Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu istakao je da je Odbor u aktuelnom sazivu započeo borbu sa katastrofalnim poplavama maja 2014. godine, i da mandat završavaju sa istim izazovom sa kojim se Srbija susrela pre dve godine. Rističević je istakao da su posledice poplava predupređene, ali da to nije rezultat samo pojačanog rada već i toga da poplave nisu toliko razornog obima kao što su bile pre dve godine. Rističević je ocenio da je za izgradnju vodoprivrednih objekata i zbrinjavanje tokova reka neophodno da ojača ekonomija u zemlji.

Prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, navela je da je najveća šteta naneta infrastrukturi, domaćinstvima i poljoprivredi, dodajući da šteta ne može da se poredi sa katastrofama od pre dve godine, i da najveći izazov predstavljaju bujične poplave koje imaju razornu moć i koje su nanele najviše štete. Bogosavljević Bošković je istakla da je na terenu naišla na razumevanje privrednika koji žele da budu uključeni u sistem odbrane od poplava, i iznela nezvanične podatke koji ukazuju da je poplavljeno više od šest hiljada hektara zemlje, najviše u Arilju gde je 80 odsto malinjaka pretrpelo poplave, u Lučanima je najveća šteta pričinjena njivama, a šteta su pretrpeli i gradovi Kraljevo, Trstenik i Vrnjačka banja, gde je najviše stradala pšenica, krmno bilje i površine namenjene za setvu. Ministarka je takođe navela da poplave ne bi bile u tolikoj meri u Lučanima i Arilju da su brane na kojima se radilo bile završene. Ona je takođe rekla da su u prethodnom periodu preduzeća Srbijavode i Beogradvode izvela radove u 82 opštine, gde je uloženo oko tri milijarde i sto miliona dinara. Komisija će oceniti štetu, Vlada će donirati novac koji je već pripremljen, kako bi se pomoglo ugroženim područjima i poljoprivrednicima, dodala je ministarka.

U diskusiji koja je usledila bilo je reči o sanaciji štete od poplava, Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama koji čeka formiranje nove Vlade, subvencijama namenjenim poljoprivrednicima, o savladavanju štete u lokalnim samoupravama i njihovom delovanju, kao i gradnji mostova na neadekvatnim lokacijama. Govorilo se i o projektima za zaštitu sistema odbrane od poplava i očekivanje pomoći od Evropske unije.

Odbor je izrazio zahvalnost svim organizacijama i službama na republičkom i lokalnom nivou na trudu i posvećenosti u vezi elementarnih nepogoda i izrazio zadovoljstvo na blagovremenoj reakciji i minimalnoj šteti. Na osnovu iznetih informacija i izveštaja od strane resornog ministarstva, uprava i narodnih poslanika Odbor je doneo sledeće preporuke:

1. da se u što kraćem roku nadoknadi šteta načinjena poplavama u skladu sa razmerama štete i mogućnostima;
2. Odbor preporučuje upravama za veterinu i zaštitu bilja i drugim službama da preduzmu neophodne zaštitne mere za sprečavanje ugrožavanja zdravlja ljudi, životinja i biljaka;
3. Odbor preporučuje sanaciju i uređenje svih slivova i vodotokova, kanala za odvodnjavanje, uključujući moderne tehnike kakve se primenjuju u Evropskoj uniji, da bi se ubuduće izlazilo sa što manjom štetom, i da se u okviru sanacije, posebna pažnja posveti sanaciji klizišta;
4. Odbor preporučuje izmene zakona, pre svega Zakona o vodama, kako bi se na jedinstven način ubuduće borili od poplava.

Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Miodrag Nikolić, Miroslav Marinković, Milan Kovačević, Marjana Maraš, Vladan Milošević, Nadica Nikolić Tanasijević, Žarko Bogatinović, Veroljub Matić, Velimir Stanojević, Milija Miletić, Zoran Antić, Fremond Arpad i predstavnici resornog ministarstva, uprava i direkcija.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević.