Маријан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду истакао је да је Одбор у актуелном сазиву започео борбу са катастрофалним поплавама маја 2014. године, и да мандат завршавају са истим изазовом са којим се Србија сусрела пре две године. Ристичевић је истакао да су последице поплава предупређене, али да то није резултат само појачаног рада већ и тога да поплаве нису толико разорног обима као што су биле пре две године. Ристичевић је оценио да је за изградњу водопривредних објеката и збрињавање токова река неопходно да ојача економија у земљи.

Проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде и заштите животне средине, навела је да је највећа штета нанета инфраструктури, домаћинствима и пољопривреди, додајући да штета не може да се пореди са катастрофама од пре две године, и да највећи изазов представљају бујичне поплаве које имају разорну моћ и које су нанеле највише штете. Богосављевић Бошковић је истакла да је на терену наишла на разумевање привредника који желе да буду укључени у систем одбране од поплава, и изнела незваничне податке који указују да је поплављено више од шест хиљада хектара земље, највише у Ариљу где је 80 одсто малињака претрпело поплаве, у Лучанима је највећа штета причињена њивама, а штета су претрпели и градови Краљево, Трстеник и Врњачка бања, где је највише страдала пшеница, крмно биље и површине намењене за сетву. Министарка је такође навела да поплаве не би биле у толикој мери у Лучанима и Ариљу да су бране на којима се радило биле завршене. Она је такође рекла да су у претходном периоду предузећа Србијаводе и Београдводе извела радове у 82 општине, где је уложено око три милијарде и сто милиона динара. Комисија ће оценити штету, Влада ће донирати новац који је већ припремљен, како би се помогло угроженим подручјима и пољопривредницима, додала је министарка.

У дискусији која је уследила било је речи о санацији штете од поплава, Нацрту закона о изменама и допунама Закона о водама који чека формирање нове Владе, субвенцијама намењеним пољопривредницима, о савладавању штете у локалним самоуправама и њиховом деловању, као и градњи мостова на неадекватним локацијама. Говорило се и о пројектима за заштиту система одбране од поплава и очекивање помоћи од Европске уније.

Одбор је изразио захвалност свим организацијама и службама на републичком и локалном нивоу на труду и посвећености у вези елементарних непогода и изразио задовољство на благовременој реакцији и минималној штети. На основу изнетих информација и извештаја од стране ресорног министарства, управа и народних посланика Одбор је донео следеће препоруке:

1. да се у што краћем року надокнади штета начињена поплавама у складу са размерама штете и могућностима;
2. Одбор препоручује управама за ветерину и заштиту биља и другим службама да предузму неопходне заштитне мере за спречавање угрожавања здравља људи, животиња и биљака;
3. Одбор препоручује санацију и уређење свих сливова и водотокова, канала за одводњавање, укључујући модерне технике какве се примењују у Европској унији, да би се убудуће излазило са што мањом штетом, и да се у оквиру санације, посебна пажња посвети санацији клизишта;
4. Одбор препоручује измене закона, пре свега Закона о водама, како би се на јединствен начин убудуће борили од поплава.

Седници су присуствовали чланови и заменици чланова Одбора Миодраг Николић, Мирослав Маринковић, Милан Ковачевић, Марјана Мараш, Владан Милошевић, Надица Николић Танасијевић, Жарко Богатиновић, Верољуб Матић, Велимир Станојевић, Милија Милетић, Зоран Антић, Фремонд Арпад и представници ресорног министарства, управа и дирекција.

Седници је председавао председник Одбора Маријан Ристичевић.