Информације о догађајима који су условили поплаве и податке o функционисању система заштите од поплава на територији земље представили су представници ЈП „Србијаводе“, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јавно привредног предузећа „Војводина Воде“.

Звонимир Коцић из ЈП „Србијаводе“ рекао је да је систем за заштиту од поплава на делу централне Србије, јужно од Саве и Дунава, у надлежности овог предузећа, као и бујични водотокови. Он је одговорно потврдио да је предузеће било спремно за реакцију и спровoђење одбране од поплава. Реаговало се на основу информација и упозорења РХМЗ-а и првих најава на могућност појаве поплавних таласа још у априлу ове године, истакао је Коцић. Он је оценио да је главни узрок плављења велика количина падавина које су феномен од кога нема одбране, а не систем заштите који је у потпуности био спреман. Коцић је детаљно информисао о активностима предузећа пре самог поплавног таласа, као и са 99 критичних поплавних подручја у Србији и 18 најкритичнијих места, као што су Крупањ и Обреновац.

Податке о падавинама и самој штети од поплаве представио је Велимир Станојевић, државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде који је рекао да је само у првом поплавном таласу пало између 80 и 120 литара кише по метру квадратном, неке локалне самоуправе су увеле ванредну ситуацију на својим територијама, а штета је пријављена у Новом Пазару, Тутину, Книћу, Ариљу, Краљеву, Лучанима, Пожеги, Ивањици, Чачку, Коцељеви, Крупњу, Сремској Митровици и Врњачкој Бањи. Министарство има за сада прелиминарне податке које су о штети на пољопривредним културама и површинама доставиле локалне самоуправе, а површине поплављеног пољопривредног земљишта износе и по неколико стотина хектара за сваку општину, навео је Станојевић. Такође, он је рекао да је штета забележена и на инфраструктурним објектима, на атарским и некатегорисаним путевима, али и на путевима првог и другог реда. Он је рекао и да је за претходних пет година реализовано 500 пројеката и уложено 100 милиона евра у програме заштите од поплава, не рачунајући активности ЈП „Србијаводе“ и Јавно привредног предузећа „Војводина Воде“. Такође, Станојевић се осврнуо и на заштиту од града и функционисање противградних станица ове године.

Александар Николић из Јавно привредног предузећа „Војводина Воде“ упознао је чланове Одбора са стањем на подручју Војводине, изневши податке о количинама падавина и истакавши да су највише били погођени централни Банат, Срем и јужни део Бачке.

Након дуге расправе, чланови Одбора усвојили су Закључак којим се препоручује Влади Републике Србије, локалним самоуправама, надлежним органима и јавним државним предузећима да посвете максималну пажњу отклањању последица поплава и надокнади штете, као и да предузму превентивне мере да се предупреде последице од могућих елементарних непогода.

У наставку седнице, чланови Одбора разговарали су и о извозу производа животињског порекла из Србије.

Председник Одбора Маријан Ристичевић навео је да је упознат са извештајем Федералне службе за ветеринарски и фитосанитарни надзор Руске Федерације, који се односи на извоз меса и на неправилности због којих је забрањен извоз на 60 дана из кланичних капацитета у Србији.

Информације о томе члановима Одбора дали су представници Управе за ветерину Дирекције за националне референтне лабораторије.

Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.

Седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: Младен Лукић, Жарко Богатиновић, Милорад Мирчић, Арпад Фремонд, проф. др Миладин Шеварлић, Радован Јанчић, Верољуб Матић, Марјана Мараш, Нада Лазић, Јасмина Обрадовић, Милија Милетић, Александра Јевтић и др Бобан Бирманчевић.