Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Detalji aktivnosti
Utorak, 2. februar 2016.
37. sednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva
Na sednici održanoj 2. februara, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su aktuelno stanje u zbrinjavanju tražilaca azila – migranata.
Kao i na prethodnim sednicama, na kojima je razmatrano isto pitanje, trenutno stanje su predstavili predstavnici državnih organa, nezavisnih institucija, nevladinog i civilnog sektora, kao i predstavnici međunarodnih organizacija koje pružaju podršku Srbiji u suočavanju sa migrantskom krizom.
Načelnik Uprave granične policije Milenko Božović detaljno je izvestio Odbor o aktivnostima MUP-a u prethodnom periodu, istakavši da se danas beleži oko 2.000 ilegalnih migranata, u odnosu na kraj 2015. godine, kada je taj broj iznosio čak 11.000. On je istakao da je MUP u Preševu otvorio štab radi praćenja ilegalnih migranata i sprečavanje ilegalnog prelaska državne granice. U prethodnom periodu započelo se i sa prikupljanjem biometrijskih podataka i registracijom tražilaca azila, i Srbija je prva zemlja na balkanskoj ruti koja je usvojila ovaj mehanizam, istakao je Božović. Pojačane su mere na državnim granicama, unapređen nacionalni sistem azila, osnovan prihvatni centar u Preševu i još 15 centara za urgentni prihvat migranata, izdaju se potvrde o tranzitu koje važe 72 sata, a započet je i projekat IPA 2013, kao podrška sistemu azila koji predviđa izradu novog zakona o azilu usklađenog sa svim međunarodnim i direktivama EU. Posebna pažnja je posvećena zaštiti maloletnika bez pratnje, ženama i ranjivim kategorijama, koje mogu biti meta krijumčara. Najveći broj migranata dolazi iz Sirije, Avganistana i Iraka i u januaru 2016. godine evidentirano je oko 60.000 migranata, oko 500 njih je izrazilo nameru za azilom, a samo 11 osoba je podnelo zahtev za azil u Srbiji, dodao je Božović.
U ime Komesarijata za izbeglice i migracije o aktuelnim aktivnostima kratko je izvestio Ivan Georginov, pomoćnik komesara, dok je o nacionalnom mehanizmu za prevenciju torture, sa aspekta nadležnosti Zaštitnika građana, govorila Jelena Unijat, koja je upoznala Odbor sa situacijom u centrima u Adaševcu, Šidu i Krnjači, ali i sa radom policijskih uprava i centrom za smeštaj maloletnika u Beogradu. Ona je istakla da su uslovi smeštaja u Preševu i Šidu poboljšani, kao i da je bolja obaveštenost izbeglica o njihovim pravima i uslugama koje mogu dobiti u centrima. Ona je ocenila da će za našu zemlju u narednom periodu dodatni izazov biti tzv. ekonomski migranti, kojima nije dozvoljen ulazak u zemlje EU, a koji sa druge strane ne žele da zatraže azil u Srbiji.
O svojim aktivnostima govorili su i Hans Fridrih Šoder, predstavnik UNHCR-a u Srbiji i Mišel Sen-Lot, predstavnik UNICEF-a. Hans Fridrih Šoder istakao je da je dnevni priliv migranata u januaru ove godine smanjen na ispod 2.000 osoba dnevno, kao i da su uslovi za njihov prihvat u Srbiji poboljšani. On je najavio nastavak podrške UNHCR-a Srbiji na poboljšanju uslova u prihvatnim centrima, posebno na poboljšanju sanitarnih uslova.
Mišel Sen-Lot pohvalio je Srbiju koja na isti način tretira sve migrante na svojoj teritoriji i najavio nastavak podrške UNICEF-a Srbiji u prevazilaženju teškoća u toku migrantske krize. On je zatražio da se uvaži preporuka ove organizacije da formulari za registraciju budu jasniji, kako bi iz njih moglo da se uoči koliki je broj dece bez roditeljske pratnje među migrantima. Takođe, mora se voditi evidencija o deci bez pratnje kojoj nije dozvoljen nastavak puta ka zemljama EU, kako bi im se, iako nisu tražioci azila, obezbedio smeštaj, a pitanje sanitarnih uslova mora biti popravljen kako bi se sprečila pojava zaraza, dodao je Sen-Lot.
Predstavnici UNHCR-a i UNICEF-a izrazili su očekivanje da će se problem prelaska srpsko-makedonske granice rešiti, kao i da migranti ovu deonicu više neće prelaziti pešice. Pozdravljen je napor Srbije da donese nov, moderan zakon o azilu, koji će biti usklađen sa najvišim međunarodnim standardima i direktirivama EU.
Predstavnici nevladinog i civilnog sektora upoznali su članove Odbora sa svojim zapažanjima na terenu, sa aspekta svog delovanja, tako da se govorilo o broju distribuiranih obroka, paketa i druge humanitarne pomoći u prihvatnim centrima, polnoj strukturi migranata, radu na spajanju porodica koje su u toku migracije izgubile kontakt, o pravnoj zaštiti migranata, zloupotrebama i drugo.
U dužoj raspravi ocenjeno je da je postignut napredak u inače dobroj saradnji državnih organa, nevladinog i civilnog sektora i međunarodnih organizacija, u cilju blagovremenog i adekvatnog reagovanja u migrantskoj krizi. Članovi Odbora su upoznati sa intenziviranjem saradnje srpske i makedonske policije na graničnom prelazu, koja će najverovatnije rezultirati potpisivanjem protokola, kakav Srbija već ima sa Hrvatskom, a koji će omogućiti i da se reši pitanje načina kako migranti prelaze granicu. Posebno je istaknut problem krijumčarenja ekonomskih migranata kojima se onemogućava ulazak u zemlje EU i aktivnostima MUP-a po tom pitanju, a upoznati su i sa merama koje uvodi Grčka, uz ocenu da će to smanjiti priliv ekonomskih migranata u narednom periodu.
Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Nebojša Petrović, Aleksandar Peranović, Milena Ćorilić, Mujo Muković, Bratimir Vasiljević, Šaip Kamberi, Anamarija Viček, Mirjana Dragaš, Miodrag Linta i Milanka Jevtović Vukojičić.
Sednici je dr Vesna Rakonjac, predsednica Odbora.
Načelnik Uprave granične policije Milenko Božović detaljno je izvestio Odbor o aktivnostima MUP-a u prethodnom periodu, istakavši da se danas beleži oko 2.000 ilegalnih migranata, u odnosu na kraj 2015. godine, kada je taj broj iznosio čak 11.000. On je istakao da je MUP u Preševu otvorio štab radi praćenja ilegalnih migranata i sprečavanje ilegalnog prelaska državne granice. U prethodnom periodu započelo se i sa prikupljanjem biometrijskih podataka i registracijom tražilaca azila, i Srbija je prva zemlja na balkanskoj ruti koja je usvojila ovaj mehanizam, istakao je Božović. Pojačane su mere na državnim granicama, unapređen nacionalni sistem azila, osnovan prihvatni centar u Preševu i još 15 centara za urgentni prihvat migranata, izdaju se potvrde o tranzitu koje važe 72 sata, a započet je i projekat IPA 2013, kao podrška sistemu azila koji predviđa izradu novog zakona o azilu usklađenog sa svim međunarodnim i direktivama EU. Posebna pažnja je posvećena zaštiti maloletnika bez pratnje, ženama i ranjivim kategorijama, koje mogu biti meta krijumčara. Najveći broj migranata dolazi iz Sirije, Avganistana i Iraka i u januaru 2016. godine evidentirano je oko 60.000 migranata, oko 500 njih je izrazilo nameru za azilom, a samo 11 osoba je podnelo zahtev za azil u Srbiji, dodao je Božović.
U ime Komesarijata za izbeglice i migracije o aktuelnim aktivnostima kratko je izvestio Ivan Georginov, pomoćnik komesara, dok je o nacionalnom mehanizmu za prevenciju torture, sa aspekta nadležnosti Zaštitnika građana, govorila Jelena Unijat, koja je upoznala Odbor sa situacijom u centrima u Adaševcu, Šidu i Krnjači, ali i sa radom policijskih uprava i centrom za smeštaj maloletnika u Beogradu. Ona je istakla da su uslovi smeštaja u Preševu i Šidu poboljšani, kao i da je bolja obaveštenost izbeglica o njihovim pravima i uslugama koje mogu dobiti u centrima. Ona je ocenila da će za našu zemlju u narednom periodu dodatni izazov biti tzv. ekonomski migranti, kojima nije dozvoljen ulazak u zemlje EU, a koji sa druge strane ne žele da zatraže azil u Srbiji.
O svojim aktivnostima govorili su i Hans Fridrih Šoder, predstavnik UNHCR-a u Srbiji i Mišel Sen-Lot, predstavnik UNICEF-a. Hans Fridrih Šoder istakao je da je dnevni priliv migranata u januaru ove godine smanjen na ispod 2.000 osoba dnevno, kao i da su uslovi za njihov prihvat u Srbiji poboljšani. On je najavio nastavak podrške UNHCR-a Srbiji na poboljšanju uslova u prihvatnim centrima, posebno na poboljšanju sanitarnih uslova.
Mišel Sen-Lot pohvalio je Srbiju koja na isti način tretira sve migrante na svojoj teritoriji i najavio nastavak podrške UNICEF-a Srbiji u prevazilaženju teškoća u toku migrantske krize. On je zatražio da se uvaži preporuka ove organizacije da formulari za registraciju budu jasniji, kako bi iz njih moglo da se uoči koliki je broj dece bez roditeljske pratnje među migrantima. Takođe, mora se voditi evidencija o deci bez pratnje kojoj nije dozvoljen nastavak puta ka zemljama EU, kako bi im se, iako nisu tražioci azila, obezbedio smeštaj, a pitanje sanitarnih uslova mora biti popravljen kako bi se sprečila pojava zaraza, dodao je Sen-Lot.
Predstavnici UNHCR-a i UNICEF-a izrazili su očekivanje da će se problem prelaska srpsko-makedonske granice rešiti, kao i da migranti ovu deonicu više neće prelaziti pešice. Pozdravljen je napor Srbije da donese nov, moderan zakon o azilu, koji će biti usklađen sa najvišim međunarodnim standardima i direktirivama EU.
Predstavnici nevladinog i civilnog sektora upoznali su članove Odbora sa svojim zapažanjima na terenu, sa aspekta svog delovanja, tako da se govorilo o broju distribuiranih obroka, paketa i druge humanitarne pomoći u prihvatnim centrima, polnoj strukturi migranata, radu na spajanju porodica koje su u toku migracije izgubile kontakt, o pravnoj zaštiti migranata, zloupotrebama i drugo.
U dužoj raspravi ocenjeno je da je postignut napredak u inače dobroj saradnji državnih organa, nevladinog i civilnog sektora i međunarodnih organizacija, u cilju blagovremenog i adekvatnog reagovanja u migrantskoj krizi. Članovi Odbora su upoznati sa intenziviranjem saradnje srpske i makedonske policije na graničnom prelazu, koja će najverovatnije rezultirati potpisivanjem protokola, kakav Srbija već ima sa Hrvatskom, a koji će omogućiti i da se reši pitanje načina kako migranti prelaze granicu. Posebno je istaknut problem krijumčarenja ekonomskih migranata kojima se onemogućava ulazak u zemlje EU i aktivnostima MUP-a po tom pitanju, a upoznati su i sa merama koje uvodi Grčka, uz ocenu da će to smanjiti priliv ekonomskih migranata u narednom periodu.
Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Nebojša Petrović, Aleksandar Peranović, Milena Ćorilić, Mujo Muković, Bratimir Vasiljević, Šaip Kamberi, Anamarija Viček, Mirjana Dragaš, Miodrag Linta i Milanka Jevtović Vukojičić.
Sednici je dr Vesna Rakonjac, predsednica Odbora.
Odbori vezani za ovu aktivnost
Video (1)
Utorak, 2. februar 2016. | 37. sednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva 02.02.2016.