Petak, 27. jul 2018.

32. sednica Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Na 32.sednici, održanoj 27. jula, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o krmnom bilju u ishrani stoke i pripremi senaže za kvalitet i količinu mleka i mesa i zdravlje preživara.


Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da krmno bilje predstavlja treću granu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, koju pre svega čine lucerka i detelina. On je istakao da se potreba za uzgojem ovog bilja povećava, a činjenica je da se lucerka u brdsko-planinskim područjima malo gaji, najpre zbog nedostatka sredstava, ali i nedostatka opreme, mehanizacije i znanja. Miletić je dodao da samo kvalitetnom ishranom životinja možemo imati kvalitetna grla, pa samim tim i kvalitetno meso i mleko.

Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je Ministarstvo kreiralo mere podsticaja mladim poljoprivrednicima, kako bi ostali na selu i okrenuli se poljoprivrednoj proizvodnji. On je naveo da su ove mere prethodne godine dale dobre rezultate, a ove godine se očekuje mnogo bolji odziv poljoprivrednika na konkurs koji je otvoren do 15.avgusta i koji predstavlja dobru priliku, imajući u vidu da su sredstva koja se daju 75 odsto nepovratna. On je naveo da kod silaže ne beležimo veće probleme, dok kod senaže nemamo dovoljno opreme. Od 2013. godine do 2017. godine Ministarstvo je u saradnji sa Institutom za krmno bilje i 40 lokalnih samouprava u Srbiji, realizovalo 30 projekata na 430 stočarskih gazdinstava. Izvršeno je 990 analiza zemljišta, koje su pokazale da je zemljište pretežno kiselo i da je to limitirajući faktor za proizvodnju lucerke. Zaključak ovih analiza je i da naši poljoprivrednici dobro gazduju poljoprivrednim zemljištem, kao i da sama zemlja ima nedostatak fosfora, rekao je Radošević. Kada je u pitanju proizvodnja stočne hrane, pokazalo se da postoji neadekvatna struktura setve, odnosno, da ima više strnih žita u njoj. Posledica toga je nedostatak proteina u ishrani životinja, što se odražava na kvalitet proizvodnih životinja, dodao je državni sekretar. On je istakao da su dati i saveti gazdinstvima za poboljšanje hrane, jer je uočeno da nema primene novih tehnologija u njenoj proizvodnji Takođe, Radošević je naveo da će Ministarstvo i u 2018. godini nastaviti sa ovakvim projektima, sada sa 15 lokalnih samouprava, sa ciljem da nove tehnologije uđu na sve naše farme.

Prof. dr Dragan Šefer, šef katedre za ishranu i botaniku Veterinarskog fakulteta istakao je da Univerzitet predstavlja sponu između samostalnih poljoprivrednika i izvršne vlasti. On je ocenio da je stočni fond u Srbiji u stalnom opadanju i objasnio značaj silaže i senaže za ishranu životinja. Silaža predstavlja konzerviranje biljne hrane, dok je najprirodniji način ishrane životinja na paši, čega kod nas ima jako malo. On je istakao da zelena masa nema alternativu, jer se u 1kg zelene mase nalazi najveća koncentracija hranljivih materija. Ipak, naši proizvođači pribegavaju silaži, u kojoj se gubi najviše hranljivih materija. Ukoliko je dobro urađena gubici su između pet i 10 odsto, ali ako nije, onda se oni kreću i do 40 odsto. Silaža se koristi i dobra je onda kada nema vegetacije, silira se sve ono što može, a beleži se čak i da se nivo aflatoksina degradira u ovom procesu, a takođe je veoma laka za skladištenje. Biljke za siliranje moraju da ispune određene kriterijume, pre svega, da imaju dovoljnu količinu šećernog minimuma, odnosno, da imaju lako rastvorljive ugljene hidrate i zato je kukuruz idealna biljka za siliranje. Zatim, potrebno je obezbediti anaerobnu sredinu i idealnu količinu vlage 65–70 odsto. Prof. dr Šefer istakao je da posebnu vrstu silaže za ishranu svinja predstavlja vlažno prekrupljeno zrno kukuruza, koje se koristi u Sremu i Mačvi.

Govoreći o senaži prof. dr Šefer istakao je da se ona može opisati kao silaža sa malo vode, jer kombinuje sušenje i siliranje. U ovom procesu biljka se malo prosuši, do 50-60 odsto, a tek onda silira. U njoj ostaju očuvani listovi i cvetovi biljaka koji su hranljivi, a primenjuje se kod onih biljaka koje se ne mogu silirati, kao što je lucerka i odlična je za ishranu ovaca.

U nastavku sednice svoja iskustva u stočnoj ishrani i poljoprivrednoj proizvodnji članovima Pododbora predstavio je mladi proizvođač iz Aleksinca, nakon čega su članovi Pododbora doneli zaključke.

Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić, Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.

Video (1)

Petak, 27. jul 2018. | 32. sednica Pododbora za praćenje stanja i poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije 27.07.2018.



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4