Народна скупштина Републике Србије

Придруживање и приступање Европској унији је стратешко опредељење Србије, које почива на широ­ком политичком и социјалном консензусу. Пут ка ЕУ се види као пут ка модернијем друштву стабилне де­мократије и развијене економије, a политички и економски захтеви, које поставља ЕУ, будући подударни са претпоставкама за успешну политичку и економску трансформацију, као средство, а не као циљ разво­ја. На тај начин, придруживање Европској унији подразумева освајање претпоставки властитог развоја и стабилности, уз истовремено ширење европског простора мира и демократије.

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ОЦЕНЕ РАДА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У ГОДИШЊИМ ИЗВЕШТАЈИМА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2008. ДО 2011. ГОДИНЕ
 

Процес стабилизације и придруживања наше земље Европској унији формално је започет 2001. године. Народна скупштина усвојила је, 13. октобра 2004. године, Резолуцију о придружењу европској унији. Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазни трговински споразум потписани су 29. априла 2008. године у Бриселу а Народна скупштина их је ратификовала 09. септембра 2008. године. Од 1. фебруара 2009. године Србија једнострано примењује прелазни трговински споразум, који је у децембру исте године одмрзнути од стране ЕУ, а14. јуна 2010. Савет министара Европске уније, одлучио је да одмрзне ипроцес ратификације ССП.Европски парламент је ратификовао ССП 19. Јануара 2011. године. Председник Србије је у децембру 2010. године поднео захтев за чланство у ЕУ.

У Народној скупштини, изменама Пословника од 30. маја 2003. године, установљен је Одбор за европске интеграције. Након распада Државне заједнице Србија и Црна гора, 2006. године, Народна скупштина преузима надлежности које је до тада имала Скупштина Србије и Црне горе у вези са европским интеграцијама, тако да је формирано Одељење за европске интеграције.