Током главне дебате посвећене промовисању мирне коегзистенције и инклузивних друштава: борба против нетолеранције, потпредседница парламента Снежана Пауновић је указала да нажалост, нетолеранција и дискриминација и даље постоје готово у свим друштвима. Борба против нетолеранције није једноставна и да би резултат био видљив потребни су дијалог, образовање, политичка спремност. Образовање као једно од кључних и примарних средстава превенције, основ је за сузбијање нетолеранције и дискриминације. Образовање поспешује инклузију и мирну коегзистенцију. Државе су у обавези да предузму правне мере у борби против дискриминације, стварајући пре свега националне нормативне оквире који треба да гарантују једнак третман свих грађана пред законом. У обавези су да унапреде позитивне вредности међусобног разумевања и поштовања људских права. Искључиво, уважавајући индивидуалност и јединственост сваког појединца, заједно стварамо толерантнији и солидарнији свет. Прихватањем културних различитости градимо амбијент који одише миром.

Указано је да се у Србији спроводе опсежне реформе у области недискриминације, у циљу усклађивања правног оквира са релевантним међународним и европским стандардима. На међународном плану Србија је потписница бројних конвенција, ратификовано је осам од укупно девет најважнијих уговора о људским правима насталих под окриљем УН. Србија је пример добре праксе по томе што је прва држава чланица УН која је принцип „да нико не буде изостављен“ из Агенде 2030 прилагодила свом нормативном оквиру. Такође, Влада Републике Србије усвојила је Стратегију превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године.

Превенција и заштита од дискриминације представља један од приоритета националне политике Републике Србије. Србија је 2009. усвојила општи, антидискриминациони закон чиме је конкретизовала уставне норме о забрани дискриминације и поставила правне темеље заштити од дискриминације. Такође, донети су и Закон о родној равноправности, Закон о раду, социјалној заштити, правима пацијената, полицији, младима, закон о средњем образовању и васпитању, високом образовању, оглашавању, странцима, кривични законик. Наша приврженост заштити права националних мањина добила је такође свој законски оквир у виду Закона о заштити права и слобода националних мањина, као и закона о националним саветима националних мањина.

На самом крају потпредседница Народне скупштине Снежана Пауновић послала је снажну поруку:

„Рођена сам на Косову и Метохији. Рођена сам и долазим из места где је пре три месеца патријарху Српске православне цркве забрањен улазак и забрањено одржавање литургије, иако је тамо седиште наше Патријаршије. Где је на Божић неко пуцао на децу само зато што су Срби. Где вас туку на улици само зато што говорите српски језик. Има много људи попут мене који већ пуне 24 године не могу да се врате кући, јер је неко одлучио да ви на то немате право. Наша је обавеза, као одговорних људи, као парламентараца, у борби за основна људска права, од којих је једно да свако може да живи тамо где се родио. Да чујемо једни друге и да не дозволимо да се овакве неправде наносе одлуком појединца. Не смемо дозволити да се у 21. веку крше основна људска права једног народа – народа који не може да оде на своју територију где има манастир из 12. века“.