У раду семинара учествовали су народни посланици и службеници парламената земаља Западног Балкана и Турске, и то делегације Албаније, Македоније, Србије и Турске, као и представници УНМИК/ Косова. У раду интерпарламентарног семинара учествовали су чланови Европског парламента (председник и чланови одбора за индустрију, истраживања и енергију - Јиржи Бузек, Тонино Пицула и Марин-Јан Маринеску), представници Генералног директората за суседство и приступне преговоре, као и експерти из области енергетике.
У Делегацији Народне скупштине били су др Александра Томић, председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, Ивана Динић, заменица члана Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, Александар Сенић, председник Одбора за европске интеграције и др Иван Бауер члан Одбора за европске интеграције.
На скупу су разматрана питања енергетике и енергетске безбедности у светлу нових изазова са којима се суочава Европска унија, али и земље проширења. Чланови Европског парламента истакли су да је неопходно обезбедити енергетску сигурност сталним улагањем у обновљиве изворе енергије, унапређењем енергетске ефикасности и повећаном солидарношћу земаља чланица. Због тога је потребно у новостворену Енергетску унију укључити и земље Западног Балкана и Турску. Тиме би била основана Паневропска енергетска унија која би имала 37 земаља чланица, чијим умрежавањем би била унапређена сигурност снабдевања. Представници Турске нагласили су да желе да учествују у изградњи Турског тока за гас из Русије, као и Трансанадолијског гасовода, који би доводио гас из Азербејџана. Турска је избила у први план због свог повољног географског положаја, који је спремна да подели са земљама Западног Балкана. Др Александра Томић је рекла да је Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Народне скупштине Републике Србије дао иницијативу да се оформи мрежа одбора парламената западног Балкана и Турске, који су задужени за енергетику, како би чланови парламената били више укључени у процес одлучивања и преговора у овој области. Она је информисала да је Србија у децембру 2014. године усвојила Закон о енергетици, а у јануару 2015. године донет је Унапред припремљени план реорганизације ЈП Србијагас. Тиме је Србија показала спремност да уложи напоре како би постала спремна да се у потпуности усклади са захтевима ЕУ у овој области.
Учесници у расправи су се сложили да постоје отворена питања за све земље региона, а то су цена, сигурност снабдевања, енергетска ефикасност, те правни и еколошки стандарди. Због тога је неопходно радити заједно на јачању улоге парламента у процесу придруживања Европској унији, посебно у области енергетике која је од виталне важности за земље Западног Балкана и Турску.