Извештај је члановима Одбора образложио Игор Поповић, в.д. помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију. Поповић је исцрпно образложио пружање помоћи Канцеларије у области правосуђа и имовинско-правних питања лицима која живе на простору Аутономне покрајине и интерно расељеним лицима, потом у области правне подршке локалним самоуправама на територији Косова и Метохије, послова у области привреде, економског развоја и инфраструктурних пројеката.

Што се тиче правне помоћи, у извештајном периоду, послато је 330 дописа, примљено 140 странака са којима је обављена усмена консултација и дато је 932 савета телефонским и електронским путем. Канцеларија је у овом периоду наставила да пружа помоћ лицима српске и неалбанске националности, против којих се, од стране правосуђа Привремених институција на Косову и Метохији, воде монтирани кривични поступци за наводно почињена тешка кривична дела током оружаних сукоба на територији АП Косово и Метохија или за друга кривична дела по оптужницама, које су конституисане у циљу вршења притиска за исељавање преосталог српског и неалбанског становништва и спречавање повратка расељених.

Канцеларија је у извештајном периоду наставила са пружањем помоћи Српској православној цркви у циљу заштите црквене имовине, путем финансирања рада Правне службе Епархије Рашко-Призренске.

Да би се омогућио квалитетнији живот и стварање услова за даљи опстанак и останак у смислу обезбеђивања бржег и ефикаснијег начина за подстицање сектора привреде и стварања повољнијег окружења утрошено је 63.509.641 динар. Овим средствима набављено је више десетина јединица опреме, крупне и ситне механизације за пољопривредна газдинства, у више општина обновљени су пољопривредни објекти, а помогнута је и пролећна и јесења сетва у повратничким заједницама.

Влада Републике Србије је Закључком од 13. фебруара 2020. године усвојила Програм распореда и коришћења финансијских средстава ради подршке привредном и економском развоју неалбанских заједница којим су обезбеђена средства у износу од 137.539.000 динара, а од којих је велики део од 72.096.231 динар уложено у развој и изградњу пројекта „Рајска бања“. Канцеларија је пружила помоћ и водоснабдевању „Газиводе“, потребама становништва из три општине.

Канцеларија је за пројекте изградње и реконструкције кућа помогла осам општина на Косову и Метохији, где је реконструисано 29 стамбених објеката, у износу од 79.951.409 динара. У извештајном периоду, Канцеларија је кроз четири реализована пројекта на три територије: Лепосавић, Косовска Митровица и Звечан, реконструисала више стамбених зграда, за чију је реализацију издвојено 461.032.158 динара.

У наставку седнице, Поповић је образложио да су поред буџетом издвојених средстава, у току године издвојена додатна средства, у износу од 12.000.000 динара, за изградњу ПЦР лабораторије, у борби за сузбијање коронавируса.

Помоћник директора, члановима Одбора поднео је извештај и о раду Канцеларије када су у питању послови у области повратка и опстанка, планирања инфраструктурних пројеката, послова у области управљања ИПА пројектима, међународне сарадње, имплементације споразума, послова у заштити културне баштине, подршке јавним службама, социјалне помоћи и помоћи локалним медијима. Поповић је говорио и о поглављу 35, као и о финансијским пословима.

Након конструктивне дискусије, чланови Одбора предложили су Народној скупштини да прихвати Извештај о раду Канцеларије за Косово и Метохију за период јануар-децембар 2020. године.

У оквиру друге тачке дневног реда седнице Милоје Здравковић, помоћник директора из Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са ПИС у Приштини информисао је чланове Одбора о стању у дијалогу Београда и Приштине.

Здравковић је упознао чланове Одбора о стању и дијалогу Београда и Приштине, истакавши да су исти били блокирани од 2018. године до априла 2020. године.

Подсетио је на први Споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, који је потписан 19. априла 2013. године, у којем првих шест тачака регулише формирање заједница српских општина, при чему Приштина ниједну од ових шест тачака није испунила, што и представља основни проблем у наставку дијалога.

Говорећи о Поглављу 35 које се тиче преговора Београда и Приштине и које је специфично јер садржи механизам за праћење спровођења постигнутих договора у оквиру дијалога Београда и Приштине, закључио је да његово отварање није могуће док се не постигне потпуна примена првог Споразума о нормализацији односа.

Здравковић је указао да осим што Приштина није испунила своје обавезе из Споразума, додатно је утицало на дијалог и увођење такси од стране Приштине на робу из Србије у износу од 100 одсто, 2018. године, па све до априла 2020. године, када је за специјалног представника Европске уније за дијалог Београда и Приштине изабран Мирослав Лајчак, чијим је именовањем поново отпочет дијалог Београда и Приштине.

Констатовао је да је до данас одржано 11 рунди преговора у периоду од јуна 2020. године до краја 2020. године у оквиру којих се говорило о несталим лицима, интерно расељеним лицима и економској сарадњи. По овим питањима постоји начелна сагласност, али да до сада није постигнут никакав договор.

Као проблем са којим се суочавамо, како је навео Здравковић, је да је током разговора са привременим институцијама Приштине у Бриселу наша страна захтевала отварање архива, односно дневника ОВК, који је иначе доступан њиховим институцијама, при чему је приштинска страна демантовала да тако нешто уопште постоји.

Такође је говорио о имовини и финансијским потраживањима и нагласио да Приштина инсистира на реципроцитету у тим областима.

Под тачком разно, Одбор је донео Одлуку о измени Одлуке о образовању Радне групе, тако да се врши следећа измена: Разрешава се дужности члана Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији народни посланик Светозар Андрић, заменик члана Одбора за Косово и Метохију.

Такође, чланови Одбора донели су Одлуку којом се уређује начин одржавања седница Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији.

Седници је председавао председник Одбора Милован Дрецун, а присуствовали су и чланови и заменици чланова Одбора: Небојша Бакарец, Милица Обрадовић, Ненад Митровић, Милан Савић, Милош Терзић, Тамара Пилиповић, Александар Мирковић, Рајко Капелан, Славиша Булатовић, Љубомир Марић, Ђорђе Тодоровић, Жарко Богатиновић, Звонимир Стевић, Ђорђе Косанић и Данијела Вељовић.