Уторак, 11. децембар 2012.

Трећа седница Одбора за Косово и Метохију

На седници Одбора за Косово и Метохију, која је одржана 11. децембра, разматран је Извештај о раду Канцеларије за Косово и Метохију у првих сто дана по њеном формирању.


У расправи о Извештају чланови Одбора замерили су што у њему нема података о средствима која су посредством Канцеларије прослеђена на Косово и Метохију, као и о наменама за које су искоришћена.
Чланови Одбора указали су да нема података о ефектима примене Одлуке Владе Србије да се спречи да запослени на Косову и Метохији истовремено примају плате и из Београда и из Приштине. Такође је изнета примедба да се отпуштају радници бившег Министарства за Косово и Метохију, а запошљавају нови и затражена је информација о броју новозапослених. Постављено је и питање зашто бар један од четири заменика директора ове канцеларије није на Косову и Метохији. Констатовано је и да би директор Канцеларије морао чешће да буде присутан у овој покрајини.
Уз више примедаба и сугестија, чланови Одбора су већином гласова прихватили овај извештај.
Шеф техничког тима Београда у разговорима са Приштином Дејан Павићевић обавестио је Одбор о примени споразума о интегрисаном управљању прелазима са привременим институцијама у Приштини. Павићевић је рекао да за сада нема већих проблема у примени овог споразума, а да ће неки уочени технички проблеми бити решени на трипартитном скупу у Бриселу.
У расправи о овој теми, поједини чланови Одбора изнели су мишљење да се применом споразума о интегрисаном управљању прелазима успоставља граница између Србије и Косова и поставили питање шта ће Србија учинити уколико косовска влада буде наплаћивала царину и порез привредницима са севера Косова и Метохије. Такође, како је речено, проблематично је и постављање официра за везу, јер се може тумачити да су они амбасадори. С тим у вези, постављено је питање каква ће у пракси бити њихова улога.
Одбор је информисан и о досадашњим активностима Тужилаштва за ратне злочине у процесу против Рамуша Харадинаја пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и евентуалној ревизији тог процеса, као и о осталим активностима у вези са прикупљањем доказа и процесуирањем злочина почињених на територији Косова и Метохије.
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је да је Србија доставила Хашком трибуналу 198 докумената који се односе за Харадинаја, али да је то тужилаштво „веома аљкаво“ радило, па се дешавало да су сведоци одустајали од изјава, мењали их или се нису одазивали на позиве за сведочења. Фијаско у процесу против Харадинаја резултат је великих пропуста у заштити сведока.
Вукчевић је рекао и да је посебан акцент наше Тужилаштво ставило на сарадњу у региону, без чега нема ефикасности у расветљавању ратних злочина. Он је рекао да ће, тек пошто Тужилаштво у Хагу одлучи да ли ће се жалити на ослобађајућу пресуду Харадинају, моћи да се приступи прикупљању доказа за могућу ревизију тог процеса.
Чланови Одбора изнели су мишљење да Тужилаштво Србије у овом случају није довољно добро обавило свој посао и да су ослобађањем Харадинаја жртве убијене други пут. Речено је да је било наивно очекивати да ће Тужилаштво, у сарадњи са УНМИК-ом и Еулексом, чији је добар део дубоко корумпиран, пронаћи довољно доказа за Харадинаја.
У расправи је изнето мишљење да Тужилаштво ипак није одговорно за ослобађање Харадинаја, већ да је Хашко тужилаштво цео овај случај водило траљаво, да је заштита сведока била катастрофална, као и да је сама одлука скандалозна и неприхватљива.
Чланови Одбора затражили су да се ова расправа настави и покрену активности у вези са прикупљањем доказа и процесуирањем злочина почињених на територији Косова и Метохије.
На овој седници за заменика председника Одбора изабран је народни посланик Горан Богдановић.
Седници је председавао Милован Дрецун, председник Одбора.


Одбори везани за ову активност



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја