Четвртак, 8. јун 2017.

Седма седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

На седници одржаној 8. јуна Одбор је разматрао тему положаја и перспективе Срба у региону.


У уводном делу седнице, учешће су узели и потпредседник Народне скупштине Ђорђе Милићевић, саветник председника Владе за регионалну сарадњу и односе са верским заједницама мр Владимир Божовић, в. д. помоћника министра спољних послова за конзуларне послове, амбасадор Аца Јовановић, као и представник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Вукман Кривокућа.

Председник Одбора мр Иван Костић искористио је прилику да се захвали присутнима на учешћу, истичући да је ово прва седница Одбора у овом формату у протекле четири године и изразио наду да ће се убудуће једном годишње одржавати скупови оваквог типа. Председник је нагласио да питање Срба у дијаспори треба да постане национално питање и у складу са тим треба радити на побољшању положаја српске дијаспоре. Костић је додао да парламентарци имају значајну улогу у доношењу важних докумената, попут Декларације о правима Срба у региону, Декларације о геноциду у Јасеновцу, али и у креирању републичког буџета којим би се значајнија средства определила за српску дијаспору.

Потпредседник Народне скупштине Ђорђе Милићевић нагласио је да је Народна скупштина отворена за дијалог и сарадњу са свим Србима који живе у дијаспори и да ће у оквиру својих надлежности, заједно са надлежним институцијама Републике Србије, радити на побољшању положаја свих Срба и очувању српског националног идентитета како у региону, тако и шире. Како је истакао, веза између Срба у дијаспори и Матице треба да буде јака, стална и нераскидива и додао да се само континуираним дијалогом могу лакше решавати питања од обостраног значаја. Милићевић је закључио да националне мањине у Србији уживају висок ниво поштовања мањинских права, и складу са тим нагласио да држава неће одустати од инсистирања на поштовању свих загарантованих мањинских права и слобода припадника српске дијаспоре, пре свега у земљама региона.

Владимир Божовић је, осврћући се на положај Срба у региону, изнео податак да је положај српске дијаспоре, пре свега у Босни и Херцеговини и Хрватској изузетно лош, имајући у виду чињеницу да је након рата број повратника изузетно мали, да српско становништво не може да оствари основна права попут права на образовање на матерњем језику, права на пензију, станарска права и слично. Са друге стране, Божовић је као добар пример навео Мађарску у којој око 10.000 Срба остварује висок степен права и слобода и ужива веома добар положај. Неки од приоритета Владе у наредном периоду, како је навео, биће отварање тзв. „Српске куће“ у центру Подгорице, а која ће представљати седиште српских медија, културне и историјске баштине, радиће се и на томе да 65. 000 Срба који живе у Словенији добију статус националне мањине, а охрабриваће се и дијалог између српске православне и румунске православне цркве око верских питања.

Амбасадор Аца Јовановић навео је да је мир и стабилност региона један од најважнијих спољнополитичких приоритета Владе и да се до регионалног помирења може најбоље доћи кроз интензивну економску сарадњу и заједничке инфраструктурне пројекте, док је Вукман Кривокућа навео да приоритетна питања попут уставног и законског дефинисања правног положаја српског народа, пре свега у Хрватској, Словенији, Црној Гори и Албанији, имовинско-правних питања, јачање сарадње цркве и слобода исповедања, учешће и запошљавање у државним органима, очување српског језика и писма, треба решавати у координацији свих државних органа Републике Србије.

Заменик председника Одбора за дијаспору Миодраг Линта информисао је присутне да око два милиона Срба живи на територији земаља региона и да је веома важно што се на овој седници могу разменити мишљења и доћи до заједничких решења за побољшање положаја српске дијаспоре. Линта је посебно истакао да у Босни и Херцеговини и Хрватској постоји системска дискриминација српског народа, двоструки стандарди у суђењима за ратне злочине и етнички мотивисано правосуђе, као и да је све више приметна рехабилитација усташтва и усташке идеологије, што представља озбиљан проблем, и нагласио да се једино заједничким инсистирањем на једнаким стандардима и реципроцитету, доследном поштовању Дејтонског мировног споразума у случају БиХ, може доћи до трајног мира и стабилности у региону.

У наставку седнице, учешће у дијалогу узели су и Младен Босић, други заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Сташа Кошарац, Клуб посланика СНСД - Милорад Додик у Парламентарној скупштини БиХ, Андрија Мандић, председник Нове српске демократије у Црној Гори и народни посланик у Скупштини Црне Горе, Иван Стоилковић, народни посланик Собрању Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији, Славољуб Аднађ, народни посланик у румунском парламенту и члан Савеза Срба у Румунији, Нине Хорват, народни посланик самосталне демократске српске странке у Хрватском Сабору и изасланик председника Српског народног већа СНВ, Љубомир Алексов, народни посланик у мађарском парламенту и представник Самоуправе Срба у Мађарској, као и представници Националних савета Срба у Словенији, Македонији, Румунији, као и удружења Срба у Албанији, Хрватској, БиХ и Црној Гори.

Председник Одбора је након дискусије предложио да се закључци са Седме седнице Одбора усвоје на наредној седници и упуте надлежним државним институцијама и органима Републике Србије, ради предузимања одговарајућих мера.

Председник Одбора се на крају седнице захвалио на присуству студентима српске националности из региона, као и Друштву српских домаћина и УНДП-у, који је подржао одржавање седнице.


Одбори везани за ову активност


Видео (1)

Четвртак, 8. јун 2017. | Седма седницa Одбора за дијаспору и Србе у региону 08.06.2017.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја