На почетку састанка, Јадранка Јовановић је поздравила госте и указала на традиционално пријатељство које повезује два народа.
Говорећи о парламентарној дипломатији подсетила је на чињеницу да је у протекле две године забележено више узајамних посета и додала да Посланичку групу пријатељства са Француском броји 91 члан из различитих политичких партија.
Такође, Јовановић је истакла да је реизабрана на функцију шефице делегације НСРС у Парламентарној скупштини Франкофоније и истакла да високо вреднује подршку коју Француска делегација пружа активностима Народне скупштине у ПС Франкофоније. Додала је да је Србија на пленарном заседању у Абиџану, 2019. године, променила статус из посматрача у статус придруженог члана ПС Франкофоније.
„Србија је кључни фактор стабилности у региону и јасно показује своју европску оријентацију. Стратешки циљ Србије је чланство у ЕУ и у том смислу очекујемо подршку од Француске“, поручила је Јадранка Јовановић.
Изразила је захвалност руководству Француске на подршци и наставку дијалога Београда и Приштине.
Председница ПГП са Француском је истакла да Народна скупштина интензивно ради на јачању регионалне сарадње и јачању добросуседских односа.
Осврнула се на развијену економску сарадњу која је добра, али има потенцијал за даље унапређење. Такође, сарадња у области одбране је на високом нивоу, нарочито сарадња коју остварујемо кроз мисију Европске уније, учешће српских официра у мисији Аталанта у Сомалији, која се одвија у оквиру француског контингента.
Јовановић је оценила да је сарадња у области културе јако битна, имајући у виду историјске односе двеју земаља.
Марта де Сидрaк, сенатор, председница регионалне групе пријатељства за земље Западног Балкана поздравила је присутне и изразила задовољство поводом посете Народној скупштини.
Истакла је да је посета Србији реализована у оквиру посете земљама Западног Балкана, које теже прикључењу Европској унији. Упознала је присутне да Регионална група пријатељства за земље Западног Балкана има делегиране председнике за сваку земљу и да Србију у том смислу заступа сенатор Микаел Вале.
Микаел Вале је указао на историјске и пријатељске односе две земље као и на добре билатералне односе.
Интересовао се за виђење Србије у процесу евроинтеграција и додао да је Француска подржава на том путу.
Економски односи су добри, о чему сведочи податак да је Француска међу 15 најзначајнијих економских партнера у Србији, истакао је Вале.
У оквиру културне сарадње, оценио је да је учење француског језика у Србији веома драгоцено. Француска визија Франкофоније је вишејезичност и учење сваког језика обогаћује културу народа.
Осврнуо се на сарадњу у области одбране и додао да је спремност Републике Србије за учешће у борбеним снагама Такуба од посебног значаја за Француску.
Учешће на састанку узео је потпредседник Народне скупштине др Владимир Орлић искористивши прилику да поздрави присутне у име председника Народне скупштине, у име народних посланика и у своје лично име. Упознао је присутне да је изабран са листе коју заступа председник Републике Србије Александар Вучић а која има апсолутну већину народних посланика у парламенту.
Др Владимир Орлић је истакао да је стратешко опредељење Србије, пуноправно чланство у Европској унији.
Упознао је делегацију Сената Француске са податком да је Србија спремна да отвори још два кластера до краја ове године и у том смислу очекујемо подршку и разумевање од свих наших партнер из Европе.
„Поносни смо на сарадњу са пријатељима из Европе, на сарадњу са НР Кином, Руском Федерацијом и САД, као и са другим државама света“, подвукао је Орлић.
Говорећи о значајној економској сарадњи, Орлић је навео да постоји простор за њено додатно унапређење.
„Србија је на најбољем месту за инвестиције у овом делу Европе и веома смо поносни на политику коју водимо, која између осталог укључује и један веома важан пројекат „Отворени Балкан“, који је лична иницијатива председника Србије Александра Вучића, оценио је потпредседник Народне скупштине.
Присутнима се обратио и председник Одбора за спољне послове проф. др Жарко Обрадовић, чланови ПГП са Француском Тома Фила и Наташа Михаиловић Вацић.
Проф. др Жарко Обрадовић је упознао је саговорнике са податком да је Србија отворила велики број преговарачких поглавља, али и да у процесу преговарања одлучује поглавље 35, које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине. Разлог успоравања процеса не лежи у администрацији и капацитетима Србије, већ у застоју дијалога са Приштином, која не испуњава одредбу Бриселског споразума који је потписан 2013. године, а односи се на успостављање Заједнице српских општина на КиМ, навео је председник Одбора.