Састанку је присуствовао и Александар Сенић, председник Одбора за европске интеграције Народне скупштине. Поред председника одбора састанку су присуствовали Инара Мурнице, председница Парламента Летоније, Урбан Ахлин, председник Парламента Шведске, Едгар Ринкевис, министар спољних послова Летоније, Франс Тимерманс, први потпредседник Европске комисије.
На дводневном састанку се разговарало о приоритетима председавања, економским и инвестиционим изазовима, одговору Европске уније на терористичке нападе и свеукупној безбедности, бољој регулативи, приоритетима и изазовима Источног партнерства, као и проналажењу адекватног решења за кризу у Украјини.
На маргинама састанака председавајућих одбора за европске послове парламената Европске уније одржан је и трећи састанак парламената јужног дела ЕУ, на коме је узео учешће и председник Одбора Александар Сенић. Главне теме овог састанка била су питања миграције, економско управљање, са акцентом на повећање економског раста и унапређење политике запошљавања, као и безбедносни изазови у региону јужне Европе. У разговорима је посебно наглашена важност принципа солидарности и поделе одговорности међу држава чланицама, како у подстицању инвестиција и обезбеђивању нових радних места, тако и у борби против тероризма. То ће, по мишљењу земаља учесница састанка, допринети стварању безбедније и снажније интегрисане Европе која ће наставити да штити и поштује основне слободе и права свих грађана, као и слободу изражавања, без које нема демократије. Политика миграција мора се развијати у правцу образовања, економског развоја и подстицања конукретности.
На званичном састанку COSAC усвојен је полугодишњи извештај и представљен дневни ред пленарног COSAC -а који ће се одржати 31. маја – 2. јуна 2015. године.
У првом делу састанка, представљени су приоритети председавања, који су усклађени са постављеним циљевима Европске уније и обухватају економски развијену, конкурентну, дигиталну и активну Европу. Акценат је стављен на јачање јединственог тржишта и унапређење политика које заостају за стандардима, успостављање Енергетске уније која треба да обезбеди енергетску сигурност држава чланица и унапређење политике према суседима, на истоку и југу, како би се обезбедила безбедност на границама Европске уније. То јесте и генерални приоритет свих земаља чланица Уније.
Иако званично политика проширења није међу приоритетима летонског председавања Саветом ЕУ, председници одбора и други високи званичници у више наврата подстакли су земље кандидате да испуњавају критеријуме за чланство, истичући да ће то бити основно мерило у односима са земљама западног Балкана на путу приступања Европској унији. Такође је речено, да интеграција овог дела Европе доприноси миру и безбедности, али и просперитету, а да је принцип солидарности кључан у развоју политике проширења, уз посвећеност држава кандидата реформама у свим областима.
У другом делу састанка, разговарало се о перспективама и изазовима Источног партнерства, као и кризи у Украјини. Учесници састанка били су једногласни у оцени да је изузетно важно градити поверење, разумевање и унапређивати сарадњу међу државама, посебно суседима, јер сигурност и безбедност суседства значи и мир у Европској унији. Учесници су послали недвосмислену поруку солидарности Украјини, поводом кризе и сукоба на истоку, обавезали се на даљу помоћ, али истакли да је важно да Украјина настави унутрашње реформе и реструктурирање и у том смислу позвали на одговорност.
Председник Одбора, Александар Сенић, имао је низ билатералних разговора са председницима одбора током дводневног састанка у Риги. Он се састао са председницом Одбора за европске послове Летоније, председником Одбора Луксембурга, Португала, Словеније, Хрватске и Црне Горе. У разговорима је истакнуто снажно опредељење Србије за чланство у Европској унији, посвећеност реформским процесима и усаглашивању законодавства са правом ЕУ, али и допринос који Србија даје доступним иницијативама, политикама и мисијама Европске уније и у овој фази. Председник је изразио наду да ће се поглавља о преговорима са Србијом отварати на основу техничке припремљености. Он је упознао председнике одбора да су поједина поглавља административно припремљена, од стране Владе Србије и Европске комисије, те изразио уверење да ће државе чланице подржати напоре обе стране и отварање спремних поглавља у првој половини ове године.