Посланичка питања поставили су народни посланици др Муамер Зукорлић, Ђорђе Комленски, Елвира Ковач, Ђорђе Вукадиновић, Драган Марковић и Владимир Ђурић.

На постављена питања народних посланика одговарали су председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар заштите животне средине Горан Триван, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар здравља Златибор Лончар, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар одбране Александар Вулин и министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

27/1 ВС/ИЋ 16.00 – 16.10

(После паузе.)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо да постављамо посланичка питања, дозволите ми да вас подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.
После датог одговора на посланичко питање имате право да у трајању од највише три минута коментаришете одговор на своје питање или поставите допунско питање и по добијању одговора дате изјашњење о одговору у трајању од највише два минута.
Нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника, у складу са чланом 216. и у складу са тим молим да поднесте пријаве за постављање питања.
Најпре ће добијати реч народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим посланици од најмањој према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Први пријављени је посланик Муамер Зукорлић. Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани представници Владе, моје прво питање се односи на социјална и здравствена права ученика верских школа.
Наиме, био сам судионик доношења закона о црквама и верским заједницама 2006. године и сматрали смо да смо тада коначно отклонили неправду која је трајала сво оно комунистичко време у погледу права ученика верских школа.
Међутим, неколико наредних година, скоро више од деценије се нисмо суочавали са тим проблемом. Задњих месеци добијам са терена жалбе на ту тему да поједини ученици верских школа заправо имају проблем да остваре своје здравствено и социјално право због одређених дописа или уредби које су дошле од стране надлежног министарства.
Моје питање је зашто смо ушли у тај проблем и када и како ћемо то решити, с обзиром да у закону немамо тај проблем, али су очито у питању различита тумачења овог питања у погледу схватања појма шта су званичне школе, односно школе које раде у оквиру система образовања Републике Србије.
Моје друго питање се односи на то када ће се размотрити или надам се, укинути одлука о запошљавању у јавном сектору? Пре свега ме занима школство, јер сам по позицији председника Одбора за образовање упућен у све оно што се тиче те области.
Сада имамо толико нагомиланих проблема од енормно великог броја привремено упослених у школама, који заправо стварају концентрацију неквалитета и немогућности мотивације, немогућности, заправо, афирмације самог квалитета, пре свега, наставника у тим школама и отварања могућности различитих злоупотреба утицаја на те људе, с обзиром на њихов нерешен статус у школама, што се у задње време драстично одражава на квалитет у школама, односно у систему образовања.
Сматрам да би било од изузетне важности преиспитати ову одлуку, да ли у целости, претпостављам да би то било најлакше и најефектније, али ако не, барем да се покуша анализирати негативне рефлексије везане за школство, где су заиста, дакле, негативне последице веома присутне.
27/2 ВС/ИЋ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Зоран Ђорђевић.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Поштовани посланиче, добро сам упознат и причали смо о томе и ја сам разговарао са министром Шарчевићем, који није овде, договорено је са њим да он да одлуку, с обзиром да би медресе ушле у систем и да би могле да стекну право из социјалне заштите, нама је потребно да се оне нађу у систему школства Републике Србије.
Нама је потребно да само министар Шарчевић донесе ту одлуку и по његовом обећању, а имали смо и два састанка на ту тему, та одлука се очекује врло брзо и тог тренутка ти проблеми ће нестати. Толико и хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Дакле, свакако што се тиче првог питања социјалних и здравствених права ученика у верским школама, то је нешто што свакако ми, ако је до сада постојало, ова Влада то укидала није и као Влада нисмо ни у једном тренутку ни у било којој области ограничавали права која су већ била дата.
Трудили смо се да увек ширимо додатно та права и тиме унапредимо квалитет живота свих наших грађана.
Колико вас разумем, ви скрећете пажњу на појединачне проблеме, не као на системски проблем, и ви ми свакако проследите, па ћу ја разговарати са министром Шарчевићем и са министром Ђорђевићем, који су то појединачни проблеми, па ћемо видети о чему се ту ради и исправити ако постоји грешка са наше стране.
Што се тиче запошљавања у јавном сектору, ја ћу поновити по ко зна који пут, ми ћемо на крају ове године вероватно предложити потпуно укидање тог закона, односно да не постоји више забрана запошљавања у јавном сектору, али ћемо и даље задржати Комисију за запошљавање, зато што морамо да наставимо систем контроле, па свакако и кроз централни регистар обвезника социјалног осигурања ЦРОСО, али и кроз Владину Комисију, како не би дошло поново до прекомерног запошљавања по различитим ресорима, не само у оквиру локалних самоуправа, него и у оквиру домова здравља, школа, свих институција у оквиру којих спада запошљавање у јавном сектору.

28/1 ГД/ВК 16.10 – 16.20

С друге стране, понављам, забрана запошљавања у јавном сектору никада није стајала на путу томе да тамо где су потребни додатни кадрови у смислу да недостатак кадрова компромитује ниво услуге која се пружа грађанима, да комисија не дозвољава запошљавање.
Само у сектору здравства ми смо током прошле године запослили 4.000 људи. То је прошле године, а ове године и више и тога. Дакле, како медицинских радника, доктора, тако сестара и техничара. Нисмо заиста, осим у ванредним околностима, дозвољавали запошљавање додатне администрације, али људи који су тамо, воде рачуна о пацијентима, од Владине комисије су добијали дозволу за запошљавање. Исто тако је у школству.
Највећи проблем у овом тренутку свакако имамо у систему социјалне заштите. Ту је комисија радила нешто спорије или та образложења, захтеви за нова запошљавања нису била довољно добра, али то је један проблем о којем сам ја разговарала са тимом у Влади пре два дана, у уторак, и договорили смо посебан састанак зато што нам ту фали 790 људи.
Што се тиче школства, дакле, апсолутно ако постоји потреба и та потреба се образложи, постоји простор у оквиру плата, дакле буџета за плате, аутоматски иде дозвола за запошљавање, али све то ће бити другачије поново од 1. јануара 2020. године, где ћемо ми то релаксирати са тим што задржавамо контролу да не би дошло поново до искакања из буџета и поново огромних трошкова за које сви знамо колико нам је требало времена само да уведемо то под неке нормалне оквире од 2014. године, па на овамо. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Муамер Зукорлић. Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Захваљујем на одговорима.
Дакле, питање социјалних и здравствених права ученика верских школа јесте у димензији системској. У појединим понашањима имамо и случајеве појединачне, али системско је, јер, као што сам казао, из надлежног министарства су отишли одређени дописи према центрима за социјални рад који су били на неки начин нејасни, чак неки који су казали да то питање није решено, а није решено због различитог тумачења закона, јер верске школе су тада, по Закону о верским заједницама, изузете из обавезе акредитовања кроз акредитациона тела у оквиру образовног система Републике Србије и ту је управо остала нека врста правне празнине за верске школе које су легалне и легитимне, а нису прошле систем акредитације осталих школа. Зато је овде само потребно тумачење или одређени акт, како је министар казао, министра за просвету или Министарства за просвету, који ће јасно потврдити, дакле званично из тих школа, како заправо на терену не би било различитог тумачења или евентуалних злоупотреба у селективном понашању.
Свестан сам да ова Влада нема ни идеолошки анимозитет према верским школама и то растерећује целокупне односе и зато верујем да ће се овоме сигурно приступити у позитивном решавању, као што ме радује најава да ће се покренути иницијатива за укидање забране запошљавања у јавном сектору. Надам се да ћемо и до тада искористити ову могућност изузетног или селективног упошљавања тамо где постоји стварна потреба како школски систем не би трпео, како сам у претходном излагању и казао.
Моје додатно питање се односи на кладионице у близини просветних објеката. Није први пут да ову тему покрећем, али с обзиром да се и даље нисмо макли напред у погледу решавања овог проблема, поготово када долазим са простора или на простору као народни посланик долазим из Новог Пазара и Санџака. Опћенит имамо тамо један општи хаос када су у питању кладионице.
28/2 ГД/ВК

Наше незваничне информације су да је већина кладионица у Новом Пазару нелегалне и без дозвола за рад, без одређених испуњених услова, а оно што је очигледно и није информација, већ се може свако уверити, јесте да се не поштује законски пропис удаљености, прописане удаљености кладионица од школа опћенито, верских објеката такође. Дакле, то је нешто што постаје алармантно и са чиме би се морали суочити и добити одговоре зашто се толерише ово безакоње које је изузетно штетно за нашу децу, за младост опћенито.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Младен Шарчевић. Изволите.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Добар дан свима и моје поштовање.
Дозволите ми да кажем неколико битних реченица које се односе на ово што је господин Зукорлић рекао.
Чињеница је да ми у системским законима не препознајемо видове образовања који нису у нашем образовном систему. То су и полицијске и војне и верске школе. Тиме не значи да не прихватамо да постоје ученици у доби који то похађају и који могу остварити друга права и то стоји да ми у тројним разговорима са Министарством за рад и социјална питања регулишемо.
Оно о чему сам ја више пута причао и са другим верским заједницама, имаћу и састанак са људима из синода Православне цркве. Чињеница је да би било добро да се све верске школе на неки начин прикључе целокупном образовном систему, што не нарушава основну бит онога што они ради, а тај план и програм и курикулум који се односи на верски део наставе потпуно је аутономан за људе који се баве и образовањем у области православног, католичког и исламског дела науке у вери. С друге стране, постоји и обавеза да се избалансира однос опште образовних предмета.
Имамо ту један велики проблем за те људе. Они се образују у тим школама и претендују да раде као верски учитељи. Мали су фондови часова. Значи, тим људима су и онако мале плате. На малом проценту не могу да направе каријеру.
Ако им понудимо ову опцију, а не дирамо оно што се зове основа учења о вери, него дамо овај квалитет који се односи на опште образовне предмете, омогућујемо да се сва друга тела, и Национални просветни савет и Одбор за образовање и сви други који учествују у томе, значи, легализујемо нешто што раде друге државе.
Веома често су у многим државама Европе управо ове школе прикључене систему. Значи, систем их препознаје.
Добро би било за те младе људе да сутрадан, ако немају посла као верски наставници, могу да изађу на тржиште рада.
Чисто је то мој предлог свима, па ево кажем га и јавно. Више пута сам говорио о разним заједницама, а да подржавамо формирање установа које се баве тим образовањем за верске потребе. Чињеница је да са католичким представницима радимо на томе да се акредитују студије у Суботици, који ће радити управо везано за католичко образовање.
Сто посто подржавам ваш захтев и не мислим да ту треба никога молити, него применити закон када су у питању и објекти који не приличе да буду у зони које треба да школе покрију и то апсолутно подржавам. Мислим да је то питање одлично. Инспекције треба да почну да раде свој посао и да имају одређено време и налог без икаквог пардона. Ко год је уложио шта год, прекршио је закон.
Ако дозволи премијерка, мислим да је јако важно, о томе стално причамо, посебно колегиница Ђукић Дејановић и ја, а везано је за причу о запошљавању људи који раде у просветном систему.

28/3 ГД/ВК

Од почетка изјављујем гласно и јасно да је то грешка у систему, да су они лоше препознати као људи који чине бирократски део тог система, а то су слободне наставне норме које државу не коштају ни динара више, ни мање. Они су се неоправдано нашли у тим опанцима и сада чекају да се одблокира забрана. Ту имамо 20.000 младих жена које су способне за рађање, које не могу да почну да се баве родитељством стога што ће изгубити право за стално запослење.
Верујем да, ако то урадимо, имаћемо један беби-бум за две године. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Муамер Зукорлић.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Захваљујем.
Смисао мене и мог колеге и верујем свих народних посланика да будемо овде у Народној скупштини јесте да не заборавимо одакле смо дошли и ко нас је бирао. Зато ја немам снаге да ћутим за све оно што се дешава и из тог разлога користим сваку прилику да актуелизирам потребне теме, теме које погађају и тиште грађане и заправо овај пут да постављам питање, поготово периферни простори земље, посебно простор Санџака.

29/1 ТЂ/ВЗ 16.20 – 16.30

Не могу да будем миран док гледам аутобусе пуне младих људи који са аутобуских станица одлазе путем запада и, исто тако, као што се не могу помирити са тиме да мој град, Нови Пазар, Санџак буду на оним страницама о којима се говори о дроги, криминалу, о разним спрегама са одређеним структурама на локалу, о овим темама које помињемо и друге које не помињемо.
Зато ми је драго да можемо и ми, народни посланици, неовисно којим странкама припадали, имати савезника у Влади и имати снаге и у надлежним министарствима да некада, без обзира да ли припадали власти или позицији, неке горуће теме препознамо, као толико важне које би требало да надиђу наше страначке разлике, наше страначке програме, наше потребе да имамо поене међу гласачима.
Мислим да је то јако важно и заправо целокупни рад нас посланика Странке правде и помирења иде у том смеру, али ме радује да можемо и на овај начин имати дијалог овде у парламенту и отворено постављати и она горка и слађа питања. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Комленски.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем, председавајући.
Поставићу неколико питања. Прво питање – какав је резултат дао Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарцима? Значи, колико је корисника тих кредита искористило ову могућност коју смо усвајањем овог закона омогућили, а колико корисника стамбених кредита се определило за наставак вођења судских спорова и евентуално, уколико се знају бар поједине првостепене пресуде у међувремену, како теку ти судски спорови?
Следеће питање – да ли ће радна група за побољшање изборних услова прихватити иницијативу коју је Покрет социјалиста изнео током јавних расправа и ових разговора који су вођени под, како да кажем, није ни окриље, али хајде уз учешће представника ЕУ, а којим је предложила да се измени законска регулатива у том смеру како би се санкционисало било какво плаћање комерцијалних услуга медијима, који нису регистровани у Републици Србији, од стране учесника који учествују у изборној кампањи у време када се избори спроводе?
Ми смо овај свој предлог морали на овакав начин да конципирамо, јер смо тренутно у ситуацији да постоји некакво становиште, са којим се ми додуше не слажемо, а то је да РЕМ нема ингеренција над тзв. прекограничним медијима и да комисија, односно одбор који ће формирати Скупштина Републике Србије, такође неће имати ингеренције над њима. Значи, једноставно било какав вид контроле неће постојати на томе шта се под комерцијалним условима емитује са таквих медија, а искрено речено не видим никакво оправдање да се дозволи да политички учесници у политичкој трци, у Републици Србији, новчана средства, између осталог и грађана Републике Србије, троше дижући буџет и рејтинг и подижући ниво ефикасности оних који нису регистровани у Републици Србији и не плаћају порез Републици Србији. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Поштовани народни посланици, поштовани господине Комленски, везано за питање које сте поставили. То је, наравно, интересантно и сложено питање за Републику Србију зато што ми сада први пут и ова Народна скупштина ће имати свој надзор над радом одређених, да кажем, медија, пошто надзорни одбор који Скупштина треба да формира ће фактички надзирати писане медије, интернет у току изборне кампање, што је, могу да кажем, била доста неуређена
29/2 ТЂ/ВЗ

материја и у неком претходном периоду и то су иницијални кораци који треба да обезбеде боље уређење ове материје и, наравно, бољи надзор грађана Републике Србије над тим шта се у медијима иначе дешава.
Оно што је добро јесте да ће РЕМ ускоро, надам се, донети правилник којим ће дефинисати понашање актера у изборној кампањи, нарочито оног који се тиче јавног сервиса, и на такав начин да побољшамо начин на који се изборни услови прилагођавају свим учесницима у изборима, свим листама које буду учествовале у изборној кампањи и, наравно, уз избор три недостајућа члана. Мислим да је скупштински Одбор за културу и медије расписао нови конкурс којим ће три недостајућа члана, у складу са законом, бити изабрани. Мислим да ћемо тиме имати и деловање РЕМ у пуном капацитету и побољшање свега онога о чему смо причали, мада су ти закони непромењени од 2012. године. Дакле, сви они који су били усвојени до 2012. године важе и данас.
Ваше питање је нешто о чему ћемо свакако разговарати, јер сте ви у праву. Постоје одређени медији који, чини се, некако у том смислу нису подложни некој врсти контроле грађана Србије, кроз независна регулаторна тела, али водећи рачуна о томе да смо ми демократско друштво које жели, не на било који начин да гуши слободу медија, не на било који начин да медијима ограничава рад, управо да им пружи могућност да раде. То не значи да и један медиј треба да крши законе Републике Србије на било који начин или да не буде у једнаком статусу, као и сви други медији у Србији.
По мени, треба да имамо једнакост за све, треба сви да имају једнака права, једнаке могућност и да кроз владавину права имамо и надзор грађана Републике Србије и кроз независна регулаторна тела и кроз овај дом, кроз Народну скупштину, и тела која она изабере, који служе да врше контролу над радом медија, односно контролу испуњености законских услова који важе и за њихово формално оснивање и за рад и једнак третман и представљање свих оних како то прописи предвиђају… Дакле, то не значи мешање у уређивачку политику, али то значи једнака доступност свима и могућност да Народна скупштина каже своје мишљење о томе, макар да се изјасни о томе кроз та тела и регулатор, односно РЕМ који ће имати могућност да, као што то може са јавним сервисом, као што то може са РТС, то уради са сваким другим емитером у земљи.
Дакле, хоћемо да размотримо и ваш предлог. Нисам сигуран колико ће то бити могуће брзо урадити, искрено да вам кажем, пошто је комплексна материја. Хоћемо да се консултујемо о томе и са Народном скупштином, али свакако да рачунамо и на ту иницијативу, односно, као неко ко руководи овом радном групом, ћу вас позвати, па да видимо шта је то што можемо да урадимо конкретно у овој материји.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Нема више питања или?
(Ђорђе Комленски: Било је и питање за швајцарце.)
Изволите.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Питање је било у првом кругу везано за швајцарце, за Закон о конверзији швајцараца, а на које нисам добио одговор, али зато је настао овај неспоразум између вас и мене. Наравно да имам још питања.
Интересује ме, обзиром да смо у децембру месецу, колики број грађана Републике Србије је остварио право и могућност, одраслих и малолетних лица, да се лечи у иностранству током ове године и какви су нам планови и пројекције за наредну годину и очекивања у том правцу?


29/3 ТЂ/ВЗ

Шта се чини на томе да се настави даље уједначавање садржине уџбеника, без обзира на то што постоји могућност да се они узимају од различитих, тако да кажем, штампара, произвођача или како год их у овом тренутку назвали? Мислим да сви ученици у Републици Србији заслужују да оно о чему они уче у школама буде заиста уједначено и, искрено речено, морам ту додати да је много била ближа пракса када је постојао један Завод за уџбенике, а не сада овај галиматијас оних који могу да штампају уџбенике и да се ипак појављују одређене разлике у тим уџбеницима, када је у питању материја коју ученици у појединим школама имају могућност да чине.

30/1 МГ/МП 16.30 -16.40

Следеће питање је да ли мислите да рад Јавног сервиса или РТС у протеклих годину дана оправдава предлог за увећањем ТВ претплате, обзиром да сам и ја лично, а и многи грађани Републике Србије, незадовољни радом РТС-а? Незадовољни када је у питању део програма који се односи на културу, који се односи на образовање, који се односи на образовање младих, на преносе утакмица које су од интереса за све грађане Републике Србије и на још једну чињеницу, а то је да нам је просто несхватљиво да се новац грађана Републике Србије па и Јавног сервиса улаже у неке велике пројекте, подигне се ниво гледаности одређених серијала и програма, а онда не постоји наводно економски интерес да се они прате преко Јавног сервиса, већ то преузимају неке друге телевизије, неки други дистрибутери у неком другом или трећем серијалу тога када то настави даље.
Ја када се све то узме у обзир, волео бих да чујем оцену да ли мислите да је оправдано увећавати средства са којима РТС треба да ради у следећој години?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Ана Брнабић. Изволите председнице.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Извињавам се, дугујем вам одговор у вези са кредитима у швајцарцима, па бих онда свакако замолила министра Лончара, министра Шарчевића, ако жели министар Вукосављевић да кажу о својим темама.
Дакле, што се тиче кредита у швајцарцима, око 90%, нешто више од 90% људи који су били задужени у швајцарцима су прихватили онај програм који је Влада Републике Србије понудила у сарадњи са председником републике, господином Александром Вучићем који је као што се и ви сећате учествовао директно у преговорима са задуженима у швајцарским францима.
Ми смо ребалансом буџета определили средства за то, тако да се сада то приводи крају. Остатак људи одлучио је да настави са тужбом, а ми то поштујемо, поштујемо независност судства. Чекаћемо те пресуде па ћемо онда даље тако решавати, али у сваком случају у највећој могућој мери овај проблем је сада решен. Опредељена су средства у буџету и верујем да су ту грађани који су били задужени сада много задовољнији, генерално и оним што је урадила држава и сигурношћу у самој Србији. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована председнице, уважени посланици, ја ћу вас само подсетити да ми до 2014. године нисмо ни имали буџетски фонд за лечење ретких обољења, односно обољења која не могу да се лече у земљи Србији и ево ја ћу вам дати и конкретне податке.
Значи до 2014. године нисмо имали, формирали смо га, онда смо имали једног пацијента те године. На данашњи дан 178 пацијената је отишло на лечење преко буџетског фонда, неки су одлазили и више пута, 333 узорка је послато на испитивање да би се утврдила дијагностика и одобрено је 40 захтева за лекаре из иностранства који су дошли у Србију да лече нашу децу.
Друга ствар, много боље и много више пацијената на лечење у иностранство упутила је Комисија Републичког фонда за здравствено осигурање, а ради се о 4.148 пацијената који су на рачун Републичког фонда за здравствено осигурање отишли и на то смо потрошили нешто више од четири милијарде динара.
Преко буџетског фонда смо потрошили 322 милиона 493 хиљаде динара. Ово су вам конкретни бројеви. Подсетићу вас, до 2014. године нисмо имали, а оно што је ишло преко Републичког фонда то није било ни близу овога о чему ми данас причамо.

30/2 МГ/МП

Значи, то је за више од 25 пута је повећан број деце и пацијената који су се лечили што у иностранству, што смо довели стране стручњаке да их лече овде. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Шарчевић.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Морам да поделим мишљење са вама посланиче Комленски, око нечега што се десило мимо моје воље. Још 2015. године пре времена донесен Закон о либерализацији ауторских права и конкуренцији уџбеника.
То је добра агенда, али је преуранила. Многе ствари нису уређене пре тога. Ми смо прво имали тај закон о уџбеницима који је донет и који се није показао добрим. Чак је донео неке лоше ствари. Постојао је цензус од 5%, па су многи издавачи, чак и Завод за уџбенике испали испод цензуса. Није увео стандарде за дигиталне уџбенике, нити се ико бавио том темом, а озбиљне земље света су то увелике радиле. Постојали су мастер планови по на четири године да се то деси.
Да би се увела конкуренција уџбеника, мора се уредити наставни план и програм, односно национални оквир плана и програма. Ми смо то накнадно урадили, па смо и мењали закон 2017. године, јер нисмо могли због европски агенди да то сада потпуно поништимо. То је проблем. Завод за уџбенике је имао своје личне кадровске проблеме, није схватио тренутак да је морао квалитетом да се избори на тржишту и није схватио да мора да плати боље рецезенте.
Оно што многи овде имају лошу перцепцију је да су странци узели посао. Домаће компаније, стране, као што знате то капитал не препознаје. Рецезенти су домаћи, наставни план и програм је домаћи. Ми смо пре непуних годину формирали јединицу у Заводу за унапређивање васпитања и образовања као независно тело које се бави овим послом. Министарство је само наручилац, један бирократски апарат који не би требао да се меша у структура овога о чему причамо.
Међутим, ми се стварно мешамо. Формирали смо јединицу за национална питања, за националне предмете која има за циљ да уједначимо оно што треба да се учи у Србији када су у питању национална историја, национална географија, језик, култура, књижевност, како за Србију, тако и за Републику Српску. Надамо се сутрадан и за друге регије где живе Срби у већини, али смо направили посебне планове и програме за српску дијаспору.
На томе се доста урадило. Наравно има још доста посла. Нећу да браним причу да не треба да буде конкуренција уџбеника, из два разлога. Питање квалитета уџбеника и квалитета наставе је најзад ова Влада отворила, кроз све реформске процесе. Ако смо били поносни да се пре пар месеца на сајму у Франкфурту где су били изложени дигитални уџбеници, Србија појавила са сребрном медаљом за уџбеник биологије 5. разред. Тренутно смо били на промоцији премијерка и ја. Такође, од првог до четвртог уџбеник за ликовну културу је добио златну медаљу. То су неки мањи издавачи или већи.
Значи на нама је да оснажимо Завод и да у следећем кораку буквално натерамо издаваче милом или силом. Милом је да их замолимо да погледају креативније наставне планове и програме националног значаја и да они буду истим обимом схваћени по озбиљности. Ако говоримо о Холокаусту, ако говоримо о Првом светском рату, ако говоримо о оним битним темама за националну историју, не могу бити представљени са два прста на једној страни. О томе говоримо.
План Б, да седнемо и донесемо закон који је мало ретроградан и да поново вратимо посао Заводу. Мислим да ће план А да одради своје и ми ћемо тражити да је 95% препознатљивих тема на исти начин обухваћено. Пошто школе бирају уџбенике код истог издавача, значи, један, два уџбеника, неће бити битни толико школи, колико издавачима, пута хиљаде школа. Тако да ће код њих економски интерес сигурно да буде
30/3 МГ/МП

врло присутан и на томе радимо. Врло брзо ћемо то да урадимо. Ја сам недавно био представник делегације Србије када је у питању израда јединственог европског уџбеника историје, где ми сада имамо озбиљну тему да савремену историју неко не прикаже на начин како нама не одговара. Да не стоји да смо ми водили освајачке ратове, да се изборимо да науком уђемо у тај процес и процедуру, па ако смо у том стању да се боримо у Европи, остаје обавеза да то урадимо у Србији.
Мислим да ови закони који су донети нас не спречавају да будемо оперативни, да инсистирамо на ономе што је национална вредност, а са друге стране, сам резултат свега овога о чему говоримо ће се видети кроз две године када се заврши реформски циклус основе и средње школе, када уведемо малу и велику матуру као екстремно оцењивање и када видимо онда укупну аналитику која установа је радила боље, која лошије, који су фактори допринели бољим резултатима, наравно и фактор уџбеник. Онда доводимо у питање једну велику тему коју не бих данас отварао, а то је шта је корупцијом. Ту има огроман простор могуће корупције.

31/1 БМ/ИР 16.40 – 16.50

Значи, ми сада можемо да ловимо само појединце где ћемо инспекцијом да утврдимо и да покренемо чак и кривично гоњење. Ту стварно, као адвокат знате о чему причам, јер то је као и сваки лек има свој контра продукт. Мислим да смо близу тога да полако утежемо причу да смо видљиви, да инсистирамо на националним вредностима и у земљи и тамо где треба у региону и шире, а да ово полако утичемо на издаваче, да утичемо на издаваче да они национални део очувају, да поштују ово што је захтев државе, јер то раде друге државе, то није ништа специфично. То ради једна Швајцарска, ради једна Јужна Кореја, раде озбиљне земље, зову то својим наукама. Тако да ми када будемо увели српску науку знамо тачно шта то говори и значи.
Када будемо говорили о квалитету, остаће онда страшно велико питање зашто директор школе узима издавача који је најскупљи и по којем постижу лошији резултате, тада можемо да причу доведемо до краја. Враћам се на почетак дискусије, зато мислим да је цела прича много рано ушла 2015. године, иако је било реално да је ушла 2020. године, 2021. године. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Вукосављевић.
ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ: Хвала.
Уважени народни посланиче, ако сам добро разумео ваше питање се односило на оцену задовољства или неке врсте задовољства радом јавног сервиса у делу који се тиче када је бар реч о мом ресору присутности програма из области културе и о другим темама које су сродне тој теми.
О томе је у више наврата овде било речи, ја сам истицао и тада и сада немам посебно ништа ново да кажем, да јавни сервис РТС има програм посвећен области културе, али тај програм се емитује у доста касном вечерњем термину који је често из различитих разлога технички, због ритма живота неприступачан већем броју људи, али јавни сервис, да наравно, без икакве сумње, да одговорим директно, мислим да на јавном сервису треба да буде више програма посвећеног у области културе, наравно и образовање и других ствари, али каквог таквог програма има. Међутим, његов обим и време емитовања нису у довољној мери у складу са замишљеном мисијом јавног сервиса и то понављам и овај пут.
Међутим, с друге стране, то није, сада насупрот овом што сам рекао, већ као допуна једне опште слике, на другим телевизијама који имају насловну фреквенцију таквих програма скоро да уопште нема. Дакле, нема скоро ни минута посвећеног програмима из области културе и та ствар је такође забрињавајућа и ми смо о томе такође говорили овде у много наврата.
Строго формално гледано, јасно да јавни медијски сервиси у обављању своје делатности уживају институционалну аутономију, тако се то зове, и уређивачку независност, а нарочито у погледу утврђивања концепције и одређивања програмских садржаја, што је познато, у складу са законом. Али, сада, као и што је познато да јавни медијски сервиси једном годишње подносе Народној скупштини ради разматрања и одлучивања, значи ради разматрања и одлучивања, извештај о раду и пословању за претходну годину са извештајем независног ревизора, те да је Народна скупштина једини орган који одлучује о прихватању или неприхватању извештаја о раду и пословању јавних медијских сервиса.
У том формалном делу који закон одређује на овај начин крије се можда једна могућност да се на неки од тема које сте ви афирмисали овом приликом, а и раније, утиче у одређеној мери. Дакле, ако је реч о проблему, проблем је заједнички, можда проблем није идеална реч, али реч је о оцени једне ситуације и свакако да ономе што је замишљена и остварена мисија јавних сервиса треба расправљати на местима које
31/2 БМ/ИР

су најпозваније да се о томе расправља, поред осталих то јесте Министарство културе и информисања, али јесте и РЕМ, али јесте без сумње и Народна скупштина која усваја такав извештај једном годишње.
Дакле, простора има и верујем да ће активности везане за ту тему моћи да дају неке резултате. Ми веома дуго и веома често говоримо о томе, али се чини да то постаје полако опште место и да се миримо са констатацијом да програма намењених из области културе нема у довољној мери, то је уз ризик да погрешим, мање-више опште присутна оцена, уз ризик да грешим у томе што кажем, али мислим да не.
Према томе, чини ми се да је можда време или је већ раније било време, али сада је без сумње време да се о тим темама и тим феноменима поразговара и делује на начин који би довео до веће афирмације програма из области културе и других квалитетних садржаја које се емитују на телевизијама са националном фреквенцијом, о чему је такође било доста речи. Али, свакако да јавни сервис РТС из различитих разлога има једну већу обавезу и већу одговорност према овом друштву и према овој заједници. Хвала на пажњи.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Комленски.
Изволите.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Наравно да се не миримо ни са чим што може да буде боље у Србији, па ни ситуацијом која је у питању када су медији, када је у питању култура. Наравно да постоје иницијативе да се, и које мислим да треба подржати и прихватити, да се и на осталим медијима који имају националну фреквенцију уведе обавезан део програма који ће бити базиран на промоцији културног садржаја, образовање. Не видим ни једну препреку да би се то урадило или зашто је неко добио националну фреквенцију ако не испуњава нешто што је од националног интереса за Републику Србију.
Према томе, то је очигледно нешто што је било омашка ранија, није разлог да ми то у наредном периоду не санкционишемо, као што наравно ни посланици неће стати са иницијативом да се дефинитивно рашчисти позиција нелојалне конкуренције на поднебљу медија, а то је када је у питању "Н1" и друге квази прекограничне телевизије. Намерно користим овај назив, јер ја сам апсолутно сигуран да они немају право да раде то што раде, на начин који раде у Републици Србији. Не ради се ни о каквом реемитовању и искрено речено, јежим се од одговора који добијамо од РЕМ-а као народни посланици на питања, који треба првенствено да штити интересе свих емитера у Републици Србији, а не само прекограничних, који покушава да нас убеди да је реемитовање технички, а не правни проблем.
Заиста очекујем да ће државни органи напокон послати форензичаре економске, јер су они ти који први треба да закораче тамо и утврде да ли ту постоји пореска утаја или не постоји, како би овај процес текао даље. Уколико то не буде, наравно, предузећемо кораке који су ми јако добро познати у свим овим процедурама, да дођемо до коначне истине, јер нема разлога да око тога трошимо оволику енергију. Или је истина да они немају право то што раде да раде на такав начин, или ми нисмо у праву. То треба једанпут за свагда затворити и разјаснити до краја. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Нема одговора на коментар.
Реч има Елвира Ковач.



31/3 БМ/ИР

ЕЛВИРА КОВАЧ: Захваљујем, поштована председнице.
Председништво, председнице и чланови Владе, моје питање се тиче стратегије подстицања рађања. Наиме, ову стратегију је Влада Републике Србије донела је још 16. марта 2018. године. У оквиру ње и конкретно посебно циља два, усклађивања рада и родитељства, као појединачан циљ наведено је усклађивање родитељског и професионалног домена. Једна од активности предвиђених за реализацију тог циља је тзв. увођење лиценце, подржавајуће за породичне обавезе, за фирме које поштују обавезе и ритам родитеља.
Моје конкретно питање је да ли су предузете конкретне мере у циљу реализације појединачног циља усклађивања родитељског и професионалног домена? Које су те мере? Који и какви су ефекти до сада предузетих мера? Посебно, који су ефекти увођења лиценце подржавајуће врло рогобатно формулисано, за породичне обавезе, јер ми то разумемо као фемили, френдли за фирме које поштују обавезе и ритам родитеља?
Питање бих поставила, ако је могуће, самој председници Владе, министру за рад, борачка и социјална питања, у другом кругу и самој министарки задуженој за популациону политику и додатна питања. Пошто у самој стратегији стоји да су носиоци за реализацију појединачног циља у овој стратегији управо Министарство за рад, борачка и социјална питања, Министарство привреде, Министарство за државну управу и локалну самоуправу, и сматрам да су аутори стратегије врло добро дефинисали да заправо ова три министарства буду носиоци реализације циља усклађивања родитељског и професионалног домена зато што је заиста комплексно ово питање, јер су последице демографских промена евидентног старења нашег становништва, смањења стопе фертилитета, миграторних процеса.
Значи, све то заједно су заиста видљиви у свим областима живота, како економије, социјалне и здравствене политике, самим тим се некако мењају и мења пословно понашање, културне навике, другачија је некако тражња за услугама и производима, мења се ка појединим врстама услуга.

32/1 МЗ/МЈ 16.50-17.00

Чињеница је да демографи већ дужи низ година, да не кажем деценијама, упозоравају на последице феномена недовољног рађања у Србији, нажалост, и залагали су се за стратешки приступ државе, зато је добро што ми имамо ову Стратегију за подстицање рађања, природни прираштај, за то је потребно 2,1 дете. Циљ заправо ове стратегије је 1,85 детета по жени, а тренутне бројке су нажалост свега 1,48. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам на овом изузетно важном питању и можда недовољно овде у Скупштини разговарамо о овој заиста јако, јако важној теми.
Морам да кажем да сам поносна зато што сам председница Владе која је након Владе Александра Вучића заиста овој теми поклонила јако много времена и енергије, подигла видљивост ове теме и отворила дискусију, чини ми се, у ширем друштву о начину како ми решавамо проблем наталитета који имамо, не само ми у Србији, већ има читава Европа, и које су евентуално страшне последице уколико ми данас не успемо да урадимо довољно да преокренемо овај тренд.
Дакле, свакако ћу замолити министарку Ђукић Дејановић да мало више о томе прича. Ја ћу данас са грађанима Републике Србије да поделим једну информацију о којој смо ми дискутовали на Влади, коју је такође и председник Вучић поделио пре неки дан са грађанима Републике Србије, а на коју смо ми изузетно поносни, изузетно смо срећни због ње и говори нам да упркос томе што су сви говорили да је заиста у једном кратком року немогуће променити неке ствари, да је ипак можда могуће, мада треба времена да видимо да ли је ово тренд или је само инцидентно.
Рекла бих да је ово за сада можда један од три највећа успеха свих нас заједно у овој години. Дакле, у овој години у периоду између јануара и септембра Србија је коначно имала плус 1,32%, дакле, имали смо позитиван наталитет, односно више деце је рођено ове године него прошле године – и то за 612, 612 деце је више рођено у односу на исти период прошле године.
Сви остали у региону, колико год земље много улагале у ово питање и подстицаје за рађање деце, а чини ми се да у томе свакако и већ неко време предњачи Мађарска, сви остали у региону настављају да имају негативан природни прираштај. Дакле, Албанија минус 8,62, дакле, 1.864 деце мање него прошле године, Хрватска минус 2,9, 797 деце мање него прошле године, Србија 612 више него прошле године, Мађарска минус 1,85, Бугарска минус 1,60, Румунија минус 6,32%, Црна Гора минус 3,18%, Северна Македонија минус 11,09%, што значи 1.153 деце мање него 2018. године, Босна и Херцеговина минус 2,17%, Словенија минус 2,54%.
Понављам, једино је Србија у плусу 1,32%. То мора да значи да су некако и грађани, без обзира што сте ви ове године, односно крајем прошле године, усвојили Закон о финансијској подршци породицама са децом, ми смо то доста промовисали. Постоји још ствари о којима смо разговарали и са удружењима родитеља и организацијама које се баве овом проблематиком.
У овом тренутку заиста већ неко време интензивно радимо са Министарством финансија да нађемо најбољи модел за финансирање још неких олакшица, да исправимо неке ствари у том закону на које су нам са пуним правом скренули пажњу и неки народни посланици у Скупштини и неке организације. Дакле, очекујем да ћемо и даље на томе радити и да ће бити све боље. Али чињеница је да смо успели да подигнемо видљивост те теме.
Такође смо са Привредном комором Србије ове године увели награду „Пријатељ породице“, награду која први пут препознаје компаније у једном отвореном такмичењу у ком се они пријављују, препознаје компаније које на најбољи могући начин
32/2 МЗ/МЈ

усклађују рад и родитељство. Наш Закон о раду није толико лош у том смислу. Дакле, он препознаје и модалитете флексибилног радног времена и рада од куће, али у недовољној мери то послодавци у Републици Србији примењују.
Значи, постоје компаније које добро то примењују, постоје компаније које иду и ван тога, дакле, дају још неке додатне бенефите родитељима како би промовисали такву културу у оквиру своје компаније. Ми смо први пут ове године препознали те компаније, дали им те награде и уз одређену медијску подршку показали другим компанијама како је то могуће и колико су онда и сами запослени срећнији и задовољнији у тим компанијама, онда наравно и продуктивнији.
Дакле, ми ћемо наставити у овом смеру, пажљиво ћемо пратити. Ја чак у мом кабинету имам једну особа која је задужена само да реагује на проблеме које имају појединачно породиље или труднице, да контактира министарства, инспекцију рада, друге инспекције, како би обезбедили да чак и на тој некој основи, рекла бих, појединачно људи будемо ту да помогнемо тим женама да остваре своја права и да обезбедимо да послодавци у највећој могућој мери поштују законе. Дакле, ми ћемо ту увести још неке додатне мере у смислу додатне реформе инспекција, тог контакт центра за грађане, за све инспекције, на коме у овом тренутку радимо, тако да ако неко и у овом смислу не зна коме да се обрати, може да се обрати на тај контакт центар, а онда ћемо ми сами реаговати, без обзира којој инспекцији је то упућено.
Очекујем свакако у 2020. години додатне значајне измене, да још више учврстимо наш правни оквир, али то што су сами грађани препознали ово као јако битну тему је заиста, чини ми се, донело овом позитивном помаку на који смо ми јако поносни, зато што видите и по овим бројевима колико је тешко тако нешто остварити, чак и за земље које много више средстава уложе, који се много дуже баве овом проблематиком. Заиста очекујем да и у тиму са председником Вучићем и његовим тимом имамо још боље резултате у будућности, а свакако ћемо радити додатно и на самој имплементацији свега из Стратегије за подстицање рађања. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Имате ли још питања? Да. Поставите их.
ЕЛВИРА КОВАЧ: Захваљујем се на овим одговорима.
Ја сам конкретно хтела баш да причамо о самом истраживању Министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику и управо Републичког завода за статистику које је показало конкретне податке, наиме, да сваки трећи послодавац одобрава прерасподелу радног времена, да тек сваки пети послодавац дозвољава клизно радно време, а 90% послодаваца не дозвољава рад од куће. Значи, каква је ситуација тренутна? У овој студији је учествовало 330 послодаваца, са више од 126.000 запослених и спроведена је уз подршку Привредне коморе Србије, као што смо то чули, и показала је да од разних видова флексибилног радног времена послодавци су најотворенији ка оној класичној замени смене, што је наша реалност. Стога је заиста јасно да је неопходна помоћ државе у усклађивању рада и родитељства.
Што се тиче саме министарке и Министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, знам да се од 2016. године додељују бесповратна средства за суфинансирање мера популационе политике намењене градовима и општинама и нашим локалним самоуправама.

33/1 ЈЈ/ЦГ 17.00 – 17.10

У протекле три године према мојим подацима финансирана је 161 општина и градови са око 1,2 милијарде динара, око 10 милиона евра, зато што је у самој Стратегији подстицања рађања стоји да је активирање локалне самоуправе, да она треба да се активира. По овим питањима локална самоуправа је, ако моту тако да кажем, ближа грађанима и она најбоље може препознати потребе конкретних родитеља.
На темељу наведеног заиста ме занимају, пошто знам да сигурно министарка има добре примере из разних локалних самоуправа које посећује, да ли су заживе ове мере. Морам да поделим са присутнима и као мајка из Зрењанина. Знам да је Зрењанин пре две године, град Зрењанин је добио средства од вашег министарства, да је трајало. Имали смо озбиљну анкету. Значи, у граду Зрењанину имамо 19 вртића где сваки родитељ контактиран, анкетиран и извршена је процена потреба тих родитеља, многи од њих раде у две, па и у три смене.
Од 1. децембра почињу да раде два дежурна вртића која ће поред класичног радног времена радити до 23 часа, значи до 11 часова увече за оне који раде до 10 сати и радиће и викендом. Сада се наравно отворило питање, шта са онима који раде ноћне смене, да ли увести вртиће 24 сата. Битно је да се размишља о томе и занимају је можда још неки добри позитивни примери. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, уважена госпођо Ковач, захваљујем на тако добром информисању у вези са темама на којима ради Влада од оног момента када је садашњи председник држава, тада председник Владе оценио да један од приоритета Владе треба да буде рад у ресору на чијем сам ја челу.
Влада заиста врло повезано, врло интегративно прилази питању наталитета, популационе политике, анализи демографских индикатора и заправо нема ни једног сегмента у Влади који се не бави овим питањем.
На крају и чињеница да је председник Националног савета за популациону политику, председник државе, говори о томе колико је ово изузетно значајно питање. Не даје никакве политичке поене јер добри резултати се не могу уопште очекивати за временски период колико траје мандат једне владе, али добри кораци јесу охрабрујући. Премијерка је управо изнела неке од њих. Ја бих само, пре него што пређем на директан одговор на ваше питање, хтела да кажем, да у анализи структура мајке које су добиле одређене финансијске подстицаје.
Све је више запослених жена се остварило као родитељ из године у годину и то већ можемо говорити трећа година о једном тренду. С друге стране када смо анализирали структуру образовања мајки које имају троје деце, свака четврта је високо образована и уз податак да међу десет земаља, а међу тим земљама су и оне које припадају ЕУ, Румунија, Бугарска, Мађарска, све Републике бивше Југославије и Албанија, једино ми имамо позитиван број рођених беба, дакле повећан у односу на исти период претходне године охрабрује и сматрамо да су мере интензивно реализујемо заиста дале почетне резултате.
Ви сте поменули истраживање везано за усклађивање рада и родитељства. Са Привредном комором и Републичким заводом за статистику организовали смо то истраживање, које је обухватило преко 126 запослених, репрезентативни узорак је био близу 4.330 послодаваца смо најдиректније контактирали. Наша почетна идеја је била да променимо нормативу како би усклађивање рада и родитељства дало боље резултате у пронаталитетним мерама.


33/2 ЈЈ/ЦГ

Шта се догодило када смо анализирали резултате? Догодило да заправо запослени имају врло мало информација о томе шта Закон о раду све даје као могућност, а онда наравно да послодавци не могу повољно одговорити ако немају захтеве. Ми смо кренули најпре едукацијом запослених кроз сарадњу оних лица која су задужена за људске ресурсе у појединим привредним и свим другим субјектима. Држава као послодавац финансијске институције, привредни субјекти, сви су подједнако важни када је ова тема у питању и ми смо заправо ово истраживање радили узимајући у обзир узорке из свих ових поменутих субјеката.
Што се тиче средстава које додељујемо јединицама локалне самоуправе, хтела бих да подсетим да пре три године укупно 130 милиона је било опредељено за 15 јединица локалне самоуправе. Пре две године, заправо пре годину дана, укупно 50 милиона за 61 јединицу и ове године смо имали суму новца од 650 милиона и укупно је 85 градова и општина добило средства. Како изгледа уопште додела тих средстава јер ми се чини да је било управо од колега посланика неких недоумица и нејасноћа у вези са тим како се средства додељују.
Видите, то јавно оглашавање даје могућност свакој општини и сваком граду да се припреми и да апликује. Предуслов је да имају лице на нивоу свог већа у Скупштини које се бави демографско популационим питањима и да мора претходно направити анализу. Дакле, на неки начин да бисмо дали неповратна средства осмислили смо да мора сваки град и свака општина да анализира своју структуру, демографску, популациону, питање миграције, активног старења и да се појави са врло конкретним програмом за који доживљава да је апсолутни приоритет када је у питању популациона политика управо за тај град.
Један од градова на наше велико задовољство који већ у два наврата добија средства јесте Зрењанин. Зрењанин је између осталог тражио средства да обезбеди и адаптира куће на периферији града које ће доделити младим брачним паровима који имају једно дете или су се тек узели и тек планирају проширење породице, односно родитељство.
Десетак оваквих лепих примера и укупно 27 из ових средстава решених стамбених питања је био и те како значајан подстицај да млади људи остану тамо где су добили кров над главом и да се ту запосле. Било је наравно и других врло квалитетних примера. Иначе, највећа сума новца јесте отишла на адаптацију и доградњу простора за предшколске установе због тога што су ту листе чекања још увек релативно велике, али резултат је да је две и по хиљаде малишана, дечака и девојчица добило смештај у предшколске установе. У седам села смо по први пут успели заједнички са јединицама локалне самоуправе да оснујемо јаслени узраст за бригу деце.
Дакле, полазећи од чињенице да смештај у предшколску установу није само резултат који ће смањити бригу родитеља о томе где се налазе деца, него да има образовни карактер, да јача компетицију тих наших најмлађих суграђана око остварења најразличитијих циљева, ми заиста мислимо да је та инвестиција врло оправдана. Било је таквих захтева који су наизглед деловали врло необично, једна јединица локалне самоуправе, мислим да сам вам то једном и рекла, је тражила 18 електричних бицикла да би поправила наталитет, Шид је био у питању. За мене је било мало нелогично како ћемо то електричним бициклима поправити наталитет. Међутим, сараднице породица и медицинске сестре које обилазе децу и старија немоћна лица, пошто Шид има 18 села, свака од њих је добила тај бицикл и неупоредиво брже стизала до одредишта и проводила неупоредиво дужи временски период у кући, бавећи се негом детета, негом старе особе, како би млади родитељи могли да се посвете и себи и да размишљају и да осете на крају која је то подршка државе.
33/3 ЈЈ/ЦГ

Дакле, маштовитост оних који апликују за ова средства је велика, о томе можемо причати, просто не бих да узимам много времена, али од укупне суме коју сте и сами изнели јесте највећи број средстава отишао за предшколске институције, нажалост неке празне школе смо адаптирали за такве просторе. У Суботици се на пример догодило да смо адаптацијом кухиње која 30 година није адаптирана, и која је у језивим условима спремала 5000 оброка дневно, подигли број оброка на 12 хиљада.
Ово су дубоко животна питања. Ово су питања која се тичу заиста младих људи који стичу све више поверења у то да им је држава ту негде и да се на њу могу ослонити када планирају проширење породица. Заиста делим задовљство са свима вама, поштовани народни посланици, и у име Владе и председника државе још једном се захваљујем што заједнички радимо на овом питању.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Ђорђевић. Изволите.

34/1 ВС/МТ 17.10 – 17.20

ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Поштовани посланици, ја бих са још једном ствари да вас упознам. Наиме, колико смо ми као Влада Републике Србије одлучни о томе да се боримо и против сиве економије, против рада на црно, исто тако смо и заузели се за борбу против свих оних који крше права нашим мајкама, породиљама и трудницама и који крше неко радно право, кад су оне у питању.
У том смислу, ви знате да смо на оном бесплатном телефону који се тиче Инспекције за рад, 0800-300-307 увели опцију 2, која подразумева да све оне мајке, породиље и труднице које знају да им се крше права, могу ту да пријаве те случајеве.
Од 22. јула до 27. новембра, било је укупно 208 позива, од тога 55 су се тицала запослених трудница и 84 оних које су налазиле на породиљском одсуству. Инспекција је учинила 105 инспекцијских надзора и од тих 208, 103 су била савети путем телефона.
Од тих 105 било је 13 решења и 36 налога за записнике, затим четири указивања на прекршаје, поднели смо 10 захтева за покретање прекршајног поступка. То се све односило на 22 послодавца, за укупно 13 трудница и девет породиља.
Цео списак и цео регистар се води ажурно, нема привилегованих, налази се на сајту Министарства у опцији Инспекторат рада – регистри и у њему може, буквално, из недеље у недељу да се види који су то послодавци који су кршили закон и који су одузели неко право трудницама и породиљама.
Као што сам рекао, ни један неће бити привилегован, поготово не у оваквим случајевима и биће кажњени максималном казном. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Само бих за крај да додам, подсетила ме министарка Ђукић Дејановић када је рекла да се ради о дубоко животним питањима и ви сте, такође, рекли да то није питање којим се бави један ресор и да је заиста немогуће да имате некакву успешну политику, имплементацију те стратегије, без да, кроз разне ресоре сви заједно радимо на томе. Чини ми се да поштовани народни посланици могу да виде да смо заиста сви дубоко предани овом послу.
Додала бих само за крај још и оно што смо урадили, у смислу електронских услуга за нове родитеље и како покушавамо да олакшамо живот и новим родитељима и родитељима са нешто већом децом.
Дакле, ми смо пре пар година увели систем е-беба, електронски систем за пријаву новорођенчета, како би родитељи практично одмах у породилишту пријавили рођење детета, не проводили три дана јурећи од шалтера до шалтера.
Ми смо пре две година, онда, имплементирали систем е-беба фаза 2, дакле, ту смо додали, као што знате, то смо промовисали управо у Зрењанину, родитељски додатак. Тако да, данас и за родитељски додатак пријављујете преко тог система и добијате на ваш мобилни телефон само смс поруку да ће вам родитељски додатак бити уплаћен у наредних 45 дана на тај и тај рачун.
Заиста, све што смо могли да урадимо да побољшамо сваки пут ту услугу, да дамо и времена и мира родитељима да се баве бебом.
Ми смо сад додатно ту услугу побољшали тиме што ми сада и кад родитељ излази и кад беба излази из породилишта, они добијају један папир на коме су уписане не само све ствари које смо ми завршили за њих, да знају шта је све завршено и шта још треба они додатно да заврше, већ и информације о новом закону. Тако да, знају колики су сада родитељски додаци и каква права имају за прво дете, друго дете, треће дете, итд.


34/2 ВС/МТ

Тако да, стално смо, некако, у комуникацији, трудимо се да будемо и са организацијама које се баве овим питањем и са самим родитељима, да разумемо шта је то што ми још додатно животно можемо да урадимо да им олакшамо.
Ми смо, такође, пре пар година увели и електронску услугу за упис деце у вртић, е-вртић. То је до сада, до пре 18 месеци било доступно само у четири локалне самоуправе у Србији.
Позвали смо локалне самоуправе да се додатно пријављују. Сада имамо 145 локалних самоуправа. Нама је план да у току 2020. године све локалне самоуправе укључимо у овај пројекат е-вртић, тако да се свуда деца уписују, уколико родитељи то желе, електронски, без одласка у вртић. Поново, уштеда времена, максимални могући конфор за родитеље и за целе породице.
Увели смо од ове године, од 1. септембра електронски упис у основне и средње школе. Још једина ствар која је остала да не буде потпуни електронски упис је потврда о лекарском прегледу.
Ми смо сада увезали тај систем са ИЗИС-ом, са електронским системом здравствене заштите. Тако да, 1. марта 2020. године, када почиње упис, ви ћете уписивати децу у школе без икаквог потребног додатног папира. Све то држава завршава за вас.
Коначно, још један огроман проблем који решавамо је изградња нових вртића. Ту заиста морамо много више да уложимо. Министарство просвете је потписало Споразум о сарадњи са Светском банком и изградња нових вртића се наћи и у националном инвестиционом програму и у наредних неколико година посебан фокус ћемо посветити изградњи нових вртића, опреми за вртиће и раду са децом, већ од предшколског узраста. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Елвира Ковач.
ЕЛВИРА КОВАЧ: Хвала вама.
Драго ми је што смо приказали колико тога је урађено да би се олакшало родитељима. Волела бих у завршном коментару да нагласим да заиста државе које имају стопе фертилитета више од просечних, као што су на пример Шведска, Холандија и остале, оне генерално немају посебне политике које су усмерене на повећање фертилитета, него једноставно су, рекло би се, „џендр сензитив“ или ти родно осетљива друштва, у којима се једноставно креирају такви услови, обезбеђује подршка свих сегмената друштва породицама.
Занимљиво је да у споменутој стратегији за подстицање рађања Владе Републике Србије је назначено и да је у нордијским земљама активно учествовање оца у родитељство, одсуство приликом рођења првог детета повећава вероватноћу да ће они пожелети и друго дете.
Подсетила бих све нас да је у складу са Законом о раду у Србији могуће да отац детета користи одсуство са рада ради неге детета до навршених 365 дана, али нажалост пракса је таква да проценти статистике показују да свега између 4% и 5% очева се одлучује за ово. Тако да, мислим да треба да радимо и на промоцији ове могућности.
Породично подржавајуће окружење охрабрује укљученост очева у подизање деце, испуњавање породичних обавеза, чиме би се свакако позитивно утицало на општу промену концепта разумевања родне равноправности. Мислим да управо пример нордијских земаља које сам споменула доказује да сама родна равноправност може довести до повећања стопе фертилитета. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.

34/3 ВС/МТ

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
Имам само два пута по три минута и зато морам бити врло брз и конкретан, а апелујем да и одговори буду такви, по могућству.
Господине Триван, ми смо се прошли пут када смо разговарали, ви сте најавили, био је проблем тај актуелни, мини хидроелектрана „Ракета“ и свега оног што се дешавало, немиле сцене. У вези са тим ја сам имао неколико питања и ви сте тада најавили да ћете врло брзо доћи у Скупштину са новим законом или изменама и допунама Закона о човековој околини, о заштити околине који би тај проблем требао да реши.
Питам – докле је то стигло? Да ли можемо очекивати да ће у овом сазиву тај закон о забрани мини хидроелектрана и да ли ће он садржати, заиста, то – забрану изградње мини хидроелектрана или само забрану у заштићеним подручјима, јер то су две различите ствари?
Мислим да има основа и за комплетнију забрану. Као што сам рекао, ако неко од ових инвеститора има право на неко обештећење, боље му дати него да ризикујемо немиле сцене и неку врсту мини рата који се водио по многим крајевима, и ружне сцене и разбијене главе и повреде које су се дешавале широм Србије на тим градилиштима.
Друго питање је исто за вас, тиче се друге теме, а то је ова најављена забрана увоза аутомобила са нижим стандардима, еколошким. Ту је мало забуну, рекао бих, изазвао и председник Републике са својим наступом у једном интервју. То је доста изазвало збуњеност код грађана, мада је било неколико покушаја да се та ствар разјасни.

35/1 ЈИ/ЛЖ 17.20 -17.30

Дакле, људи су били у страху да ће малтене неко да им одузима аутомобиле са овим неадекватним моторима, или ће то бити само забрана увоза мотора са испод евро 4 стандарда. У вези с тим, једно стручно мишљење ваше да ли се ви слажете и да ли мислите, без обзира што је нама боље, да имамо што бољи, и сви се слажу да имамо што бољи ваздух, али да заправо, наши аутомобили нису главни загађивач човекове околине и ваздуха, чак ни у градовима где су много већи проблеми, заправо, ложишта, односно огрев који се користи, поготово у зимској сезони? Дакле, далеко од тога да аутомобили не загађују, али мислим да је то сувише скуп намет, сувише висок намет на џепове већине наших грађана који возе управо аутомобиле, у огромном проценту, 80% је управо тих који би сад дошли под удар ове забране.
За господина Лончара само кратко питање које се односи на оболеле од мултипле склерозе, њих има око девет хиљада, и какве су шансе њихове да се по овом моделу и за њих обезбеди терапија комплетна и са новијом или најновијим генерацијама лекова? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Триван.
ГОРАН ТРИВАН: Хвала лепо.
У неколико реченица. Дакле, кад је реч о мини хидроцентралама ми смо у нашем друштву обавили темељну, рекао бих, јавну расправу о томе какав оне утицај, позитиван и негативан имају на нашу животну средину.
Оно што се у међувремену догодило и то је било јако важно, то је да је наш председник примио делегацију људи који сматрају да мини хидроцентрале нису пожељне, по њиховом мишљењу у заштићеним добрима, пре свега, и разуме се да су око тога негде имали прилику да поразговарају. Сада је процедура у току.
Дакле, ја и даље мислим да мини хидроцентрале нису пожељне у заштићеним добрима. За сада мислим да треба да се ограничимо на заштићена добра. Ми имамо своје обавезе према свим конвенцијама које смо потписали према обновљивим изворима енергије, ту је министар Антић који то јако добро ради, и то је један сегмент који морамо такође, и треба да попунимо у погледу питања када је енергија у питању.
Дакле, ми ћемо сада радити на томе да предложимо такву врсту решења у договору са кабинетом председника, а битно је да се на терену и више него јасно види какав је утицај тих мини хидроцентрала.
Што се тиче аутомобила, треба развијати било какве дилеме. Дакле, нашим грађанима нико неће одузимати аутомобиле, нико неће правити никакве проблеме када је у питање њихово поседовање аутомобила са Еуро3, Еуро4 моторима. Дакле, сви који поседују то, наравно могу користити и надаље.
Оно о чему се разговара је само да ли ћемо у будућности дозволити да се ти аутомобили са најлошијим сагоревањем увозе. То је тема не само за Министарство животне средине, него и за Министарство трговине и остале који се баве саобраћајем. Тиме ћемо се бавити почетком следеће године.
Оно што је ваше питање, оно се заправо, као треће односи заправо на урбане средине. Морамо направити разлику између загађивања животне средине у урбаним и руралним деловима, јер је ствар прилично различита.
Ми смо, заправо, под највећим ударом у урбаним срединама, али извори загађивања су заправо вишеструки, ви сте их и сами поменули. Тешко је сада тачно одредити линију да ли је већи загађивач саобраћај или већи загађивач заправо ложење на све оне енергенте који су некад бољи, некад мало лошији, а заправо сви загађују животну средину.
35/2 ЈИ/ЛЖ

То је сада наша борба као људи који се бавимо животном средином да побољшамо услове живота нашим људима на различите начине, али ће свако од нас и као грађанин морати да учини део напора да нам животна средина, разуме се, буде боља.
У овим данима које смо имали у протеклих месец дана где смо имали врло сунчано време, где су биле високе температуре, где није било кише, где није било ветра, где није било грејања, сасвим је јасно да је саобраћај био једна од највећих загађивача.
Због тога смо ми причали ту причу уопште, о моторима и свему осталом. Разуме се да је грејање, па и хлађење на други начин, извор различитих врста загађивања, и тиме ћемо се разуме се, бавити на начин да не угрозимо своју земљу, а истовремено штитимо своје грађане.
Један од најважнијих метода за чување наше животне средине било би упутство локалним самоуправама да се интензивно, годинама баве гашењем тих индивидуалних котларница које ложе. Они који су власници тих котларница од гума, до различитих врста уља, што је заправо, катастрофално и канцерогено и ово је прилика да грађане упозоримо и за их замолим да то никако не раде.
Дакле, немојте ложити своје индивидуалне котларнице ничим што није предвиђено за те намене, будући да је то заиста штетно и за вас саме. Држава ће то помагати, Београд већ годинама спроводи ту врсту политике и Београд може служити као пример да је то начин да се боримо за добар квалитет ваздуха, а оно што су рецимо, електране које греју наше градове, треба полако да прелазе на неке чистије изворе. У Београду се сасвим види јасна разлика, рецимо када се грејемо на гас, или рецимо на неке друге изворе енергије.
Дакле, пуно се бавимо свим питањима које сте споменули, сва ћемо та питања током следеће године сигурно решавати. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
Реч има председница Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРАНАБИЋ: Хвала.
Само један детаљ у вези са вашим првим питањем, а то је производња струје из малих хидроелектрана. Дакле, ја у потпуности разумем потребу за заштиту животне средине и апсолутно сам за то. Али, мислим да ми поново у Србији идемо у екстреме са неким проблемима, посебно зато што тако волимо да политизујемо неке теме које немају никакве везе са политиком, па ко је сада дозволио изградњу малих хидроелектрана, па каква је ту була корупција, па шта се десило, па смо дошли, наравно, корак по корак до тога да би требало потпуно забранити изградњу малих хидроелектрана, а не само у заштићеним подручјима, као што сте ви сада поменули.
Дакле, морам да вам кажем да је то у потпуности бесмислено и ако погледате шта се данас дешава у Европи, па и у самој ЕУ, али да кажемо у целој Европи, дакле у 2018. години је поново повећана количина електричне енергије произведена у хидроелектранама, највећим делом у мини хидроелектранама. Дакле, земље које много више од нас воде рачуна о заштити животне средине, нажалост имају много дужу традицију и очувања о њихових локалних заједница, бриге према локалним заједницама, настављају да граде мале хидроелектране.
Рећи ћу вам да је у 2018. години, ако се не варам, у Европи додатних 2,2 гигавата струје створено из хидроелектрана. Ту је највише што се тиче ван ЕУ, ту је највише, преко 1.000 мегавата у Турској и око 419 мегавата у Норвешкој, ја мислим смо у 2018. години. Ми толико у Србији немамо укупно, са свим овим протестима што имамо, са свом политизацијом овог питања, ми укупно немамо 400 мегавата, ја мислим у овом тренутку, из малих хидроелектрана, имамо 100 мегавата из малих хидроелетрана.
35/3 ЈИ/ЛЖ

Сада за грађане Србије, само да разумете до које мере се политизује ово питање. Молим вас да не идемо у екстрем, да не будемо заиста толико неозбиљна земља где ће рећи океј и ако постоји, а заиста сам отворена да прихватам да сигурно постоји негде проблем, да кажемо да због једног или два проблема, хајде у потпуности да забранимо мале хидроелектране. Дакле, мислим да је то потпуно бесмислено.
Што се тиче мултипле склерозе, прво мени је заиста драго да ми данас разговарамо о овој теми. Оно што ми се чини да све више разговарамо о темама у области здравства. Ја не могу да се сетим да смо икада раније толико причали о здравству, па колико се издваја за лечење деце у иностранству. Наравно да нисмо ни причали када није ни било фонда за лечење деце у иностранству. Ти који нас данас критикују што се подршка скупља преко СМС порука, у том тренутку нису имали ни фонд за то, никад им није пало на памет. Дакле, били смо критиковани за то, чини ми се да сада нисмо зато што смо објаснили колико се средстава улаже, како се улаже сваке године више и колико је урађено кроз сам фонд који је регистрован.
Исто је тако и са мултипла склерозом која је заиста страшна болест која погађа, углавном младе људе. Ја сам примила представнике једног од удружења да чујем проблем јер сам заиста заинтересована за то, посебно што је болест која се углавном јавља код младих људи, ја мислим између 20 и 40 година. Погледала сам мало, заједно са Министарством здравља и Републичким фондом за здравствено осигурање и статистику. Дакле, имамо два проблема. Први је свакако што се лечи само 13% од укупно оболелих којих има око 9.000. Други проблем је што је та терапија изузетно скупа. Али када уђете у проблематику мало више, ви ћете видети да се 2009. године, од укупног броја пацијената лечило само 460 пацијената, али то тада нико није помињао.

36/1 ГД/ВК 17.30 – 17.40

То тада није била никаква тема. То тада није била критика ни тог Министарства здравља, ни те Владе, једноставно, зато што се о томе није причало.
О овоме је почело да се прича када сам се ја видела са тим људима. Активирао се министар Лончар када смо почели да причамо и са неким одређеним произвођачима иновативних лекова и разматрали модалитете како да повећамо буџет и за ово, уз стално повећање буџета и за све остале ствари, јако скупих терапија за лечење ретких обољења, деце и одраслих у иностранству, за лечење канцера. Издвојили смо и за гама нож и за икс нож. Дакле, све те ствари морате некако да буџетирате.
Између 2009. и 2018. године број пацијената који се лечи се повећао нешто више од два и по пута. То је значајно издвајање из буџета. Године 2018. лечило се укупно 1.083 пацијената. Ми смо сваке године у односу на прошлу годину значајно повећавали буџет за лечење болесних од мултипла склерозе. Године 2015. у односу на 2014. године, дакле то је она прва година када смо… и даље су биле изузетно стриктне мере фискалне консолидације и уштеда, али смо ми те године за 18% повећали обим лечења и буџет него у 2014. години, па 11,40% у 2016. години, 15% у 2017. години и додатних 29% у 2018. години. Сада смо поново одлучили да повећамо буџет, с тим што преговарамо и са произвођачима да уведемо неке иновативне терапије.
Не мислим да је ово довољно, али ово је изузетно, изузетно скупа терапија. При томе, молим вас да сви разумеју да покушавамо да усагласимо средства која су нам на располагању између нових терапија за оболеле од рака, за додатна лечења деце у иностранству, за ретке болести, сада за ово. Дакле, то је један, нажалост, лимитиран буџет који ви морате и трудите се да га трошите најодговорније што можете.
Ми ћемо и даље да водимо у потпуности транспарентну политику, да разговарамо са тим људима, да им објашњавамо шта ми радимо, да се договарамо шта додатно можемо да урадимо, али, молим вас, дакле, када је то био огроман проблем и када смо ми били на самом зачељу или испод тога, нико о томе није говорио. Дакле, хајде да пробамо да нађемо теме, а посебно ви као посланик опозиције, односно посланик који не подржава ову Владу, да нађемо теме којима се Влада већ не бави, односно теме на које вам није већ Влада сама указала да су проблематичне и да покушавамо да их решимо. Чини ми се да је то некако задатак опозиције у Скупштини. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Владимир Маринковић): Хвала, председнице Владе.
Право на још једно питање има господин Вукадиновић. Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Драго ми је што сам чуо релативно конкретне и искрене одговоре који, између осталог, укључују и то да нема толико пара и није толико сјајна ситуација у буџету. Слушајући неке дискусије овде, мислио сам да смо у златном добу.
Дакле, ја поштујем напоре који се предузимају, али рецимо да смо уштедели, а да сте склонили из буџета национални стадион и неке сличне ствари, уштедели бисте доста новца за, рецимо, лечење ретких болести и још више новца или за шири проценат оних који примају терапију за мултипла склерозу.
Што се тиче ових мини хидроелектрана, то што је мали проценат и тако мали проценат енергије који се добија из уопште обновљивих извора енергије, а поготово из мини хидроелектрана у Србији, па то је за мене додатни аргумент да се просто много више проблема и штете производи, а јако је мала корист у енергетском смислу.
Али, идемо на тежа и мало комплекснија питања. То је било питање можда за господина Малог или Ружића, али их нема и зато морам вас питати, госпођо Брнабић,

36/2 ГД/ВК

зашто се поново одлаже увођење платних разреда? Значи, две, три године од када смо ми овде у Скупштини, стално се за нову годину, за 1. јануар то најављује и онда отказује.
Такође, чули сте јуче и прекјуче господина Мустафу из Прешева који је рекао и тражио да се обнови или реализују резултати њиховог референдума из маја 1992. године на територији Медвеђе, Прешева и Бујановца о присаједињењу Косову.
Господин Мустафа је рекао да тражи да Албанци на југу Србије добију све оно што Србија тражи са међународним гаранцијама за Србе на Косову и Метохији.
Није ли то, госпођо Брнабић, управо један од примера како ове спекулације са разграничењем, разменом територије и слично заправо повећавају аспирације на део територије Републике Србије и разне апетите који су били скоро угасили или су били спласнули, поново оживљава? Дакле, сама прича о томе у нашој јавности о тим стварима је поново обновила захтеве, попут господина Мустафе.
Напокон, питање за господина Небојшу Стефановића. Ми бисмо могли овде два сата расправљати, али да ли бисте били склони да подржите, господине Стефановићу, идеју која можда звучи радикално, али ја је предлажем овде у Скупштини, може да се мало и модификује и шта мислите уопште о томе да се због ових силних афера које се помињу у наменској индустрији, у производњи оружја, пре свега афера "Крушик", али и друге, да се до даљњег или испита или стави мораторијум на приватне посреднике у извозу оружја из Републике Србије, а да то раде државни произвођачи и државна фирма која се тиме бави? То би било то. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Вукадионовићу.
За реч се јавио др Златибор Лончар.
Изволите, др Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Господине Вукадиновићу, ја претпостављам да то звучи за некога можда прихватљиво када ви кажете - знате, што новац од стадиона нисте дали овамо. Прво, ви добро знате, само не знам зашто то нећете… не постоји ниједна земља на свету која сав новац који има троши на лекове и на лечење. Значи, такав пример не постоји на свету. То је једна ствар.
Друга ствар, мислим да смо доказали да смо једна изузетно одговорна Влада и био би ред да кажете - људи, ја вас не симпатишем, нисам присталица, али много више сте уложили и много више улажете и много више радите него што се радило и многе ствари сте поправили које нису биле.
Да вас подсетим како је то функционисало до 2014. године. Председница Владе нам је рекла да смо имали исто оболело 1000 људи од мултипла скрелозе, од ретких болести, од разних карцинома и од свега, али то није била тема нигде. А да ли знате зашто није била тема нигде? Није била тема зато што је одређен део буџета из Министарства здравља ишао у медије, односно у те агенције, новине и телевизије, где су оне наводно плаћале здравствене установе. Да ли можете да замислите? Рецимо, Клинички центар плаћа новинама да га рекламира. Имате један једини Клинички центар Србије, а онда он даје огроман новац новинама да га рекламира и то је тако функционисало. Нити су они рекламирали Клинички центар, нити је постојала већа установа и тада и данас од Клиничког центра Србије, нити је то имало икакве потребе, нити је то имало икакве сврхе, нити је тај новац ишао за то. Не, тај новац је ишао да се не прича о проблемима. Полиција је склањала удружења ако случајно приђу министру здравља или неком из Владе. Ако хоће да приђу, онда буде кордон полиције да склони, да се не чује тема, да не кажу да се ништа не лечи. Молим вас да ме демантујете да то тако није било и да ме демантујете да се некад више улагало и да се више помагало и деци и свима. Молим вас, ево овде ме демантујте пред свима да је то тако било.

37/1 БД/ВЗ 17.40 – 17.50

Да ли сте чули за превенцију? Да ли сте чули да је нама много боље да децу не оставимо на улици, него нека иду на те стадионе, нека иду у спортске објекте, нека се баве спортом? Да ли сте чули да се никада веће награде нису давале за медаље и за остало да би мотивисали децу? Да ли је превенција најбоља ствар? Да ли ће мање деце да оболи ако се бави спортом, ако живи тај спортски живот, него она деца која једу брзу храну и која се угоје и која живе неки други начин живота, а не дај Боже, заврше да се дрогирају, да им продају дрогу и слично? Ретко имате да децу која се баве спортом и која пређу тај пут, да оду у другу страну.
Будите само мало реални. Нема никаквих проблема. Значи, ја вас само молим за то, ништа друго.
Да ли постоји земља која је решила све проблеме и може да издвоји новац за све лекове који се појаве? Не постоји, апсолутно не постоји. Проверите, ево, видећете, не постоји.
Системи са којима нас упоређују, немојте ме вући за језик да причам како то изгледа, не виде лекара. До лекара специјалисте не могу да дођу, виде га само на телевизији. Да не причамо о листама чекања у другим земљама.
Што се тиче лека за мултипла склерозу, лек је изашао, овај што ће бити од почетка следеће године за наше пацијенте. Пре годину, годину и нешто дана је тек регистрован у Америци. Па, да ли ви можете да замислите да ћемо ми исти тај лек имати овде? А, кад је то било? И не да ћемо га имати, него производи се у Србији. Успели смо да убедимо те људе, тај лек се производи у Србији. Преговарамо да га добијемо по најповољнијој цени и плус да имамо рабат да они преузму један број пацијената, да им дају, да им поклоне тај лек, да се лече, јер неће проћи овај овде обавезни део, а то је када имамо, када се долази са новим лековима, годину дана да они преузму одређен број пацијената и да лече.
Што, да ли је неко више водио рачуна о томе? Да ли је некада било транспарентније? Да ли се украо неки динар? Да ли имате податак да је један динар украден из здравства? Реците га, реците када је било боље. Реците када се више улагало. Само нас подсетите, само реците. Ето, молим вас само за ту коректност.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, др Лончар.
Реч има председница Владе, госпођа Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Дакле, проверила сам сада. У земљама региона које су чланице ЕУ, типа Мађарске, Пољске и Бугарске, обухват пацијената који добијају терапију против мултипла склерозе је између 12% и 30%, дакле, не много другачије од Србије.
У много, много богатијим земљама, неке ЕУ, неке ван ЕУ, типа Енглеска, Данска и Норвешка, тај обухват је између 40% и 50%. За оног ко ми каже да је обухват 100% у региону, типа Црна Гора и Хрватска, ја их питам колико је људи дијагностификовано и какав је стандард да се дијагностификују, јер ако имате такве стандарде да се уместо девет хиљада дијагноза да за две хиљаде људи и онда кажете - па 100% је обухват, па можемо и тако, али чини ми се да је боље да заиста дијагнозирамо све који су оболели, па да видимо шта ћемо онда да радимо. Дакле, и у земљама које су много, много, много богатије од Србије обухват је између 40% и 50%.
Сада сам, док је минисар Лончар причао, проверила још једну ствар. Дакле, ево, Енглеска је између 40% и 50%. Проверила сам колико се стадиона у овом тренутку гради или је у најави у изградњи у Енглеској и нашла сам осам најмање: „Брадфорд плимунт“, „Стивинеџ“, „Фулам“, „Вимблдон“, „Јорк сити“, „Бостон јунајтед“, „Абердинг“ и „Глостер“. Али, то је само почетак.
37/2 БД/ВЗ

Дакле, ја бих претпоставила, не знам зашто сада у енглеском парламенту неко не критикује владу зашто они уопште улажу у те стадионе, него не уложе све у лекове?
Знате, то је добра замисао, али свакако не функционише дугорочно, зато што ви градите неке ствари и радите неке ствари, зато што ће вам у будућности те ствари на један, други или трећи начин донети неки додатни приход у буџет који ће вам омогућити да ви континуирано у годинама пред вама издвајате потпуно одрживо новац за овакве прилике.
Ако имате сада у буџету 100 милиона евра, најлакше и најлепше, политички највише опортуно да узмете и тих 100 милиона евра, поделите људима којима су потребни и помогнете једној генерацији људи или једној групи људи у једној години и сви су срећни. И шта урадите следеће године?
Дакле, ако мене питате, ја национални стадион гледам као инвестицију, инфраструктурну инвестицију, која ће поред резултата које ће имати када буде изграђена, такође произвести и неке резултате док се гради, зато што је значајна, велика инвестиција. Запослиће неке људе, упослиће неке фирме за изградњу. Те фирме ће платити порез. Платиће и порез на те људе који раде. Од тог стадиона генерисаће нови БДП, односно генерисаће раст у БДП, као сваки инфраструктурни пројекат, а сам пројекат ће онда нама омогућити да промовишемо Србију тиме што ћемо моћи да доводимо нека европска светска првенства овде. Људи ће моћи да долазе овде као туристи да гледају та првенства. Они ће генерисати поново неку економску активност, преко ресторана, продаје пића, куповине неке опреме, куповине неких ствари.
Дакле, можете да не градите ништа и да дате све сада за једнократну употребу за лечење неког, колико год то похвално било, али то, једноставно, није одржива економска политика и неће обезбедити да, нажалост, људи који у будућности буду дијагнозирани, дијагностификовани са неким другим обољењима или овим обољењем, имају сутра одржив буџет да се лече. Ако то вама није јасно, сва срећа да ви нисте задужени за вођење економске и социјалне политике ове земље, зато што би онда све потрошили ове године, па следеће године ко зна, шта буде било биће.
Што се тиче овог позива једне одређене политичке групације Прешеву и Бујановцу неких албанских партија, ја сам сигурна да ви знате да ово није ново и да овакви позиви од одређених политичких лидера у Прешеву и у Бујановцу на отцепљење од Србије и припајање тзв. Косову или великој Албанији, што је потпуно идеја која је резултат једне, па рекла бих, прилично поремећеног схватања геополитичке ситуације у овом тренутку, а и у свету, није нова ствар. Лицемерно је од вас да оптужујете председника Вучића или ову Владу да зато што покушавају да нађу решење за једно вишевековно питање, довели смо до тога да се неке политичке елите у Прешеву и у Бујановцу позивају на отцепљење.
Дакле, ево, сада сам нашла. Прва декларација о припајању тзв. Косову, коју сам ја нашла и за коју сам ја чула, била је 1992. године. Тад је одржан тзв. референдум. Један од закључака референдума из те 1992. године, који су организовале албанске политичке партије, је рекла да скупштина свих албанских одборника општина Прешево, Бујановац и Медвеђа донела је декларацију којом се тражи прикључење Косову места у којима живе Албанци.
Ви знате да је то тема од тада. Ово није нова тема, није тема која је резултат тешких разговора које ми водимо, пре свега, да би осигурали да Срби остану на територији Косова и Метохије, безбедност Срба на Косову и Метохији, бољи положај Републике Србије и све оно што коначно одговорном политиком водимо, него је то резултат неког политиканства и неког политичког опортунизма неких албанских лидера из Прешева и Бујановца у деценијама које су претходиле нама, и ви то јако добро знате.

38/1 ТЂ/МП 17.50-18.00

Дакле, лицемерно је, неозбиљно је и заиста мислим доста јефтин покушај да пласирате ову вест као да има било какве везе са нашим напорима да нађемо решење које ће донети дугорочно одржив мир, не само у Републици Србији, него на целом Балкану.
Зато што смо супротно ономе за шта сте ви, а то је зато што ви немате политичку храброст да решавате неке проблеме. Остављате те проблеме неким генерацијама које долазе иза нас да их они решавају. Не, ми ћемо решавати проблеме. Ако можемо даћемо све од себе да решавамо проблеме и да те проблеме не остављамо генерацијама које долазе после нас. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, председнице Владе.
Реч има др Златибор Лончар. Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Извињавам се, али само због народних посланика, због свих грађана, а да се не би стекао утисак да се ми овде бавимо само једном темом, мултипле склерозом коју сте ви поменули, и да се то ради под неким притиском или било шта, морам грађанима Србије и свима вама да кажем да су, поред најновијих лекова за мултиплу склерозу, наше надлежне републичке стручне комисије донеле одлуку да од нове године стиже најновија терапија за карцином плућа и најновија терапија, једна тренутно од најбољих, за хепатитис. Значи, не само за једну ствар, што значи да размишљамо и о свим другим, не само о једном виду обољења и о једним људима. Значи, стижу три најновије терапије.
Да вас подсетим да смо у овој години увели најновију терапију за меланом и још доста других терапија и да се никада више није радило и уводило нових терапија. Морам да вама кажем и грађанима Србије, која ће терапија се увести доносе одлуку наши највећи стручњаци из те области. Одлука не може да се доноси под притиском фармацеутске индустрије, било које индустрије, било ког удружења, било чега. Када се зна колико новца имамо, онда стручне комисије праве анализу шта за тај новац може да најбољи и највећи ефекат, шта може да да најбољи резултат и да да највећи број излечених пацијената.
То је основ и тако се одређује и тако ће се одређивати док сам ја на овом месту. Нема никаквих притисака, нити ће их бити. Свако може да покуша, свако може да плати кампању, свако може да уради. Ја те људе разумем. Они раде, то је бизнис, они улажу тај новац да измисле лек, да га направе, е онда морају да крену да га продају да би повратили тај новац да би зарадили, али нама је на првом месту здравље наших грађана Србије и највећа добит који они могу да добију у том тренутку. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Лончар.
Реч сада има председница Владе Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Извините, нисам одговорила на један део питања. Консултовала сам се са потпредседником Владе, министром Стефановићем. Дакле, заиста мислим да у овом тренутку нећемо користити време да одговарамо на фабриковане афере, као што је фабрикована афера „Крушик“. Надлежни органи нека кажу шта имају да кажу о тој афере.
За мене је та афера заиста један индикатор или комплимент за све оно што смо урадили за нашу наменску индустрију. Док није било наменске индустрије, док је наменска индустрија била на ногама, није ни било афера. Сада одједном имамо афере у различитим компанијама, у различитим предузећима наше наменске индустрије. То видим као напад на нашу наменску индустрију. Она је данас много јача. Она је данас много солиднија. Она данас доноси приходе у буџет, запошљава људе, и то не са малим платама. Ми ћемо наставити у њу да улажемо.

38/2 ТЂ/МП

Свакако је ваше право, као опозиције, да покушавате да фабрикујете колики год желите број афера како би спречили нас да говоримо о резултатима свега онога што је урађено од 2014. године. Ви имате само, ако погледају грађани Републике Србије, заиста индикативно, јутрос сам покушала да се сетим, само у последњих 10 дана колико је било фабрикованих афера. То је био „Крушик“, па докторат Синише Малог.
Људи ми дају ултиматум да сменим министра Синишу Малог, а нису сачекали образложење Етичке комисије Београдског универзитета. Они нису видели ту одлуку, нису је уопште видели, ми је нисмо видели. Етички одбор Београдског универзитет још увек није дао одлуку, образложење зашто су они одбацили извештај на 700 страна стручне комисије. То је владавина права. Они знају, видели су то, шта је истина.
У овој Скупштини сам рекла – ви ћете тражити комисију док не дођете до једне комисије на коју можете да извршите притисак да донесе одлуку какву ви желите, и тако је и било. Пет комисија је прошло које су рекле да није плагијат. Два мишљења стручне комисије. Нашли сте једну, а нисте чекали ни образложење те одлуке, и рекли сте – смените министра Малог.
Био је Синиша Мали, па Небојша Стефановић, па министар Вулин и ова фабрика органске хране „Јовањица“. Јуче смо чули потенцијално највећа афера у историји Србије. Молим вас, својевремено је, то је фабрика органске хране, тамо био Александар Вулин, па је својевремено тамо било Панонско море. Шта то тачно значи? Сада је плагијат Јелене Триван.
Само један савет. Ви толико афера продукујете, не само што ми више не можемо да одговоримо на њих и заиста ћу саветовати мојим министрима да више не одговарају, него на сваку аферу коју ви продукујете да ми одговоримо једним резултатом који смо ми испоручили грађанима Србије, то је толика хиперинфлација. Људи, ви новом афером поклапате вашу претходну аферу коју сте измислили.
Што се „Крушика“ тиче, само нека надлежни органи раде свој посао. Ми смо Влада која поштује независне институције, владавину права, немамо шта да кажемо више о тој афери, има ко ће о тој афери шта да каже.
Генерално, знате шта, ево још једна афера коју можете да, молим вас, пријавите независним медијима. Знате, јако сам волела органски парадајз из ове „Јовањице, што значи, претпостављам, да сам, као председница Владе, финансирала наркотрафиканте. Ово је још једна велика афера у историји Србији, можда једна од највећих, па можемо следећи пут и о томе да разговарамо.
Оно што ћу још једном саветовати мојим министрима јесте да на свако питање о било којој више фабрикованој афери, пошто ми морамо да одговарамо на свако питање и не стижемо да говоримо о резултатима… Ми смо овде због резултата, због грађана, због тога да кажемо шта смо за њих урадили. Они су вам кроз вас дали мандат.
Данас нисам стигла да кажем, ево, убила бих се сада да сам изашла из Скупштине Србије да не кажем ово, да не поновим ово што је данас председник Вучић објавио јутрос када је отварао нову фабрику „Јанг Фенг“ у Крагујевцу за 800 радника, први пут у историји Србије незапосленост је једноцифрена, људи. Први пут у историји Србије ми имамо незапосленост која је једноцифрена, незапосленост у трећем кварталу ове године 9,5%. Имамо економски раст који ће бити 3,5% најмање ове године, како је пројектовано. Имамо у првих девет месеци две милијарде и 870 милиона евра страних директних инвестиција. То је 33% више него прошле године. Данас је отворена још једна фабрика за 800 људи у Крагујевцу. Где ћете лепше ствари?


38/3 ТЂ/МП

Да ли ви разумете, поштовани народни посланици, поштовани грађани, колико ми више не стижемо да говоримо о тим стварима, о стварима које су важне за грађане, о радним местима, о квалитету живота, о платама, о пензијама, о повећању пензија од 5,4% од 1. јануара 2020. године, о свему томе због глупости да се бранимо зашто је један министар био у једном постројењу, у једном газдинству органске хране?

39/1 МГ/ИР 18.00 – 18.10

Па, заиста ненормално, заиста ненормално и заиста, на крају крајева и ми смо ненормални што не говоримо о резултатима, него скачемо да бранимо заиста ствари које покажете два папира и видите да те ствари о којима ви причате немају никаквог смисла, никакву везу са везом.
Дакле, што се „Крушика“ тиче, само напред, ви имате надзор над независним телима, ви држите правосуђе, као и правосуђе све нас у једном контролном механизму. Молим вас, инсистирајте, ми знамо да ћемо ми инсистирати да се све ове ствари разјасне и да изађу на чистац зато што смо поносни стварима које радимо, како их радимо, енергијом коју уложимо и резултатима које имамо за грађане Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, председнице Владе.
Сада реч има господин Вукадиновић.
Изволите, господине Вукадиновићу.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
Ја сам последњи који би порицао да помака има и да у разним областима има напретка. То није спорно. Али, у овим другим одговорима, вероватно непотребно толико дугим, се ипак промиче једна доза, рекао бих јуначења и хвалисавости коју најбоље ће грађани сами процењивати колико је реална, укључујући здравство и ако ја кажем уопште не поричем да напретка има.
Оно што сте ви госпођо Брнабић рекли поводом стадиона који се гради, шест стадиона у Енглеској, па сте тиме покушали да одговорите на моју примедбу у вези са овим националним стадионом, само показује, односно баца сумње на друге одговоре који делују уверљиво и ако су исто толико озбиљни, онда стварно имамо разлога за бригу. Дакле, ти стадиони који се граде, граде се приватним средствима, граде их клубови, а не гради их држава и то из кредита, односно из позајмице, као што ће наша градити.
Да не говоримо о квалитету нашег и енглеског фудбала, да деца треба да иду са улице, то је тачно, али неће та деца са улице ићи на национални стадион да се баве спортом него им треба у њиховим школама, у њиховим месним заједницама, у њиховим квартовима. Тако да опет је то површан аргумент.
Да не говоримо о томе да сте прескочили, али сада нема везе више, о платним разредима да одговорите, иако сте одговарали скоро сат времена, опет то кажем извођење платних разреда.
Што се тиче наменске индустрије, да имамо је, имали смо је и раније она је доста добро пословала, али сада има озбиљних проблема. Да, хвала вам на препоруци и без ње ћемо наставити да питамо и истражујемо, не да би подривали, него баш зато да би боље још ствар функционисала.
Што се тиче мало непримереног речника, треба вероватно председавајући да вас упозори, ви сте рекли – лицемерно је итд. могао бих за део ваших одговора и оптужби такође да кажем да су мало лицемерни, али тако је, како је, то је наша политичка култура. Треба сви да се трудимо и са једне и са друге стране ове сале и ових столова, односно ових клупа, да буде боље. Да би било боље, морамо се прво поштено погледати и самокритички погледати у очи сви ми, госпођо Брнабић. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала господине Вукадиновићу.
Сада реч има господин Драган Марковић.
Изволите.
Нека се припреми господин Ђурић.



39/2 МГ/ИР

ДРАГАН МАРКОВИЋ: Хвала.
Поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, да вам кажем да је опозиција успела да вас убаци на њихов терен и да се бавимо одговорима на
лажи које они пласирају у последње време. Све то што су говорили нема основа да грађани верују у те лажне приче, али има основа да господине министре полиције, када су они водили полицију да је полиција тукла раднике који су запослени у „Застави“ тадашњој у Крагујевцу, да су тукли синдикате, да сте ви ухапсили нарко дилере и дистрибутере дроге са не знам колико тона. То није урађено последњих 20 година.
Када је у питању министар финансија, ја се бавим економијом и никада није била већа финансијска стабилност да курс евра мирује, да можете да узмете кредит у динарима, да вам рата не скаче и да имате кредитну способност у тренутку исту када сте узели кредит и када исплатите кредит.
Све су то лажи, али није лаж претња, уперена пушка у председника Србије. То је покушај атентата са визуелним подстрекивањем. Славица Ђукић је психијатар и зна шта значи подстрекивање. Значи, нека будала тамо ће гледати, само је остао још да иде крол где може та пушка да се пронађе. И ми се сви бавимо тим темама, одговарамо им на њихова глупа питања, а грађане Србије интересује програм. Шта ви то нудите људи, шта ваша улица нуди итд.
Када је било да могу да раде шта хоће, да туку жене, да улазе у РТС са моторном тестером. Нико није ухапшен, били једну ноћ па пуштени. Следећи пут, ако се не реагују поштовани министри, они ће ући са овим пушкама, ко зна колико их имају и где им се налазе.
Србија мора да буде слободна држава, јер грађани кажу, када прете председнику Србије, па шта ћемо ми да радимо, шта ће нама да се деси ако другачије мислимо од оне мањине која не може да пређе цензус.
Министар за рад, мораш министре да се бориш да промениш закон. Закон о раду каже – онај ко не иде на посао три дана, а не донесе лекарско уверење, остаје без посла. Шест месеци, 180 дана не долазиш на посао, а немаш уверење, а где ти је радно место? На улици? Да чупаш знакове, јел ти то у опису посла?
Ми морамо да променимо и Пословник о раду, да Пословник о раду не може више да привилегује посланике. Каже – ми радимо. А где радиш? На терену? Шта радиш на терену, шта је интерес државе од тог терена? Шта је резултат?
Тако да могу да вам кажем да сте пасивни и кажу – шта ће да кажу ови који одлучују о судбини грађана Србије, ови из Европе и не знам, неке велике државе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала господине Марковићу.
Да ли се неко од министара јавља.
Реч има премијерка, Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Ја се у потпуности поштовани народни посланиче слажем са вама. То је управо оно што сам рекла. Дакле, ми смо прешли на тај терен где се бранимо од стално нових и нових фабрикованих афера уместо да причамо о стварима за које су нас грађани бирали, за које су нам дали мандат и које су наш посао.
Заиста мислим да треба да наметнемо да су резултати једино што је важно, а да на афере одговарамо толико да оповргнемо јасне, очигледне лажи, а и да позовемо надлежне институције да се овим аферама баве.
Могу да разумем поштованог посланика који је говорио, коме нисам због Пословника наравно могла да одговорим, да национални стадион није потребан, као што вероватно нису потребни ни неки други структурни објекти, јер је то бацање пара. Тако

39/3 МГ/ИР

није био потребан 15 година ни Народни музеј, тако 10 година није био потребан Музеј савремене уметности. Претпостављам да не треба ниједна модерна концертна дворана у Републици Србији.
Онда бих разумела да су те ствари затворене 2003. године, 2007. године, зато што није било у буџету пара да се на њима ради и да се оне поново отворе, него је била идеја да се да више за социјалу, на незапосленост. На крају крајева, незапосленост је била све већа. Мислим да је 600.000 људи остало без посла у том периоду. Да се давало на лечење, али нажалост не, није се ни градило, али се није давало ни за лечење, ни за социјалу.
Дакле, где су нестале све те паре и то је добро питање за надлежне органе. Знамо где је нестало 619 милиона евра. То знамо. Да ли су те паре можда биле за буџет за лечење деце или су те паре биле за буџет за социјалу или за обуку незапослених или како год било, али разумем да није било ниједног ни другог, да су паре биле завршиле код неког трећег.
Коначно, поново, дакле, апсолутно се слажем, дајте молим вас да разговарамо о резултатима, а не о фабрикованим аферама. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала председнице Владе.
Реч има потпредседник Владе и министар унутрашњих послова, др Небојша Стефановић.
Изволите.

40/1 МЗ/МЈ 18.10-18.20

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Желим да се захвалим господину Марковићу на континуираној подршци борбе против организованог криминала, пре свега наркотрафикинг и мислим да смо ту сви заједно на истом задатку, дакле, Народна скупштина која донесе такву врсту закона. Хвала народним посланицима који јесу били увек на тој линији, који су се увек трудили врло квалитетном и добром расправом да побољшају законска решења и да омогуће ефикасније гоњење оних који се баве овим незаконитим деловањем.
Хоћу да се захвалим људима из полиције, поготово у овом тренутку када постоји велики притисак на оне који се боре у полицији против наркотрафикинга, поготово та одељења, поготово оне људи који су заиста изразити професионалци у свим редовима полиције и када их провлаче кроз блато. Морам да кажем да хоћу да станем у заштиту тих људи зато што се ради о врхунским професионалцима. Свим људима који раде у полицији, који су својим деловањем допринели да ми ове године до 15. новембра имамо заплењено преко 6,2 тоне наркотика, што је један изузетан резултат какав раније нисмо имали у историји Србије.
Очекујем да ће током године тај резултат бити значајно бољи. Томе су допринели, наравно, пре свега људи из полиције, они који су професионални састав полиције, који су заиста изузетни професионалци и стручњаци, они људи који су ту да чине да грађани Србије буду безбеднији. Тешко ми је некад и кад слушам њихово провлачење кроз блато, зато што не одговарају у једном дану или једном тренутку циљевима неких људи који, нажалост, не прежу ни од чега, понизили би људе из полиције и траже да им се смање плате, да се укину поједине јединице полиције.
Најбоље би било да укинемо целу полицију, најбоље би било да им се препусти да буде као у време када су они били све и свја. Да будемо потпуно јасни, ви знате сви који су то људи били који су одлучивали о свим нашим судбинама у овој земљи, како је то изгледало тада и како су они управљали Србијом.
На срећу, највећи део грађана Србије, уверен сам, подржава не само рад полиције, него и свих честитих и искрених људи у овој земљи који желе да се боримо и успешно да се изборимо са корупцијом и криминалом, да сваке године, као што то баш сада радимо, успевамо да спустимо и стопу криминалитета, да учинимо да се људи осећају безбедније, да боље опремимо све наше службе безбедности, да имају капацитет да се изборе и да победе свакога ко мисли да угрози безбедност наше земље.
Посебно ово што ми је драго, зато што видим да су професионалци у полицији, сви људи у полицији, сваки полицајац, да је озбиљно схватио оно што сам им ја поручио још 2014. године, да борба против наркотрафикинга, против свих оних који продају или хоће да продају дрогу нашој деци мора да буде приоритет. Зато им хвала.
Хвала им искрено од срца на свему што ризикују сваког дана, на томе што испаштају њихове породице, због тога што предано раде и не гледају колико је сати када се боре против тога. Хвала им на свему што су урадили и увек ћу се трудити да их заштитим од свакога, колика год цена била коју ћу ја да платим или сигуран сам да то могу да кажем и у име свих других чланова Владе, трудићемо се да заштитимо оне људе који на терену заиста својом храброшћу импресионирају. Хвала, господине Марковићу, на тој подршци.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Стефановићу.
Да ли имате још неко питање, господине Марковићу?
Изволите.


40/2 МЗ/МЈ

ДРАГАН МАРКОВИЋ: Очекујем да ми господин Ђорђевић одговори и да каже грађанима Србије, не знам који је члан Закона о раду, шта се дешава са запосленим лицем у некој установи које не долази на посао, да би то грађани чули? На неки начин, нећу рећи да је то оправдање да ми сада мењамо Пословник, али једноставно, они који гласају за вас да не раде, а ви који добијате поверење народа да имате привилегију у Скупштини. Шта ће да кажу – изашао сам на доручак прекопута или на ручак. Па овде је најјефтинији ручак на свету, јефтиније него да оду у пекару. Значи, нема оправдања где си. Ниси добио задатак, осим ако си члан неког Одбора, па си отпутовао у неку државу, у име државе или Скупштине Републике Србије.
Молим и Славицу да одговори и да каже грађанима, јер ви знате, када се деси претња да ће човек да убије жену и када се то деси имамо у континуитету месец дана најмање пет, шест убистава. Ово је подстрекивање и претња, а ми имамо један мањи број, на нашу срећу, грађана са шифром којима све нешто фали и увек је крив неко ко води државу итд. Тражим та два одговора.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Марковићу.
Реч има министар рада Зоран Ђорђевић.
Изволите.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Захваљујем на питању.
Ево да вам кажем, послодавац је дужан да пријави уколико постоји било каква злоупотреба службеног положаја или радног времена. У том случају и инспекција рада је дужна да изађе и она ће реаговати тако што, баш сте ви рекли, уколико се неоправдано не појављује на послу, онда послодавац има право да на неки начин казни или чак и да отказ том који крши закон.
Тако да, у овом случају, али и у свим другим случајевима, држава је решила да се бори против сиве економије, против рада на црно, против злоупотребе службеног положаја, против рада који је на неки начин нешто што чини штету оном послодавцу који је запослио тако некога. У овом случају ту се ради о грађанима Србије, о народу Србије који је управо гласао за оне који нису овде и који не долазе и тиме чине штету, не само послодавцу Народној скупштини, већ свим грађанима Србије, јер од нас и од вас зависи колико ћемо ми квалитетно да водимо ову земљу. Нажалост, неки од њих су себи узели за право да не долазе, али исто тако, колико ја знам и добио сам информацију, они су редовни на благајни, сваког месеца дођу да узму своју плату и своје трошкове за превоз и своју накнаду за превоз и топли оброк и све остало што њима припада по закону, иако ниједан једини радни сат нису одрадили.
Тако да позивам и вас и Народну скупштину да види све правне акте како може и на који начин да казни све оне који не долазе. Ја верујем да ту постоји и опомена и кажњавање и одбитак од плате и остало што може да се уради.
Скренуо бих вам пажњу на још једну ствар, а то је – причао сам два пута са министром Лончаром, јер нисам могао да верујем да су у нашој земљи од 2004. године управо они који данас нису овде донели тада уредбу по којој ниједна специјализација у нашој земљи није постојала, нити била одобравана. Тако да ми до 2012. године, до доласка Александра Вучића нисмо имали ниједну једину одобрену специјализацију. Први специјализант је отишао у септембру 2012. године. Значи, девет или 10 генерација студената код нас није имала могућност да оде на специјализацију и онда се чудимо зашто су ти лекари одлазили у иностранство, зашто су се школовали, зашто су нам недостајали медицинско особље и лекари.
40/3 МЗ/МЈ

Није само у томе проблем. Значи, када неко оде на специјализацију, а отишао је тог септембра 2012. године, први је завршио ове године у септембру. Значи, ми имамо озбиљан један геп у нашем времену где нећемо имати генерације и генерације лекара. Мислим да морамо озбиљно да се позабавимо тиме како и на који начин су они водили земљу, јер није све у парама. Једна ствар је што су они покрали 619 милиона евра, то је једна ствар, али можда то није највећа штета. Највећа штета је то што су угрозили безбедност и здравље људи и грађана ове земље, јер ће то свакако нека од следећих генерација да трпи и то све ми морамо да урадимо. Мислим да више о томе зна министар Лончар.
Али опет да се вратим на ово претходно. Позивам Народну скупштину и оне који воде Народну скупштину, уколико треба, да позову инспекцију рада и инспекција рада ће изаћи и посаветовати и дати налог како да се изађе из свега овога. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, министре Ђорђевићу.
Сада реч има проф. др Славица Ђукић Дејановић.
Изволите, професорка.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Ја бих, наравно, желела да се захвалим Драгану Марковићу Палми, посланику који врло савесно приступа овом сегменту рада, постављању посланичких питања, и то увек са идејом да добијемо онај одговор који је позитивно подстицајан на друштво.
Знате, ово питање не задире у ресор за који сам одговорна у Влади, него задире за осећање слабости коју имају они који покушавају на сензационалистички начин, индукцијом агресије да изразе своју немоћ. Народ је тај који каже да је Александар Вучић човек у кога се има бескрајно поверење. У новијој историји нисмо заиста имали, па и уопште у историји изборних резултата, такав степен поверења у једног човека. Они који не могу да се помире са том чињеницом бирају начине, али не да индукују болесне људе. Особе са менталним сметњама, а Стратегија за подстицање рађања коју је донело Министарство на челу са министром Лончаром се врло добро одредила према овом питању и односи се на период од 2026. године, управо подразумева постојање и улагање у институције које су потпуно нове, нове за наше услове, и зову се центри за ментално здравље.

41/1 ЈЈ/ЦГ 18.20 – 18.30

Неће њих индуковати, јер здравствени радници и психијатри којих има преко 850 у Србији добро знају свој посао. Индуковаће оне особе које тешко контролишу своја понашања, свој гнев и своју немоћ. Дакле, Драган Марковић Палма оправдано размишља о томе да визуелна индукција, да вербална индукција на агресију посебно када су у питању личности као што је председник Вучић, јесте нешто што плаши грађане и јесте нешто против чега морамо, апсолутно устати сви и реаговати сви.
Дакле, као лекар, као психијатар у крајњем случају као члан ове Владе хтела бих да кажем да усмерен било који начин агресије на председника државе, уз једну конкретизацију коју и деца разумеју, је само порука немоћних. Мени више остаје да жалим такве, а морамо их и осудити.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала госпођо Ђукић Дејановић.
Сада реч има др Златибор Лончар. Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Господине Марковићу ви као један од најискуснијих политичара много тога знате, нема потребе неке ствари да вам објашњавам, али ево теме које су поменуте желим да обрадујем све људе.
Наследили смо то што смо наследили, нешто смо успели да кажемо у ком правцу је ишао тај систем, докле би то све стигло, шта би нас задесило. Знате и сами које кораке предузимамо, шта све радимо да би то, шта смо све морали да урадимо да то зауставимо, па онда да кренемо поправљамо.
Желим једну лепу вест да вам кажем, од пре три дана, а то је да је био конкурс у Клиничком центру Србије, примало се, ја мислим, 58 медицинских сестара. Од тога 20 сестара је било које су пре извесног времена отишле што у иностранство, што у приватне клинике, 20 сестара се у понедељак вратило и дошло је да остане у Клиничком центру, да остане у Београду, да остане у Србији. Не заборавите да се ради о сестрама са огромним искуством, вишегодишњим искуством које су то већ радиле, неке од њих су биле и главне сестре.
То је оно каква је била ситуација, а то је оно што говори каква је тренутно ситуација и с оним што радимо каква треба да буде и за шта се боримо.
Оно господине Марковићу што ви кажете опозиција и афере. Ви доста тога знате. Ево да кажем вама и грађанима Србије како ту, отприлике, ствари стоје. Они имају два три генијална потеза којима су они сами донели одлуку. Један од тих потеза је овај бојкот. То су одрадили без ментора. То су они сами договорили, смислили да ураде.
Други њихов генијални потез је ова срамна, скандалозна, како год хоћете, ова насловна страна НИН. Није у реду да прође ова Скупштина а да не подсетимо грађане Србије, професорка је то и стручно рекла, да је то један одраз немоћи. Мислим да је то одраз када преовладава мржња, када преовлада страст, а ви немате решење за проблем.
Господине Марковићу то су њихове две одлуке о којима ће грађани имати право да донесу. Што се тиче њихових других одлука, иако неко мисли да они износе ове фабриковане афере и све то. Они немају везе са тим. Они су само читачи онога што им дају страни ментори. Они само читају питања и они имају, морају да направе рецке колико пута су дневно прочитали та питања, колико пута су отишли на конференцију за штампу код Александра Вучића, код Небојше, код Ане, или код било кога.
Како су добили те податке? Добили су те податке све од наших људи, све од наших људи који су радили и раде на неким одговорним функцијама. Они су те податке узимали под изговором да чине нешто добро за нашу земљу, али за неку другу пријатељску страну земљу која нама жели добро, па само да им дамо те податке, они ће то нама искористити у рату против не знам кога и против чега.

41/2 ЈЈ/ЦГ

Драги грађани Србије, драги господине Марковићу, то тако функционише. Ни једно њихово питање није. Све је питање страних агената који не желе да Србија води сопствену политику која има за интерес само напредак Србије и боље за грађане Србије. То треба сви да знају. Увек се треба сетити, наш народ то често каже – пазите се пријатеља, с непријатељима ће бити лако. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала др Лончар.
Реч има премијерка Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Само да додам пар речи.
Ево је та насловна страна, фамозна насловна страна НИН. Порука не може бити јаснија. Мислим да се сви слажемо у томе. Не може бити јаснија порука. Ја ћу је чувати, чуваћу је док год сам на овом месту, да када год разговарам, од сада па надаље са европарламентарцима, представницима ЕУ, европске комисије, разних међународних организација, кад год причамо о слободи медија, европским вредностима, демократији, демократском друштву, да буде уз мене да би објасне они, шта у ствари то значи. Шта значи то све? Да ли су ово грађанске европске вредности?
Оно што је, додатно сада занимљиво. Сваки дан имате нешто ново, па је тако било када је био онај скандал са вешалима на Теразијама, па су онда оптужили СНС да је иза тих вешала. И то су онда пренели сви тзв. независни медији, као бомбастичну информацију. Када је испало да су Двери, нигде више нема информације. Нико више из Савеза за Србију о томе не прича.
Па је онда тако било за паљење књига. За паљење књига су поново оптужили СНС. Када је МУП једва некако нашло доказе, јер без било каквих доказа не би веровали шта се у ствари десило, онда никог даље није било. Никога није било да се извини тим грађанима, ни Маринике Тепић, ни Бастаћа, ни Ђиласа, никога, а није било више ни натписа у медијима, тим независним. Само је нестала тема. И тако све иде шизофрено. Ови нешто ураде, па онда на крају поново оптуже власт. Када ви докажете, е онда то више као тема не постоји.
Дакле, јуче је изашла ова насловна страна, односно јутрос је изашао овај НИН, па је повучен, па су само скинули ову фотографију коју су тако лепо исекли, кроповали, да би се постарали да дају тачно најјаснију могућу поруку. Када је реаговао власник. Реаговао власник, рекао људи аман, у земљи где је пре неколико година убијен председник Владе снајпером, заиста није у реду. Није то та вредност, па колико год желимо да критикујемо ту власт и колико год не волимо Александра Вучића и ту Владу, није у реду. Скините то. Шта се десило данас? Оптуже нас за цензуру. Замислите, сад смо ми опет криви. Па, потпуно ван памети, сад смо ми криви за цензуру.
Шта се онда даље данас дешава? Баш пре него сам дошла у Скупштину, гледам вести, поштовани народни посланик који прима плату, али не долази на посао, господин Мирослав Алексић, има прес конференцију и шта каже дан после ове насловне стране која је директни атак на Александра Вучића, каже – власник пољопривредног добра „Јовањица“ на којој је пронађена велика количина марихуане, по хапшењу прво звао кога? Андреја Вучића. Наставља се, сваки дан, немају ниједан једини дан паузе. Немају пола сата паузе.

42/1 ВС/МТ 18.30 – 18.40

Дакле, нема везе. Сад насловна страна, неко је тамо, тамо је власник натерао да скину насловну страну, оптужи Владу, оптужи Вучића да је он то урадио. Ево, ево цензура, ево како нема слободе медија, а истовремено одмах Андреја Вучића да га је човек који је власник пољопривредног добра на којем смо ми пронашли, ова Влада, ово Министарство унутрашњих послова, ми смо пронашли ту плантажу.
Е, каже – ја имам поуздане информације да је он прво звао Андреја Вучића и позивам Тужилаштво да се огласи о овом сазнању. Ма, ја позивам Тужилаштво да коначно реагује. Да ли је истина или није истина?
Људи, ако није истина, па онда оптужите тог Алексића, бре! Да ли овако треба да се води политика у Србији?
Да ли је доста прогона једне породице? На шта ово личи?
Онда каже – поред Андреја Вучића, тај власник је често контактирао са министром Небојшом Стефановићем, можда се зато Небојша не оглашава.
Замислите, министар који је наложио да Министарство, полиција оде тамо. Да ли ви разумете колико је то ван сваке памети? Шта се у овој Србији дешава?
Дакле, потпуно ненормално.
Коначно, ко је чуо да је нападнут Гаврило Ковачевић, члан Градског већа Београда, члан СНС? Колико је људи чуло? Зашто? Зато што не могу да чују. Ваљда зато што у овој земљи нема слободе медија, зато што ми, ваљда, говоримо шта ће у медијима да се пише. Не, зато што он није Борко Стефановић, зато људи нису чули.
Зато што члану СНС данас у Србији смете да разбијете главу бејзбол палицом, то је дозвољено. То је дозвољено, као што је дозвољено да директно позивате на убиство легитимно изабраног председника Републике, а одмах сутра наставите нападе на његову породицу. Тужилаштво томе мора да стане на пут.
Позивам Тужилаштво – Молим вас, огласите се о овом сазнању.
Али, ако није истина, оптужите господина Алексића за лажи које износи. Једном крените од нечега како би омогућили да се у овој земљи нормално живи, нормално ради и како би омогућили да ми, као Влада, можемо, имамо времена да радимо свој посао за грађане Републике Србије, а не да се стално и стално, наново и наново бранимо од оваквих будала. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, председнице Владе.
Реч има министар одбране, господин Александар Вулин.
Изволите, господине Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поштовани председавајући, председнице Владе, поштоване даме и господо министри, другарице и другови, даме и господо народни посланици, знате, ја сам сад, и извините ме што касним мало, ја сам сад био на поседнутом објекту Вртогош и бази кадрова Чука, у копненој зони безбедности, где наша војска води рачуна и брине о томе да сваки центиметар наше територије буде заштићен, буде сигуран, да никакве политичке, сепаратистичке провокације које могу да се десе у том простору на било који начин не угрозе свакодневни живот свакога од нас, свих грађана Србије, без обзира на веру, националност.
Био сам сада са нашим момцима и девојкама у копненој зони, којима не смета што је хладно, којима не смета што пада киша, који се не жале што је тако, који су бескрајно поносни што су у Војсци Србије и што чувају нашу земљу. Зато ме извините што сам закаснио, али молим вас да их сви заједно поздравимо, они ово прате.
Знате, уместо да данас будемо поносни на то што је Војска Србије по други пут у годину дана добила повишицу плате, што нема више ни једног војника који нема бар један комплет нових чизама и бар два комплета нових униформи, уместо да данас причамо о томе колико смо поносни на врховног команданта, мислим на председника
42/2 ВС/МТ

Вучића, који је у стању да се супротстави свим притисцима који долазе са било ког дела света и да сачува нашу спољну политику, да сачува нашу политику војне неутралности, ми ћемо морати да се бавимо једним лажовом који се одазива на име Алексић.
Али, шта да радимо, то је политика и то морамо да радимо и пошто Тужилаштво не реагује, пошто судови не реагују, ја сам том Алексићу дао могућност да на суду докаже све своје лажи. Идемо на суд, кад неће суд, тужићу га ја.
Дакле, Алексићу је сваки поштен рад криминал или, у најмању руку, сумњив. Он види министра како бере парадајз, како бере ротквице, мора да је неки криминал. Немогуће да човек ради својим рукама, он то није радио.
Знате, ја сам сељачко дете, мене није срамота да радим са својих 10 прстију. Поносан сам на мог Драгутина и на мог Јову. Они су ме научили како се ради са 10 прстију и да треба и да се помогне, па кад видиш да домаћину падну шљиве, па кад видиш да не стигне пред кишом да се покупи сено, а ти дођеш да помогнеш.
Ја сам те 2015. године са руководством Националне службе за запошљавање, дошао у Јовањицу, јер смо добили информацију да не само ту, него у читавој пољопривреди у околини Београда недостаје сезонских радника. Довео сам цело руководство НСЗ да мало виде из прве руке како живе и како раде они које они треба да запосле и није ме срамота због тога и поносан сам због тога и увек бих то поново уради.
Иако сам ја 2015. године могао да знам шта ће се дешавати 2019. године, онда што тај олош не оптужи Братство манастира Хиландар, које је тог истог Коловију примило у своје Братство и дало му благослов да се његово предузеће и имање зове по имању манастира Хиландар, то је Лука Јовањица?
Што не кажете олошу то? Није згодно политички, јер знате да би народ одмах прозрео шта говорите, јер знате да би народ одмах рекао – ево их, лажу, оптужују Хиландар, хоће Хиландар да оптуже за трговину наркотицима зато што је један човек изневерио њихово поверење. Хоће ли то да ураде? Неће.
Знају да то није паметно да ураде, знају да није политички паметно да ураде, него ће покушати да одреде неког од нас не би ли га слатко пљували, а навикли да ми ћутимо, навикли да се ми не бранимо, навикли да бежимо од судова, навикли да кажемо – ма, пусти, будала, проћи ће. Неће проћи.
Што ме није оптужио кад сам чистио Звездарски парк? После тога у том Звездарском парку, исто тако, дешавале су се и туче, било је наркомана, било је свега и свачега, наша полиција сваки дан се бори против таквих. Што ме не оптужи да сам крив и за то? Јесам, чистио сам Звездарски парк.
Што ме не оптужио за сваку болест која се деси у Београду, од алергије? Јесам, чистио сам у насељу Степа Степановић поља од амброзије, јер није могло другачије. Што ме и за то не оптужи?
Сваки поштен рад, све што личи на поштен рад, све је то њима повод за пљувачину, за мржњу, за лаж.
У овој земљи ставите председника Владе пред снајперску пушку, председника државе ставите пред снајперску пушку и правите се да је то нормално.
Морамо да чекамо да се смилује власник новина, да каже, да уведе здрав разум. Да ли морамо да чекамо на то? Да ли морамо да чекамо да се власник смилује? Да ли постоји у овој земљи неки закон, да ли постоји у овој земљи неки здрав разум, колико толико морала?
Даме и господо, ја сам уређивао један часопис, не само један, али говорим о једном политичком часопису који је био врло критичан према тадашњој власти. Што нисмо ставили Тадића пред снајпер.

42/3 ВС/МТ

Шта мислите, колико секунди би требало да ме ухапсе, да ме затворе и да баце кључ да сам ја ставио Бориса Тадића и сликао га иза снајпера?
Шта мислите колико уводника бих добио о томе како је у овој земљи убијен Зоран Ђинђић, а, ево, мене који хоћу да убијем његовог наследника? За Вучића то не важи? Што да га не убију, је ли? Он може и да се убије?
Што нико не размишља о томе, има он децу, има људе који га воле? Што не размишљају о њему? Ко жели да стане испред снајпера? Ко жели да га ставите испред снајпера? Ко жели да га оптужите да шурује са нарко дилерима зато што је брао парадајз?
Срам вам било! Да имате срама, вероватно бисте се стидели. Али, што каже наш народ, не плаши се оног ко се ничега не боји, плаши се онога ко се ничега не стиди.
Моји сељаци воле да кажу – тај је дао образ у аренду.
Тај је дао образ у аренду, као што је продао своју партију Вуку Јеремићу. Што не прича колико је добио пара за то што не прича о криминалној банди због које цео свет саслушавао Вука Јеремића?
Он је нашао некога да напада зато што је са својих 10 прстију хтео нешто да уради, хтео нешто да покаже.

43/1 ГД/ЛЖ 18.40 – 18.50


Хајде, усуди се, оптужи хиландарско братство, оптужи све купце у "Максију", оптужи "Макси" што су продавали органски парадајз, што нису знали да је у питању неко ко ће сутра бити оптужен за нелегалну производњу опијата и то не говори неко у чијој коалицији су људи који се залажу за легализацију канабиса. Па, они уопште не разумеју што су га ухапсили. Њима уопште није јасно што хапсе тог човека. Они се боре за то да марихуна буде легална. Њима уопште није јасно што то раде. Па они људи јавно пуше марихуану. Па, да ли треба на Бастаћа да вас подсећам? Они уопште не разумеју што су га ухапсили. Они се љуте на министра Стефановића што хапси трговце и дилере марихуаном, кад Бастаћ не може да пуши легално, него мора илегално да се снабдева марихуаном. Не разумеју они ништа. Не разумеју они ову Србију. Не разумеју они да њихова мржња неће им донети никакав политички поен. Ништа добро од ње неће видети.
Наравно да свако од нас се узнемири, повреди. Ја сам 30 година у политици, али нећу уопште пред вама да кријем да ме ово узнемири. Имам два сина. Да ли они треба да слушају да им је отац био нарко дилер? Да ли то треба да слушају? Ја треба да им објашњавам разлику између брања парадајза и рада са својих 10 прстију, са олошем и битангама који ће да нас ставе у то коло у коме сами играју.
Не кријем пред вама да сам узнемирен, не кријем пред вама да сам љут, не кријем пред вама да сам згађен таквим људима и надам се да ће једном у овој земљи суд бити мерило за све, да ћемо изаћи већ једном пред суд, он и ја, ако се докаже да сам ја брао парадајз, а он покушавао да на томе, на тој мржњи и злу, да на тим лажима. убере неки бедни политички поен, ако се за то уопште добијају политички поени, па да чујем једном оно велико извини, да чујем да каже и да призна да је лажов. Ако неће, па нека га суд бар натера на то. У овој земљи има суда.
Још једном молим све судове и тужилаштва да реагују када овако нешто чује и уради се. Немој више да чекамо да се неки газда смилује да смртну пресуду, да потерницу, да покушај убиства треба да склони својом добром вољом. У овој земљи мора да има закона. Није добра воља да не смеш да претиш смрћу председнику Републике или било комо грађанину ове земље. То није добра воља, то је закон. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Вулин.
Господин Марковић има право још на коментар два минута. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Хвала.
Имам и две препоруке. Једна препорука је за министра просвете, да се обавесте све школе које имају могућност и постоји довољан број учионица да могу од следеће године да уписују оне струке које су некада биле, а то су занати, пошто су дефицитарни у Србији, као што су вариоци, столари, тесари и керамичари.
Друга препорука је, имајући у виду да је ова година била сушна, да је много мање жита и пшенице засејано ове године него што је било претходне године, шта је то што је препорука од Министарства пољопривреде за пољопривредне произвођаче? Коју пољопривредну културу да сеју како би знали да та пољопривредна култура сутра има тржиште и да могу да живе од свог рада?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Марковићу.
Сада реч има господин Владимир Ђурић.
Изволите.
(Драган Марковић: Да ли је ту министар просвете?)
Јесте, али нема сада могућност министар да одговори.
Реч има народни посланик Владимир Ђурић. Изволите.

43/2 ГД/ЛЖ

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Хвала, председавајући.
Сада је тачно 18,45 часова. Ова седница траје до 19.00 часова и готово сам сигуран да, ако ми се буде оволико дуго одговарало на посланичка питања, нећемо стићи да чујемо мој завршни коментар, те ће моја посланичка права бити оштећена.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Стићи ћемо, колега.
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Ви сте као председавајући дозволили министру одбране, а сада дозвољавате осталим посланицима да добацују.
Министру одбране сте дозволили да овде износи и своје неке приватне узнемирености. Ја разумем то што је он имао потребу овде да изнесе, али није пословничко време предвиђено за то. Могао је сазвати прес конференцију у холу, па све то рећи такође у овом дому.
Но, моје питање које желим да делегирам овде односи се на оно о чему смо разговарали док није кренула ова кампања одговарања на афере. Чини ми се некако да произвођачима афера и откривачима афера и вама те афере јако одговарају, јер онда можете слупате сат времена и онда не можемо да се бавимо животним темама, а то смо радили у почетку ове сенице, бавили смо се животном средином, нпр. и питањима финансирања социјалних политика у породици.
Ја желим да делегирам министру Антићу питање шта ће да уради у погледу инвестиционих потреба ЕПС-а, јер, по најновијим анализама, капацитети ЕПС-а ускоро ће бити недовољни да намире растуће потребе и биће потребне огромне инвестиције у нове капацитете, биће потребно надоместити дотрајале капацитете и заменити и преправити постојеће капацитете због заштите животне средине, јер је ЕПС постао један од највећих загађивача животне средине у Србији.
Ја сам данас у пленуму то рекао и сада ћу поновити - једна ТЕ "Костолац Б" емитује 130 хиљада тона угљендиоксида годишње. То је емисија једнака заједничкој емисији свих немачких термоелектрана.
Дакле, у последњих пет година ЕПС-ова производња опада. Осам посто је мања него у 2013. години. Прописи ЕУ када би се применили на Србију у погледу емисије штетних материја из ЕПС-ове производње, коштали би ЕПС 500 милиона евра и постојећи производни модел ЕПС би био потпуно економски неисплатив, а даћу још један податак који је дала Енергетска заједница у овом дому Народне скупштине.
Када би за Србију тренутно важили европски прописи у погледу емисије штетних гасова и када би Србија по тим прописима морала да плаћа емисионе квоте и пенале за прекомерну емисију и тровање ваздуха који грађани дишу, па када би тај додатни трошак тих пенала превалили на цену струју и на крајњег корисника, струја у Србији би морала поскупети чак 24%.
Подсећам да се ЕПС обавезао да ће до 2027. године спровести европске захтеве у погледу заштите животне средине. Интересује ме да ли постоји уопште план ових огромних, масовних инвестиција, јер инвестициони геп ЕПС-а у последњих шест година је… ЕПС је већ у кашњењу са минимум 400 милиона евра инвестиција у последњих шест година само до нивоа амортизација, а инвестиције су потребне преко тога. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Антић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Пре свега, не могу да полемишем баш са свим вашим подацима. У вашим подацима има доста нетачности, нелогичности, а могу слободно да кажем и по мало традиционалне малициозности која долази из Секретаријата Енергетске заједнице који када се презентују неки подаци, на пример, о емисији не CO2, рекли сте CO2, овде је реч о SO2, "Костолац" и "Костолац Б", само се
43/3 ГД/ЛЖ

пренебрегне чињеница да је реч о анализи из 2016. године, а да је ЕПС изградила постројење за одсумпоравање димних гасова у "Костолцу Б" и да је то био део прве фазе Пројекта Костолац који смо радили са нашим кинеским партнерима, тако да ми данас имамо постројење за одсумпоравање димних гасова у "Костолцу".
Није тајна, и премијерка и ја и председник са нама више пута смо разговарали на тему да ЕПС треба да има далеко снажнију ту инвестициону политику. С друге стране, ја морам да кажем потпуно отворено и потпуно јасно да је ЕПС у одређеној мери у протеклом периоду подинвестиран као последица чињенице да Србија има најнижу цену електричне енергије у Европи.
Објективно, Република Србија, ако изузмемо Украјину, Молдавију, које имају одређену другу методологију и ако посматрате и податке Еуростата, они су померени у односу на регион Западног Балкана и земље ЕУ, Србија са најнижом ценом електричне енергије не може да има тако снажну инвестициону политику и то је потпуно јасно. Зато смо ми мерама за консолидацију ЕПС, пре свега њену финансијску стабилност и одрживост у овом периоду заснивали на повећању ефикасности, смањењу губитака на мрежи и ту смо врло успешни. Смањили смо их за неколико процената последњих неколико година, повећању наплате и рационализацији броја запослених. У тим сегментима смо, да кажем, остварили доста добре резултате. Са тиме се слаже и Светска банка и ИБРД који прати те процесе, пре свега испред ММФ.

44/1 БД/ВК 18.50 – 19.00

С друге стране, ми у односу на захтеве српског тржишта електричне енергије на годишњем нето нивоу имамо суфицит. Значи, Србија је нето извозник електричне енергије и тај талас траје већ неколико година.
Ви знате да смо 2014. године имали оне тешке поплаве које су, пре свега, погодиле Колубарски басен и где је наш највећи рудник угља потопљен и од тог тренутка ми смо морали да мењамо одређене технологије, пре свега, у Колубари и то нам доста добро иде.
Није тачно да нам сваке године производња електричне енергије пада. Нама реално у односу на 2013. годину је за неколико процената пала производња у термо сектору, што смо нпр. 2016. године врло добро компензовали производњом у хидро сектору и ми смо 2016. године имали 36,5 хиљада гигават часова електричне енергије, што је једна врло добра производња. На пример, 2012. године је била 34 хиљаде, значи 36, 34, значи, то је значајно више 2016. године. Године 2017. 35, године 2018. 34,3. Дакле, то је стално ту негде. Има неких варијација које зависе од хидрологије и квалитета угља.
Да пређем на оно што мислим да је суштина вашег питања. Значи, реко сам вам ово за СО2 није тачно. Изградили смо постројење за одсумпоравање димних гасова у „Костолцу“.
Када су у питању друге инвестиције, ми смо у протеклих неколико година уложили више од 400 милиона евра у екологију. На свим нашим термо капацитетима који ће радити након 2023. године су урађени електро филтери и тиме смо решили прашкаста загађења. Денитрификацију смо решили на готово свим. За „Костолац“ сам рекао, постројење за одсумпоравање је урађено, када је ТЕНТ А у питању.
У овом тренутку се реализује пројекат, инвестиција је тешка 170 милиона евра и тај пројекат ради јапански конзорцијум „Мицубиши Хитачи“, до 2023. године, када имамо обавезу да то реализујемо, то ћемо завршити.
У овом тренутку завршавамо финансирање, односно преговарамо финансирање везано за одсумпоравање ТЕНТ-а Б. Дакле, 400 милиона евра смо већ реализовали. У овом тренутку и оно што је у плану инвестиција од неких 800 милиона евра у екологију. Тиме ћемо решити ове постојеће блокове.
Паралелно с тиме, радимо заменске капацитете. Знате да градимо у „Костолцу“ Блок Б3 снаге 350 мегавата. Тај пројекат би требао да буде завршен 2021. године. Тиме добијамо нових 350 мегавата, који су негде 4-5% наше производње и донели смо одлуку на надзорном одбору ЕПС-а, очекујем да ће Влада Републике Србије то врло брзо потврдити, а и налази се у предлогу буџета, односно већ сад усвојеном буџету, гаранција од 446 милиона евра за реализацију још једног термо блока 300-350 мегавата у Каленићу, то је Колубара Б. То је пројекат који настављамо да реализујемо, он је кренуо негде деведесетих година, заустављен услед финансијских тадашњих немогућности. Данас имамо снаге да са тим наставимо.
Паралелно са тиме, ми радимо ревитализацију наших кључних хидрокапацитета. Подсетио бих да смо у Ђердапу од шест генератора урадили пет, повећали им снагу, дали им нови радни век 40 година.
Потписали смо споразум са „Силовија машине“ да се ради ревитализација „Ђердапа 2“. Зворник смо већ урадили. Планирамо неке додатне пројекте у хидросектору, пре свега мислим на моравске хидроелектране, неких 150 мегавата које преговарамо. Планирамо ибарске, то је оно што је било део италијанског споразума. Нажалост, тај споразум са Италијом се није реализовао, ми се сада „разводимо“ из тога и улазимо у нови циклус.

44/2 БД/ВК

Коначно, са тиме завршавам, обновљиви извори. Не може ЕПС да буде једини инвеститор у енергетском сектору. Имамо сада више од 500 мегавата нових на мрежи из обновљивих. То су приватне инвестиције, али са друге стране, и ЕПС ради такве пројекте. Електропривреда Србије развија пројекат 66 мегавата у „Костолцу“, ветропарк. То бити први њихов пројекат из обновљивих, а врло интензивно планирамо, и поприлично тихо причамо док планирамо, али зато доста, надам се, радимо, значи, 100 мегавата соларни парк у „Костолцу“, такође инвестиција ЕПС. Имамо одлагалишта, имамо оне завршене делове где је извршена експлоатација угља. Процена је наша да су те локације идеалне за нове соларне паркове.
Тако да, пре свега, грађанима, али и Народној скупштини, мирно спавајте, ЕПС, све енергетске компаније обезбеђују енергетску стабилност земље данас, али и врло интензивно раде да имамо једну потпуно сигурну енергетску ситуацију и у будућем периоду и то је оно што ја мислим да је важно за све грађане Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Владимир Ђурић.
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Хвала.
Чини ми се да ће ово бити сада завршно, па ћу пробати, пошто се седам сати приближава.
Ваше информације о стању у ЕПС-у су у конфликту са Фискалним саветом и онда не знам да ли ова Влада треба можда да укине Фискални савет.
План инвестиција који сам ја очекивао да чујем од вас је како ће се повећати инвестиција ЕПС-а за 200, 250 милиона евра годишње, још горе, како ће се обезбедити 1,1 милијарда евра за коју Фискални савет каже да је потребна за обезбеђење производње угља, или да ми кажете да су ти подаци једноставно нетачни, али онда ћемо стварно поставити питање кредибилитета Фискалног савета, који барата подацима за које ви сматрате да су нетачни.
Ово је 1,1 милијарда евра инвестиција потребних у проширење производње угља. То је 10% годишњих прихода и примања буџета. То је огроман новац.
Још један проблем, непрофитабилност ЕПС-а. ЕПС је десет пута мање профитабилан од упоредивих компанија. Чак и да подигне профит на 200, 250 милиона евра, он би тек био на 60% профитабилности са упоредивим компанијама.
Да, рекли сте, тачно је да је цена струје у Србији ниска. Украјина је једина са нижом ценом струје у Европи. И, наравно, то је и нека цена социјалног мира и то је нужда, али ће очигледно морати доћи до повећања струје. Међутим, проблем са систематизацијом запослених, дакле, ЕПС мора и ви као надлежно министарство морате дати план како ћете решити вишак запослених за које је Фискални савет проценио да је око 15% до 20%. А, 30% су трошкови запослених у производњи ЕПС-а. То је огромно. Ви кад имате услужну делатност, ви имате рацио, каже треба да буде 50-30-20, 50% су трошкови запослених, 30% су сви остали трошкови, 20% је добит. То је логично за услужне делатности које немају трошкове амортизације огромне, огромне опреме. ЕПС ту не може да се пореди. Зато је ових 30% учешћа трошкова запослених код ЕПС-а огромно. Тај план ми очекујемо да чујемо, јер ово су стратешке ствари које ће се морати решавати за наредних пет, 10, 15 година, зато што смо ми већ дошли у ситуацију да је тражња за електричном енергијом на путу да у наредних пет година потпуно превазиђе производне капацитете ЕПС-а.
Још једну ствар бих као допунско питање и допунску информацију. Симпатична је била расправа. Верујем да премијерка пуно свог времена троши на материјално стање породица са децом, али ја морам овде да питам једну врло конкретну


44/3 БД/ВК

ствар, за коју не знам да ли ћу стићи добити конкретан одговор – када ћемо у Скупштини добити измене и допуне Закона о финансијској подршци породица са децом? То је обећање које се сада већ дуже од годину дана чека, јер пара нових у буџету за породиље и мајке нема. Истих је 64 милијарде као лане. Хвала.

45/1 ТЂ/ВЗ 19.00 – 19.10

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Антић.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Пре свега, хоћу да кажем да ми те инвестиције у рударском сектору врло интензивно радимо. Уважени народни посланици, ЕПС ће ове године произвести на коповима у Колубари и Костолцу 40 милиона тона угља. Ми смо по том питању један од највећих произвођача у Европи. Ти угљени системи се стално померају. Ми морамо и следеће године 40 милиона и те инвестиције су континуелна.
Ми имамо у плану око милијарду, колико каже и Фискални савет, али знате није то Фискални савет генијално смислио, него је то преписао из пословних планова ЕПС и из наше Стратегије развоја енергетике. Дакле, отварање заменског копа Радљево и Поље Е, то су инвестиције у наредних пет, шест година, око милијарду. Ми смо први багер на Радљеву већ одвели. Ми ове године улазимо у инвестицију 200 – 250 милиона евра, два система, БТО за Поље Радљево и Поље Е. Знате, један онај систем - багер, одлагач, транспортер је више од 100 милиона евра. Тако да су те инвестиције зато велике.
Коначно, хоћу да вам кажем, не брините за производњу угља, дајте да имамо поверење у ЕПС, тамо седе заиста озбиљни људи који озбиљно знају да се баве стратегијом и планирањем.
Морам да вам кажем једну ствар. Драги мој народни посланиче, 2005. године у систему ЕПС је радило 64.000 запослених. Данас у ЕПС ради 28.000 људи. Ако узмемо да ради још један број оних који су на КиМ и ако узмемо да у неким аутсорсним делатностима раде неки за потребе искључиво ЕПС, то је 34.000 људи. Тридесет хиљада мање него 2005. године. Тако да систем се унапређује, систем добро функционише.
Наравно, има и критика, па критике су некада на месту, а некада су и поприлично део неког, да кажем, већ наученог амбијента. Многи, морам да кажем Фискални савет који изузетно уважавам, често и пречесто доживљавају ЕПСкао џак за бокс и воле да ударају по њему и када има разлога, а има понекад, али и онда када нема.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Ђорђевић.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Хвала.
Пробаћу да будем кратак, пошто претпостављам да сте очекивали да неће бити одговора, пошто је крај, али само укратко.
Милијарда више у буџету има баш за социјалу и за породиље. Славица Ђукић Дејановић у свом буџету има новац одвојен за то. Локалне самоуправе одвајају новац за породиље и подсетићу вас да је председник рекао у инвестиционом плану 200 милиона евра, односно 24 милијарде ће бити у следећој години за породиље.
Захвалан сам председнику, не само што је иницирао те промене када је дошао као председник, што је стао на чело државе када је у питању и препознао тај проблем демографски, већ и данас што и даље препознаје и управо ови резултате, које је председника говорила, јесу резултат тога свега. Верујем да све ово што сам рекао, ових 24 милијарди, ових додатних милијарду, ово све што ради Славица Ђукић Дејановић, верујем да ће следеће године председница Владе са много бољим резултатима да изађе пред нас, јер нама је најбитније да променимо демографску слику. Хвала пуно.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите, ваш коментар.
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Трудићу се да не искористим пуна два минута, пошто смо потрошили време трајања седнице.
Само бих одговорио министру Ђорђевићу. Једна милијарда је недовољна. Код ребаланса буџета осам милијарди је увећан раздео права корисника из области
45/2 ТЂ/ВЗ

заштите породице и деце, накнаде за социјалну заштиту из буџета. Осам милијарди је увећан код ребаланса. На седници надлежног скупштинског одбора представница вашег министарства је на наше питање – да ли су ових осам милијарди намењени повећању накнада породиљама и мајкама, одговорила – не, ових осам милијарди ребалансом буџета се узима да би се надокнадила недостајућа средства која смо у 2019. години пропустили да буџетирамо за исплату ових малих накнада од 850 или 2.500 динара, колико месечно нека трећина, рецимо 20.000 мајки, породиља, добија у Србији, јер су закинуте применом овог закона.
Новац који је потребан да би се до нивоа минималца тим мајкама гарантовала примања, ми смо израчунали за 20-ак хиљада мајки, па нека је и 30.000, је негде око 11 милијарди динара годишње. Држава је слупала 22 милијарде на судске казне и пенале, на „енерго зелене“, на „кунстрансеве“, на накнаду за гаранцију АИК банци итд. На повреду права грађана на суђење у разумном року отићи ће две и по, три милијарде, рецимо, зато што судови касне.
Дакле, нису добро постављени фискални приоритети и реформе не иду у правцу тамо где то највише треба, а мислим да су труднице породиље и та категорија веома социјално угрожене и да се не бавимо пропагандом, него да се бавимо чињеницама, а ево раздео надлежан показује да додатне паре нису буџетиране. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем вама на коментару.
Захваљујем свим министрима Владе Републике Србије који су дошли на седницу, који су учествовали у нашем раду.
Захваљујем посланицима Народне скупштине.
Овим завршавамо овај део седница и сутра у 10.00 часова настављамо са радом по законима које смо започели јутрос. Хвала.

(Седница је прекинута у 19.10 часова.)