Народни посланици су 31. марта 2011. године, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, поставили више питања Влади Републике Србије.

На посланичка питања одговарали су потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, министарка правде Снежана Маловић, министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић, министар просвете и науке Жарко Обрадовић и министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић.

На почетку рада, председавајућа седници, потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић поздравила је, у име народних посланика и у своје име, председницу Финске Тарју Карину Халонен и чланове финске делегације, који су били присутни на галерији Велике сале.

Народни посланик Риза Халими поставио је питање да ли Влада стоји иза изјава министра за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу да држава неће признати дипломе Приштинског универзитета и да ли те изјаве значе прејудицирање резултата започетог дијалога Београда и Приштине. Министар просвете и науке Жарко Обрадовић је рекао да је став Републике Србије о дипломама Универзитета у Приштини познат. Влада је 2003. године заузела став да се све дипломе које садрже ознаке Косово признају као валидне, а проблем је настао 2008. године са проглашењем тзв. Републике Косово, од када се издају дипломе са том ознаком. Жарковић је истакао да се ово питање не односи само на област образовања, него има далеко шири политички и државни значај и да Република Србије предузима све мере да се оно реши.

Народни посланик Срђан Спасојевић је, подсетио да је, у име Посланичке групе Нова Србија, пре месец дана поставио питање везано за поскупљење струје од 15 одсто и да није добио одговор на питање да ли грађани на територији општине Краљево могу бити ослобођени тог повећања у 2011. години. Потпредседник Владе је одговорио да ће Влада разматрати то питање на једној од наредних седница. Спасојевић је, поводом иницијативе Нове Србије да студенти са територије града Краљева, који нису на буџету, буду ослобођени плаћања школарине, нагласио да је то реализовано.

Народни посланик Чедомир Јовановић затражио је информацију о томе да ли су функционери Србије разговарали са руским премијером Путином о ставу те земље према чланству Србије у НАТО. Потпредседник Владе Божидар Ђелић је рекао да је одговор на питање да ли је НАТО предуслов за улазак Србије у ЕУ веома јасно – не и додао да су такав став у разговорима са српским функционерима потврдили и представници неколико земаља, међу којима је и САД. Србија је приступила програму „Партнерство за мир” и наша земља ће наставити да има односе са НАТО кроз тај програм, рекао је Ђелић. На питање Јовановића има ли Србија право на корекцију енергетског споразума, јер је једина земља која је мањински партнер у том пројекту, Ђелић је подсетио да је Србија акционар или сувласник НИС на нивоу 49 одсто, тако да је у интересу наше земље да резултати буду што бољи.

На питање народног посланика Зорана Шамија везано за продају Телекома, потпредседник Владе Божидар Ђелић је поручио да Телеком Србија неће бити продат испод 1,4 милијарде евра и да ће Влада поништити тендер ако понуђач не побољша своју понуду. Он је поновио да су услови приватизације Телекома били унапред познати и да се неће мењати.

Народни посланик Драган Шормаз је оценио да је став Владе да се бори против корупције декларативан и у том контексту поставио питање да ли је тендер за изградњу моста преко Аде градски тендер, да ли ће надлежне институције проверити шта се дешава за изградњом овог моста и зашто је знатно порасла цена његове изградње у односу на предвиђену.

Министарка правде Снежана Маловић је рекла да не може дати одговор на конкретно питање, али да не постоје заштићене личности и да ће одговарати свако ко је учинио кривично дело и за кога постоје докази. Није се сложила са изнетом оценом о ставу Владе према корупцији и истакла да ће Влада Србије и убудуће бити посвећена борби против криминала и корупције, јер је то један од пет циљева на основу којих је и формирана. Навела је да Влада Србије припрема даље кораке у борби против криминала и корупције и да то не ради само због европских интеграција, већ због суштинских промена у друштву и бољег живота грађана.

Народни посланик Петар Јојић поставио је питање када ће се исправити неправда учињена према ретким произвођачима житарице хељде и брашна од хељде на територији Рашке области. Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић је одговорио да се, иако не постоји велика производња хељде, тражи начин да се помогне узгоју те културе. С обзиром на њена здравствена својства, то ће се чинити у склопу подстицаја производње органске хране.

Народни посланик Жељко Брестовачки је питао шта ће се учинити да се у овој години обезбеди боља пољопривредна производња и да се смање несташице појединих производа на тржишту.Оценио је да је одлука о забрани извоза пшенице и брашна из Србије изнуђена и упитао како ће се решити проблем са прерађивачима, тј. Млинском пекарском индустријом. Министар Петровић је рекао да је Влада имала озбиљне разлоге за доношење Уредбу којом је ограничила извоз пшенице и брашна и да је то учинила да би заштитила грађане Србије. Он је најавио низ мера којима ће се заштити тржиште у Србији и грађани и које неће угрозити интересе млинарске индустрије.

На питање народног посланика Арпада Фремонда у вези са пензијским и инвалидским осигурањем пољопривредних произвођача, министар пољопривреде Душан Петровић је рекао да би нејасноће око давања субвенција члановима пољопривредног домаћинства могле да буду решене подзаконским актима и да се тим питањима управо баве ресорни министри.

Народна посланица Александра Јанковић је поставила питање да ли су повређена права младих људи који се превентивно држе у притвору скоро шест месеци и да ли грађани Сбије имају могућност да поднесу пријаву против организатора Параде поноса. Министарка правде Снежана Маловић је рекла да је у општем интересу да се стане на пут насиљу које се дешавало на београдским улицама и на неким спортским догађајима. Што се тиче права притвореника, министарка је рекла, да неће улазити у основе за њихов притвор, али да одговорно тврди да се према њима односе као и према свим другим притвореницима

На питање народног посланика Ивана Андрића докле се стигло у реформисању јавних предузећа, одговорио је министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић. Он је рекао да су нека од јавних предузећа тај процес већ започела и навео пример Телекома и Аеродрома Београд. Министрство економије је расписало преко агенције јавни позив за избор руководилаца у јавним предузећима, који се бирају по својој стручности и радном искуству, а не по партијском кључу. Андрић је поставио и питање које се тиче гиљотине прописа и разлога зашто није испуњен план који представља основ функционисања економског система у Србији. Министар Ћирић је истакао да је укидање прписа један од приоритета реконструисане Владе и да је у неким сегментима учињен напредак.

Народни посланик Милан Лапчевић је поставио питање на основу чега је Радна група за продају Телекома Србија одлучила да прихвати понуду Телекома Аустрија и да продужи рок за допуну. Министар економиије Ћирић је рекао да то није први случај да се продужава рок у процесу приватизације и додао да продавац, у овом случају држава, има право да да додатни рок купцу да побољша понуду или прикупи неопходна средства.

Народни посланик Владан Јеремић поставио је три питања у вези са војним пензионерима, запошљавањем инвалида и држављанима Србије који су пензију стекли у иностранству. Потпредседник Владе Ђелић је обавестио посланика да ће одговор добити у писаној форми.

На питање Драгољуба Мићуновића упућено министру полиције о бакарној мафији, потпредседник Владе Ђелић, је у одсуству ресорног министра изјавио да је Влада свесна овог проблема, који је не само економски, већ и безбедносни. Министарство унутрашњих послова ће, како је рекао Ђелић, припремити одговор о кривичним пријавама и акцијама које су предузете у вези са крађом бакра.

Народни посланик Бојан Ђурић упитао је Божидара Ђелића да ли, као потпредседник Владе задужен за ЕУ, верује да ће Србија брже добити чланство ЕУ ако донесе одлуку о уласку у НАТО. Ђелић је одговорио да лидери ЕУ и НАТО алијансе не повезјују чланство у једној организацији са чланством у другој организацији, нити је условљавају. Додао је да се не може игнорисати чињеница да је НАТО алијанса стварност и да је одговор Србије био улазак 2006. године у Партнерство за мир и војна неутралност коју је изглсала Народна скупштина.

Одговор на питање народног посланика Жељка Томића да ли постоји цензура у Србији дао је министар културе и информационог друштва Предраг Марковић. Он је те тврдње одбацио као неосноване и изнео личну оцену да у неким домаћим медијима постоји аутоцензура. Марковић је најавио да ће ускоро, у оквиру ресорног министарства, поставити државног секретара за информисање који ће бити задужен за све што се тиче медијске стратегије и закона у тој области.

Народни посланик Србољуб Живановић поставио је више питања министру пољопривреде у вези са исплатом заосталих пензија, дуговањем за субвенције из прошле године, давањем кредита за пролећну сетву и проблемима са увезеном пшеницом и вештачким ђубривом. Министар Петровић је, одговарајући на питање да ли је тачно да је увезена одређена количина контаминиране пшенице озрачене радиоактивним зрацима, истакао да сваки килограм житарица и вештачког ђубрива пролази кроз строге фито-санитарне контоле приликом увоза у Србију. Министар је најавио да ће обавестити јавност уколико установи такве налазе код надлежних инспекцијских служби.