Посланичка питања поставили су народни посланици др Муамер Зукорлић, Маријан Ристичевић, Арпад Фремонд, Ђорђе Вукадиновић и Војислав Вујић.

На постављена питања народних посланика одговарали су председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар заштите животне средине Горан Триван, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар здравља Златибор Лончар, министар финансија Синиша Мали, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар одбране Александар Вулин, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић и министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

28/1 ТЂ/ЛЖ 16.05 -16.15

(После паузе.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Верољуб Арсић): Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену у 16.00 до 19.00 сати, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања: излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута; после датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише три минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивање на повреду Пословника.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Муамер Зукорлић.
Изволите, колега.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Хвала лепо.
Поштовани присутни, даме и господо народни посланици, поштовани представници Владе, моје кључно питање се односи на борбу против организованог криминала на подручју Санџака.
Наиме, познато је да су на том пољу остварени веома значајни резултати на подручју Београда, као и на подручју разних других центара где смо раније имали организоване криминалне групе. Међутим, на подручју Санџака, уз до сада мање интервенције или деловања, и даље имамо веома утицајне криминалне групе које, нажалост, одолевају свим опште познатим начелним интервенцијама и акцијама.
Имамо јако пуно примера о којима сте могли читати у медијима. Случај Тутина, најсвежији јесте да смо имали запаљен аутомобил директора старачког дома, господина Ђондића, истина, и брзу реакцију ресорног министра који је одмах, након неколико дана, посетио Тутин, дао подршку. Дешава се, дакле, нешто што је незамисливо за 21. столеће, за једну модерну и савремену државу.
Дакле, други пут се диже у зрак аутомобил једног директора једне установе која, по својој природи, не представља неку важну установу неке велике власти, али заправо представља једину установу која није у рукама владајуће олигархије СДА Сулејмана Угљанина, која тај град, као и град Сјеницу, држи деценијама као неког свог таоца, дакле, својеврсну зону сумрака.
Дакле, није само то проблем. Имамо још већи проблем, а то су нагомилане кривичне пријаве против властодржаца у општини, који у дебелој спрези са одређеним корумпираним тужиоцима и корумпираним судијама успевају да све то заташкају, да задрже од даљег процесуирања.

28/2 ТЂ/ЛЖ


Према томе, ово је питање толико важно и крупно да га не можемо оставити ни само локалној полицији, ни само једном министарству. Овде је неопходно подићи све надлежне државне органе који имају везе са овом тематиком, јер се бојим да нам ствари измичу контроли и да можемо доћи до одређене тачке где се, након тога, неће моћи озбиљније реаговати.
Поготово указујем на чињеницу да се ради о градовима, подручјима и општинама где имамо пограничну линију са Црном Гором, са БиХ. Имамо, дакле, ту све то што се дешава са Косовом и где, заправо, све те некако неуралгичне тачке криминалци најбоље користе и зато бих волео да чујем одговоре – какав нам је план да кренемо у обрачун са организованим криминалом на подручју Санџака? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има премијер Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Желим да се извиним поштованим народним посланицима што сам каснила, услед састанка и вези са инвестиционим планом „Србија 2025“ који ћемо председник и ја, са целим тимом, представити у суботу.
Чула сам део вашег питања. Пренеле су ми колеге други део. У сваком случају ми се чини да борба организованог криминала и корупције у Србији никада није била јача. Такође, никада нису били јачи капацитети МУП и свих осталих релевантних ресорних институција. То смо учинили на више начина, а свакако највише кроз побољшање положаја самих припадника МУП, повећање просечних плата у МУП припадницима полиције, али и осталих служби, као што су ватрогасне службе, нешто изнад 50%, нове опреме, од униформи, преко аутомобила, до радио-станица, радио-веза због саме њихове сигурности, до тога да данас заиста имамо…
Жао ми је, сада ћу замолити и колеге из МУП да ми пошаљу тачне бројке о стопи криминала у Републици Србији која, чини ми се, никада није била нижа.
Што се тиче самог Тутина на који сте указали, ако се не варам, Санџака или Рашке области, дакле, гледамо на исти начин као и на организовани криминал или било какав криминал на територији целе Републике Србије.

32/1 ВС/ИР 16.45 – 16.55

И данас су то људи који нам говоре о томе да изборни услови треба да буду фер, или да данас нису фер, или да су данас гори него што су били. Људи који су били спремни да на коцку ставе Косово и Метохију, само да би победили на председничким изборима. Људи који нису на коцку ставили него прокоцкали економску стабилност, плате и пензије, економску безбедност ове земље и њених грађана. Како?
Па, тако што су 2008. године, која је била изборна година четири пута повећали пензије на основама које су биле све осим одрживих и економских и тако упропастили наш буџет, тако огромно повећали дефицит што је једно по једно, а заједно и са светском економском кризом довело до потпуног економског колапса Србије. Таквог колапса да између 2008. и 2013. године, шест стотина хиљада људи у Србији изгубило посао, шест стотина радних места је затворено.
Ми данас решавамо те проблеме који су наслеђени још од тада, а тада када погледате генезу тих проблема онда видите да су се најгори проблеми правили управо пред изборе како би се гласови купили и то су људи који данас нама држе придике о изборима и условима, а да подсетим грађене Србије, ми смо били довољно одговорни да 2016. године кренемо у сређивање бирачког списка, зато што искрено желимо другачију Србију, Србију у коју имате фер, транспарентне изборе, у којима имате јавну управу, јавну администрацију у којој постоји неки ред и неки здрав разум које је на услузи грађанима 24 часа, седам дана у недељи 365 дана у години, и тако смо средили и бирачки списак. Да смо желели да муљамо и да варамо, као што су муљали и варали они, па држали би бирачки списак онаквим каквим су га они и оставили.
Данас покушавамо, рецимо, да решимо проблем дневница за резервисте, тај проблем је настао, знате како? Па, тако што је три дана пред председничке изборе у јануару 2008. године, 17. јануар 2008. године, три дана пред изборе је власт пребацила две милијарде динара за седам општина Топличког округа, две милијарде динара, 17 милиона евра пребацила.
И, реците, ми да тиме нису покушали да купе те људе, да ти људи тамо не би протестовали, да би гласали онако како они желе и ти људи данас нама причају о изборним условима, две милијарде динара.

Након тога су остали резервисти тужили, зато што је ово било само у Топличком округу и многи наплатили, пре свега, адвокати, нажалост, наплатили огромне своте новца из буџета Републике Србије. Може министар Вулин да дода још нешто.
Дакле, огромне своте новца из буџета Републике Србије. Ми имамо бројне, хиљаде и хиљаде пресуда које су добијене, у којима је суд одлучио да је држава дискриминисала против свих осталих резервиста, зато што је неко одлучио да на најдиректнији начин покуша да купи неке људе, плати неке гласове и да то три дана пред изборе плати са две милијарде динара из буџета Републике Србије.
То је проблем који и дан данас траје. Ја сам се са представницима резервиста видела, а видећу се поново у понедељак, разумем те људе и ми и председник Вучић, покушавамо да нађемо решење, да се ти људи не осећају као да су дискриминисани, само зато што је неко мислио да три дана пред изборе може да купује њихов глас.
Коначни показатељ тога као што сте и рекли, ви дали пример Маринике Тепић, тога са каквим ми људима имамо посла.
Мариника Тепић је 24. децембра дала изјаву, а ја ћу цитирати један део те изјаве, питање да ли је Дачић злоупотребио службени положај, тако што је прибављао новац за отпризнавање Косова, па је она даље причала, од кога је он прибављао новац.
32/2 ВС/ИР

Онда, 26. децембра ни 48 сати касније, иста Мариника Тепић каже, па поново цитирам, нисам говорила да повлачење признања долази плаћањем.
Цитирам – жена је рекла: „да ли је Дачић злоупотребио службени положај, тако што је прибављао новац за отпризнавање Косова“. А онда, ни 48 сати после тога, жена каже, нисам говорила да је до повлачења признања долазило плаћањем. Шта рећи?
Са ким се расправљати? Са којим аргументима? Са људима који један дан кажу једно, и после 48 сати кажу све супротно. Има снимљена изјава. Ти људи нас оптужују за Крушик, Јовањицу, за разне неке друге глупости.
Људи који, њима сама њихова реч, њима лично не значи ништа, али то је игра у круг и једино што је важно је да грађани Републике Србије разумеју шта ми све радимо, због чега радимо и да виде резултате и да знају да сваки дан дајемо све од себе, да живот свих грађана у Републици Србији буде бољи. Да се макар у нечему, један милиметар види неки помак, унапред на боље.
Ми ћемо наставити да радимо у интересу Републике Србије и грађана Републике Србије и наставићемо да се боримо да и друге земље које су признале једнострано нелегалну проглашену независност Косова, суспендују та признања, а то је резултат, не новца, то је резултат рада, труда, да се имиџ и углед Србије у свету побољша.
Такође, тога да је Србија данас све више виђена као поуздан, отворен и искрен партнер, све на челу са председником Александром Вучићем, тога да смо ми данас земља у коју долази председник Кине и председник Русије и председник Европске комисије и председник Европског Савета, надамо се и председник САД, али и многи други партнери из Казахстана, Азербејџана, Белорусије и сви остали, зато што је то у интересу Републике Србије и свих наших грађана.
Коначно, то је резултат Бриселског споразума. Резултат је Бриселског споразума, зато што је Бриселским споразумом Србија направила храбар искорак и показала да је спремна на компромис, да је спремна као озбиљна, одговорна земља, разговара са свима, како би дошло до једног дугорочног мира и стабилности.
Дали смо простора дијалогу и тек када су остале земље света, оне које су нажалост у то време похитале да признају једнострану проглашеност независност Косова, док се наша Влада борила да се та независност прогласи након председничких избора, а не ко ће све признати ту такозвану државу.
Дакле, ми смо први пут показали да друга страна не жели дијалог, а да ми желимо дијалог, да смо храбри и озбиљни, одговоран партнер.
Као резултат свега тога, долази до суспензије и одпризнавања независност тзв. републике Косово, а не новца.
Само за крај још једна реченица.
Господо из Савеза за Србију, није све до новца. Можда вама јесте, али није све и свима на свету до новца. Новац не купује све.
Хвала вам.

33/1 ЈИ/МЈ 16.55 – 17.05

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар Александар Вулин.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Кратко ћу само да се надовежем на излагање председнице Владе.
Дакле, Министарство одбране је до сада исплатило преко 7,2 милијарде динара одштете за дискриминацију резервистима. Најмањи део тога је отишао резервистима, највећи део је отишао адвокатима.
Министарство одбране је поднело више кривичних пријава против адвоката који су неовлашћено заступали поједине резервисте. Значи, дођу тамо у неко удружење, набаве спискове, туже у име свих групно.
Такође смо поднели кривичне пријаве и против адвоката који су дупло тужили, дакле, за исто лице у неколико судова на територији наше земље. Па опет, када то прође на групној кривичној пријави, на групном суђењу, то се некад примети, некад се не примети.
Дакле, држава је оштећена милијардама. Не треба заборавити да је иста та жута власт оштетила државу својом једном одлуком да се војним пензионерима не исплати повећање, које их је пратило и следовало у складу са законом. Због тога је држава Србија платила више од 10 милијарди динара. Ево, саберите само ове две једноставне цифре и погледајте колико је држава оштећена, а нико није срећан.
Нису пензионери срећни што су морали да туже државу и да чекају 10 година да им се то коначно плати. Нису срећни ни резервисти, јер су добили две, три хиљаде динара, нису добили ништа. Нико срећан, нико задовољан, а држава тако жестоко оштећена.
Нажалост, нико за то не одговара. Милијарде су отишле у ваздух на основу намерних, погрешних одлука, које су после уставни судови решавали и на овај начин кажњавали државу.
Ја бих само додао једну ствар, ово што је Маринике Тепић рекла и урадила.
Она је свој задатак извршила. Она је љагу бацила на Србију, она је сваком нашем пријатељу, који је био на нашој страни у овим тешким временима, упркос великим силама које су против тога, ставила до знања да ће бити блаћени, да ће бити нападани и да ће у јавности својих земаља имати аргумент да их нападају као некакве корумпиране људе који су се продали Србији.
Она је поручила целом свету да ће у Србији увек бити неко ко ће пљунути нашег пријатеља. Ко год буде био на нашој страни, ево наћи ће се неко да му пљуне у око, наћи ће се неко да га извређа и наћи ће се неко да стане на страну Шиптара.
Она је свој задатак испунила. Сад може да демантује колико хоће, ова вест је пренета у целом свету, ову вест су сви пренели. Сви шиптарски политичари су ову вест проширили, пренели, објаснили, приказали као врхунски аргумент, ту више Мариника нема шта да ради, она је свој задатак испунила.
А ово што је рекла, рекла је само да не би ви, ја или неко други поновио мој захтев од пре два дана. Ако је то тако јефтино, нек Ђилас од својих 620 милиона купи једно признање, нек једно од признања купи од својих пара, па да га неко више не би питао за те паре и да ли ће он да купи неку подршку, помоћ нашој земљи.
Онда је она рекла, ово је рекла за домаћу употребу, а она је свој задатак извршила, испунила. Бачена је љага на све наше пријатеље. Док смо живи имаћемо одговорност као одговорни људи да им се извињавамо и да им кажемо - извините, разумите да то није Србија, али знамо колико је тешко, и знамо кад се вратите кући колико ћете морати да објашњавате бројним људима да добру ствар коју сте урадили,
33/2 ЈИ/МЈ

добру ствар, којом сте помогли поштовање међународног права, којом сте помогли Србији, која вас није ничим задужила, бићете због тога кажњени. Шта да радимо, ни једно добро дело неће проћи некажњено када су ту Мариника и слични.
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, као коментар.
Ја сам доста давно, готово пре годину дана, упозорио да ми немамо проблем са делом опозиције окупљене око Јанка Веселиновића, који себе зову Савезом за Србију, већ да имамо проблем са Шолаковим и Ђиласовим бизнисом. То се ових дана показује као тачно.
Да би и даље износили новац, односно испумпавали новац од претплате, СББ, Јунајтед група, Јунајтед медија, у којој се Дајрект Ђиласова медија, да би даље испумпавали новац, они преко лажних, прекограничних канала, који су регистровани у Луксембургу, а тамо не емитују програм, наводно реемитују програм у Србији, односно избегавају регистрацију тих медија, они преко тих канала новац из претплате, од претплатника из Србије испумпавају на своје рачуне, желећи да зараде нових 620 милиона евра.
Ови који шетају улицама Београда, на непријевљеним скуповима, по мени су само физичка радна снага Шолака и Ђиласа, а мало скупља радна снага је Тања Фајон, коју су излобирали да врши притисак на српске власти, на наше политичке странке, да се у РЕМ-у изврше политичке промене, независном регулаторном телу да се политички уподоби у сврху Ђиласовог и Шолаковог бизниса.
Мислим да они неће презати да на изборима који нам следе за неколико месеци покушају да наруше изборни процес, изазову сукобе, да разбијају бирачка места да ометају наше бираче и гласаче да изврше своју обавезу, односно своју жељу да на изборима бирају своју власт. Власт не бирају само они који излазе на изборе, већ и они који не излазе, а они желе да што више спусте излазност и да наруше легитимност тих избора и за очекивати је да изазову сукобе између наших грађана, а у сукобу самих са собом сигурно губимо ми. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Арпад Фремонд.
Изволите.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштовани председавајући, председништво, поштована председнице Владе, поштовани министри, у име посланика Савеза војвођанских Мађара желим да поставим питање које већ годинама постављамо и тиче се ПИО пољопривредних произвођача. Питање је кад ћемо решити проблем ПИО за наше пољопривреднике и пољопривредне произвођаче и питање бих поставио госпођи Ани Брнабић?
Ово је једно интерресорно питање и ми посланици Савеза војвођанских Мађара већ годинама се бавимо овим проблемом, свих пољопривредника у Србији који газдују на мањим површинама и који немају од чега да плате ПИО.
Морам да нагласим да је претходних година доста урађено по овом питању. Смањили смо број чланова газдинства који су у обавези да плаћају ПИО. Имали смо репорграм. За здравствено осигурање пољопривредника смо решили проблем. Формирана је и радна група у оквиру Министарства пољопривреде. Међутим, остао је још и проблем везан за износ самог пензијског и инвалидског осигурања, износ тог осигурања убудуће, као и дугови који су велики проблем са тим произвођачима.
33/3 ЈИ/МЈ

Нас у Савезу војвођанских Мађара интересује коначно решење. Питање је да ли ћемо још у овом мандату имати решење за наше пољопривреднике. Чињеница је да имамо огроман број пољопривредника који газдују на мањој површини од пет хектара или не газдују на тим површинама, него су само издали у закуп то пољопривредно земљиште.
Ови пољопривредници имају врло скромне приходе и немају од чега да плате ни ПИО, ни здравствено осигурање, које на годишњем нивоу износи око 100.000 динара.
Наравно, ако гледамо висину доприноса може се рећи да је ово јако мало, најмање што постоји у Србији, али морамо бити свесни тога да пољопривредник који обрађује, на пример два хектара, нема толико прихода на годишњем нивоу од којих би могао да плати ове износе.
Решавање овог проблема стоји у коалиционом споразуму, закључен између СНС и СВМ из којег је до сада много тога заједнички решено и везано за пољопривреду скоро је решено из тог споразума и надам се да ћемо и ово питање решити.

34/1 БД/ИЋ 17.05 – 17.15

Свакоме је јасно да доприносе пољопривредници треба да плате у сразмери са приходима и величином земљишта и да сви плаћају исте износе за ПИО и они који газдују на пола хектара и они који газдују на 100 хектара. То једноставно нема смисла. Оно што нас интересује, госпођо Брнабић, када можемо да очекујемо да ће се решити овај проблем? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има госпођа Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам што сте нагласили и неке добре ствари које смо заједно урадили и свакако их има.
Ја гледам на то на начин да и у овом послу ми уводимо ред у једној области у којој никаквог реда није било и ништа се није знало и све је могло да буде, а није морало да значи. Ти људи су били препуштени сами себи у једном неуређеном систему, а који је био неуређен како због небриге, тако и због тога што је неко желео да мешетари, па сад полако уводимо ред у тај систем.
Мени је драго што смо урадили још једну велику и важну ствар, а то је да смо по први пут увели право на породиљско за жене у пољопривреди. Мислим да је то изузетно важно и да је то нешто што говори да ћемо се ми у будућности, колико је у нашем мандату и нашој моћи и наравно, у зависности од тога како грађани буду гласали на изборима и коме дају поверење, свакако ми, овај тим, борити да даље уређујемо ову област и да људима у пољопривреди и пољопривредницима, пољопривредним произвођачима дамо или обезбедимо боље квалитете, боље услове за живот.
Што се тиче пореског и инвалидског осигурања, ми тренутно на томе, мислим, већ неко време, не тренутно, већ неко време радимо на томе са експертима из Светске банке и по свим информацијама које имамо од министра Недимовића, имамо прве обрисе модела како бисмо то могли да урадимо и у овој динамици, ми бисмо то могли да завршимо у трећем кварталу 2020. године.
Паралелно са тим, радићемо на решавањима дугова и прављењу новог система у зависности од прихода које остварује пољопривредно газдинство, а тренутан дуг је ни мање ни више него две милијарде евра. Тако да су значајна средства која ћемо морати да уложимо у ово, зато што је ово проблем који траје још од 1986. године. Дакле, решавамо нешто што је дуги низ деценија проблем, проблем који се само нагомилавао, али је реално да то током 2020. године и завршимо.
Још једном, ја не волим да дајем празна обећања. Не волим када грађани мисле да смо ми од тих политичара који нешто обећају а ништа не ураде. Доказ за то да ово није празно обећање је што смо већ многе ствари које су биле неурађене успели да уредимо колико год оне тешке биле. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Арпад Фремонд.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштована председнице Владе, хвала вам на датим одговорима.
За нас посланике Савеза војвођанских Мађара изузетно је важно да омогућимо репрограм у току 2020. године и изузетно би било важно да тај репрограм траје најмање шест месеци, али најбоље би било да то траје ако може и годину дана. Године 2016. кад смо имали репрограм, онда је то трајало свега четири месеца, што сматрам да није довољно.
Оно што је исто важно је да кроз тај репрограм омогућимо свим пољопривредницима који желе да плате главницу, да то плате одмах, ако су у стању да то ураде и, наравно, онда после тога да им се отпишу камате.

34/2 БД/ИЋ

Огроман проблем је тренутно да пореска управа свим пољопривредним произвођачима који су ушли у репрограм и који имају дугове, ставила је хипотеку на пољопривредно земљиште. То пољопривредно земљиште не може да се прода, не може ни да се препише. Наравно, изузетно је добро што није дошло до лицитације и како ја имам информацију, неће ни доћи до лицитације. То остаје у њиховом власништву и пољопривредно земљиште и све остало.
Постоји још један проблем везано за то. За неке произвођаче који су ушли у репрограм и који су плаћали редовно те рате, некима пореска управа није признала уплату и није им отписала камате, ни скинула хипотеку. Треба да видимо, да проверимо какво је стање на терену. Сматрам да треба да изађемо у сусрет свим пољопривредним произвођачима и да решимо и овај проблем.
Сматрам да морамо да водимо рачуна о најмањим произвођачима. Морамо направити разне категорије, као што сте и ви навели. По нашем предлогу, наиме, они који газдују на мањој површини од пет хектара, никако не могу да имају довољно прихода. Плаћањем ових доприноса, имамо стручњаке и формирана је и та радна група у оквиру Министарства пољопривреде. Апелујемо на вас да укључите их у решавање овог проблема.
Ту смо и ми, посланици СВМ и спремни смо да учествујемо у свему томе. Сматрамо да ће ово бити добро и за државу, ако решимо овај проблем, јер тренутно се не пуни буџет, нико не плаћа ове износе или тешко уплаћују пољопривредници, али ако решимо овај проблем, онда држава може само да добије знатно више него што би изгубила. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има госпођа Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Наставићемо да радимо заједно на овоме.
Знам да министар Недимовић предано ради на решавању овог проблема. У пољопривреди смо наследили много, много проблема. Није било системских улагања. Био је изузетно генерално низак ниво инвестиција у пољопривреду, па решити само проблеме од система за наводњавање, електрификације поља, аутоматски противградне заштите, а сада имамо и први аутоматски радарски центар Ваљево, први у овом делу Европе. Па смо променили уредбу око субвенција за опрему за пољопривреднике, механизацију, како би направили производњу ефикаснијом, смањили трошкове за људе како би приходи били већи.
Па, онда, решавање државног земљишта, државног пољопривредног земљишта, где нисмо имали никакве базе података, нисмо имали никакву контролу. И то је било у потпуности отворено за махинације. Било је и јако много, такође, и сиве економије.
Све то сада коначно добија обрисе једног уређеног система. Али, постоји још много ствари које ми морамо да решимо. Једна од великих реформи које морамо да урадимо је то да исто плаћају и они који имају један хектар и они који имају 300 хектара. И то да ми у овом тренутку годишње издвајамо, дакле, укупан трошак за пензије годишњи је око 30 милијарди динара, од чега 28,2 милијарде из буџета, управо ово о чему сте ви причали.
Тако да, хајде да наставимо заједно да радимо да то решавамо, али макар у овом тренутку имамо обрисе једног одрживог система, здравог система, отпорног система и, на крају крајева, оно што најбоље показује то, то је да смо ми имали протекле две године, година за годином, јаку пољопривреду, бољу од десетогодишњег просека. Иако су сви говорили да је 2018. година година која је била значајно боља од

34/3 БД/ИЋ

десетогодишњег просека инцидентна година и да нам је време ишло на руку и да је то била срећа, 2019. година је била једнако добра као 2018. година, чак можда и мало боља.
Тако да, и то показује да се чак и у кратком року ове системске инвестиције, системска улагања у пољопривреду исплате.
Ја вам лично стојим на располагању, да седнемо и да погледамо заједно како можемо да решимо и тај проблем и да наши пољопривредни произвођачи још једном виде да заиста бринемо о њима. Хвала.

35/1 ТЂ/ЦГ 17.15 – 17.25

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Арпад Фремонд. Изволите.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштовани председавајући, поштована госпођо Брнабић, хвала још једном на датим одговорима.
Важно је да направимо ред, и то што пре. Како сад ствари стоје, у 2020. години ћемо коначно ставити тачку на овај проблем и биће све решено. Важно је да погледамо какву економску моћ имају та мала газдинства. Неке да ослободимо од плаћања и изузетно је важно за нас да у сразмери са приходима да плаћају убудуће пољопривредни произвођачи ове доприносе.
Ја ћу све ово пренети свим пољопривредним произвођачима на нашем терену, у мој општини, у Бачкој Тополи, у Кањижи, у Сенти, у Суботици. Ова је тема свакодневна и интересује наше пољопривреднике. Ми вам стојимо на располагању и хвала вам још једном на датим одговорима. Доћи ће до заједничког састанка, сигурно. Хвала још једном.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
У тренутку док ми разговарамо у Подгорици, у Скупштини Црне Горе, је у току усвајање срамног и скандалозног Закона о верским слободама који заправо значи, по оцени свих упућених посматрача, атак на СПЦ и на слободе, верске, не само верске, него и људска права српског народа у Црној Гори. Дакле, на удару је наша црква, наши сународници и наше светиње.
У том светлу питам госпођу Брнабић, а мислим да питање важи и за председника Републике, с обзиром на њихове изјаве тим поводом, не чини ли се да је држава Србија могла или морала учинити нешто више, нешто више од ових, како је рекао, обраћања, апела и молби? Ја овде пред собом имам ваше изјаве, и вас и господина Вучића, где ви кажете да је ситуација незахвална, ту се слажем, шта год да урадимо биће као да се мешамо у унутрашње ствари Црне Горе, морамо бити паметни и промишљени. Мислим да сам вас коректно цитирао. Господин Вучић је имао сличних речи – да се дешава у другој земљи, немам право да се мешам, али разговарао сам са Милом Ђукановићем.
Дакле, госпођо Брнабић, мислим да је сувише важна ствар да би се могло подвести под то – ми нећемо да се мешамо у туђа посла. Тим пре, као што знамо, што знамо да се у наша посла сви мешају и са разлогом и без разлога, од суседа, па и надаље, разних других светских фактора. Просто мислим да је држава Србија морала реаговати озбиљније и жешће и енергичније, барем да да пуну подршку СПЦ која се тим поводом огласила.
Моје друго питање, мада кажем свако би било довољно за читаво вече, иде на вашу адресу, јер сте ви поменули поново, ја нисам имао намеру али није лоше да ту ствар рашчистимо колико можемо, све је то захваљујући Бриселском споразуму. Поновили сте поново Бриселски споразум. Ми смо о њему расправљали неколико пута уназад, али некако увек буде ваша последња, што је донекле у реду, мада по процедурама ове расправе не би тако требало бити.
Дакле, ви сте спремни да браните и даље Бриселски споразум. Сада сте рекли, цитирам – ми смо показали добру вољу, пружили руку и остало. Опет мислим да је то сувише важна ствар, када је реч о грађанима Републике Србије на Косову и Метохији, посебно на северу, да би се могло рећи да, ето, ми смо учинили, показали добру вољу и шта смо урадили? На неки начин смо препустили институције државе Србије на северу покрајине, односно власти у Приштини, властима самозване и самопрокламоване републике Косово.
35/2 ТЂ/ЦГ

Можемо ми причати о гресима претходника и врло често и радо говорите о томе шта су претходници погрешили, али ово је ваше дело, ово је ваш чин. Као што је и онај Еулекс био чин ваших демократских претходника. Дакле, ви сте испунили, ми смо, не ви, ми као држава смо испунили све обавезе из Бриселског споразума. Било их је седам или осам. Они нису испунили ту једну једину главну која се тиче заједнице српских општина. Није ли то доказ некомпетентности, наивности, да не идемо у теорије завере, које би лако могле да се потегну, да се машем са издајама и велеиздајама или глупостима које су том приликом почињене? Није ли ваша добра воља, наша добра воља изиграна грубо, а да нису извучене адекватне поуке?
Коначно, а опет с тим у вези, помињу се и таксе, више од годину дана су на снази таксе и опет, као неки будисти, као неки мазохисти реагујемо, кажемо како је то ружно, како ћемо ми узвратити, а ништа не предузимамо поводом тих такси, а при томе смо претили да ћемо поводом убиства Оливера Ивановића реаговати, па поводом хапшења и привођења, скандалозног, господина Ђурића, који је у рангу министра, високи функционер државе који је тамо вучен као ратни плен, као зликовац, повлачен по улицама Приштине, сликали се са њим и опет ништа нисмо учинили, опет смо претили. Формирана је војска Косова, опет смо претили, опет ништа нисмо учинили.
Дакле, мислим да су грубе и тешке речи овде резервисане само за опозицију и политичке противнике, а када треба заиста стати у одбрану државних интереса, онда се стално правимо мртви, односно власт се прави мртва, или се праве будистима и факирима. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има госпођа Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Народни посланиче, да ли сте ви можда били члан ДС?
(Ђорђе Вукадиновић: Не.)
Никада? На њиховој листи? Како сте ви озбиљно, жестоко и енергично реаговали када је завршен референдум и када се отцепила Црна Гора? На који начин сте, током референдума, сачували интересе Срба у Црној Гори, српских светиња, цркава и манастира? Како је то сад увек накнадна памет за Косово и Метохију, накнадна памет за Црну Гору, па ми сад треба да реагујемо жешће и енергичније?
Молим вас, ево, заиста бих вас молила да ми кажете шта то вама значи да реагујемо жешће и енергичније, дајте ми савет, дајте ми препоруку. Шта желите Влада Републике Србије да уради? Да кренемо у рат? Шта тачно желите? Шта заступате?
Једва смо повратили земљу на ноге, једва смо запослили људе, једва смо дошли до незапослености од 9,5%, до просечних плата до краја године изнад 500 евра. Једва. Једва направили неку регионалну стабилност зато што су ови фантастични министри спољних послова и сви остали, председник Републике, Борис Тадић били такви да су нас посвађали са свима на свету и са свима у региону.
Мислим и остајем при овим речима, али их не мењам као Мариника Тепић. Остајем при ономе што сте ви цитирали. Треба да будемо паметни и прибрани. Више смо урадили за српски народ у Црној Гори, за Србе у Црној Гори, него сви заједно у последње две деценије. Више, али на паметан начин, а не галамом и било каквом овде демонстрацијом силе. Нама сила не треба. Нама треба мир. Треба нам нека заједничка будућност. Треба нам неки заједнички економски просперитет. Треба да пробамо да разумно разговарамо са људима са којима не можете разумно да разговарате. Ту не мислим на Црну Гору, већ мислим на опозицију око Савеза за Србију.
Не претимо ми никоме, не претимо опозицији око Савеза за Србију. Ми покушавамо да разговарамо са људима који нама прете снајперима, вешањима, силовањима, причају да смо фуксе, курве и све оно остало што Савез за Србију говори јавно. Имамо написмено на друштвеним мрежама. Како да разговарате са тим и таквим људима. Ту не мислим на вас.
35/3 ТЂ/ЦГ

Дакле, не, покушавамо да радимо свој посао најбоље што можемо у земљи и условима који су били најгори могући, а где смо од 2014. до 2016. године, односно тим Александра Вучића је покушавао да сачува било какву економску стабилност Србије, да не одемо у банкрот, да не будемо нова Грчка, да не можете из банкомата да подигнете више од 50 евра, да можемо да плаћамо, исплаћујемо пензије.

36/1 АЛ/МТ 17.25 – 17.35

Само зато што је неко мислио да се избори добијају тако што увек наново и наново подижете плате и пензије, дајете људима, купујете гласове, а после мене потоп.
Причате данас о Црној Гори. Реците ми - како? Како жестоко и енергично? Како жестоко и енергично, а да са друге стране сачувамо радна места, да сачувамо инвеститоре?
Ја знам политику дела Савеза за Србију, Двери, конкретно - дајте да дођемо на власт и да отерамо све стране инвеститоре. Може, само ћете имати милионе незапослених људи у Србији, али је жестоко и енергично. Није паметно и промишљено, али је жестоко и енергично. Хоћете тако да реагујемо и сада?
Ево реците ми - шта је било 2006. године? Ја могу да вам гарантујем, и жао ми је данас када помислим колико једна земља плаћа и колико генерација плаћа када на изборима погрешите и изаберете људе који су неодговорни, које је баш брига за земљу, ми то данас плаћамо и плаћаће генерације иза нас, да је Александар Вучић био председник Србије 2006. године ја могу да вам гарантујем да би референдум у Црној Гори другачије прошао, да ми данас о овоме не би причали.
Шта је радила Влада и власт 2006. године? Шта је радила? Летовала, зимовала, шта је радила, јер системски ништа није урадила. Немамо ни једну реформу, немамо здравство, нисмо имали ни школство. Болнице се распадају, школе немају нормалне тоалете, да не причамо да су повезане на интернет. Шта је радила? Затварала музеје. Затворен је Народни музеј, затворен је Музеј савремене уметности. Шта је радила? Отишла цела Црна Гора. Оде Косово 2008. године и данас причате нама како да не будемо паметни и промишљени, него треба да будемо жестоки и енергично. Дајте, молим вас, заиста.
Дакле, те флоскуле у којима сте јаки на речима, а баш вас брига за последице, то можда када ви поново будете на власти, па онда наставимо да губимо део по део Србије, а онда ви будете за сваких 100 и 200 и 300 и 619 милиона евра богатији, па онда поново неко дође на власт ко треба да вади све те флеке и генерације које после тога треба да трпе.
Ми ћемо разговарати са Црном Гором и гледаћемо како да се нађемо Српској православној цркви и Србима у Црној Гори, да будемо ту, да будемо присутни, да видимо како да исконтролишемо ситуацију и на паметан, разуман, рационалан начин да сачувамо све што Српској православној цркви тамо по закону и припада. Од тога не бежимо и то знамо да је истина.
Дакле, та имовина припада Српској православној цркви. Овим законом или оним законом ако је та имовина била њихова 100 година, та имовина мора да буде таква и убудуће или ја не знам како ће та Црна Гора, на пример, у ЕУ. Да је другачије, зашто би ми радили реституцију? Имовина, то право је неотуђиво.
Када сте паметни, разумни и рационални ви онда разговарате са свима на тај начин, аргументима, а не хушкањем и енергичношћу. Толико од мене.
Што се Бриселског споразума тиче, ја ћу вам рећи још једном и то је нешто о чему смо ми заиста причали пуно пута. Бриселски споразум је показао да је Србија озбиљна држава, да је Србија држава која има храбро и одговорно руководство, руководство које жели за свој народ да избави све што се спасти може што је неко други изгубио.
Какав је био одговор на једнострано проглашену независност Косова тадашње Владе, тадашњег председника? Какав? Јел он човек, беше, био у Румунији? У то време ви нисте ни у земљи и данас причате о Косову и Метохији. Заиста храбро. Заиста морално, храбро данас причати и је нама држати придике о Косову и Метохији и Црној Гори. Заиста вам честитам, треба имати образ за то.
36/2 АЛ/МТ

Бивши министар спољних послова јел се, беше, смејао са својим колегом из Црне Горе око тога, па сад да не псујем шта су они заједно урадили Србији?
Тако да, ви само напред, ми ћемо паметно и разумно, а ви само жестоко и енергично и то најжешће и најенергичније када сте у опозицији. Али кад се то дешава, а ви сте на власти и имате одговорност, онда Бугарска, Румунија, лево, десно, никог нема, дај да прође, нек прођу избори, дај да имамо власт, па ћемо после да видимо шта ћемо и како ћемо. Сваки дан за себе. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.
Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Госпођо Брнабић, мислим да је председавајући требао да вас упозори да се на такав начин не обраћа овде народним посланицима, чак ни опозиције. Али, ако се и тако обраћате, онда бар немојте да правите материјалне грешке, јер ви можда нисте имали ту намеру, ви сте рекли - ви нисте били у земљи, испало је као да ја нисам био у земљи када је проглашена независност. Вероватно сте мислили метафорички или сте мислили на, не знам, тадашњег председника Републике. Исто тако - док сте ви били на власти, то сте више пута помињали, ја нисам био никада на власти. Можда нећу ни бити, можда хоћу. Не … да је то нека срећа, али не можемо се стално заклињати на то шта су претходни урадили. Бивши не би били бивши. Ја сам то вама говорио да радили и добро.
Такође се слажем и са тим, као што се рекли, да је тешко и дуго ће се отклањати последице погрешног избора, погрешног гласања. Ја се ту слажем, само што ви мислите на гласања која су довела на власт претходнике, а ја мислим на гласања која су довела на власт вашу Владу. Дуго ће се такође сносити последице тог погрешног избора. Нису гласали зато што се добри, лепи, паметни, него зато што су били много љути на оне претходнике.
Свеједно. То је стара манипулација, враћам се на ону причу о жестини, енергичности, памети и промишљености, увек сам ја за памет и промишљеност. Само сам рекао и сугерисао да то што ви зовете памећу и промишљеношћу заправо се у међународним дипломатским редовима зове слабост и нереаговање. Барем да сте рекли ово што се малочас рекли, да сте то рекли у неком демаршу или неком сусрету са амбасадором, ви или министар спољних послова, Црне Горе. Није дилема – или ратујемо или окрећемо и други образ и правимо се мртви. То сви знају, то је само тако добро звучи реторички када кажеш – сада ти неки неодговорни елементи воде нас у сукобе па ћемо имати мање плате. Напротив, енергичношћу, али озбиљном рационалном се може много тога постићи у границама наравно својих могућности.
Што се тиче одговорности и где сам био када је проглашена независности, критиковао сам политику тадашње власти према Црној Гори, али морам признати да се према режиму Мила Ђукановића уз све мане те две претходне владе, уз све мане и грешке имале јасну дистанцу и јасан критички став. Ова власт је шуровала са Милом Ђукановићем и док су били у опозицији и када су дошли на власт. Неки кажу да су имали послове, у то не улазим, али политичко разумевање, ширили су љубав и пријатељство силно са Милом Ђукановићем па онда искористите те своје везе и те своје добре контакте са Ђукановићем, па бар овај скандал да не ради.





36/3 АЛ/МТ

У том смислу када кажете – разговараћете. Требали сте већ разговарати. Неколико недеља траје тај протест, заправо месеци, а камоли недеља, али не сме да се спочитава. Овај однос према мени, макар и фигуративно, илуструје заправо ваш однос према опозицији која не позива на убиства, није насилна, учествује у раду парламента у границама могућности. Било би боље да сте ту…
(Председавајући: Приводите крају.)

37/1 МГ/ЛЖ 17.35 – 17.45

Последња ствар, мени је жао није овде господин Стефановић, али свеједно, да ли мислите да наменску индустрију угрожавају више новински натписи, или можда наменску индустрију угрожавају афере и подаци које је изнео тај господин Обрадовић, звали га узбуњивачем, или га не звали.
Дакле, кад се говори о черупању наменске индустрије, кад се говори о чудним уговорима, да ли су други радили, или претходни, радили горе, хапсите их, јурите их. Не чини ли вам се да су ти сумњиви приватни посредници, то је идеја.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, колега Вукадиновићу.
Реч има премијер, госпођа Ана Брнабић. Изволите.
Може. Изволите.
Реч има министар, господин Лончар, а затим премијер Ана Брнабић.
ЗОРАН ЛОНЧАР: Господине Вукадиновићу, пажљиво сам вас слушао, помоћи ћете ми ако нешто нисам добро схватио. Ок, ви имате своју верзију како треба реаговати, шта треба урадити, и мислим да сте рекли једну кључну реченицу, а то је, ако сам вас добро схватио, да је то показатељ како се реагује уколико је држава јака, или колико је озбиљна. Јесам вас добро схватио?
Овако, сад имамо ситуацију када је било то што је било, када је било, све што се дешавало ви сад из неког свог угла имате оправдање за све то, или немате оправдање, или кажете да је и то било лоше, да ви нисте били на власти и слично, и све то. Ево, само да направимо једну анализу, ништа друго, рејтинг Србије тада и рејтинг Србије данас са Александром Вучићем на челу. Да ли сте већ заборавили како је то изгледало тада, да ли се десило да је одржана једна седница Владе, а да пре тога дневни ред није аминован из амбасаде, а како ви мислите да је могло да се аминује дневни ред из амбасаде, а онда неко изађе па као неко нешто протестује па се нешто чуди што није био ту, што је отишао, што је нашао хиљаду оправдања, па је онда отишао код комшије тамо се извињавао, код других није смео да иде, нико није долазио.
Само да се вратим она суштину, увек свако има неке своје принципе по којима ће да реагује, али ако хоћете ви да ми кажете имаћете још времена, ако ћете да ми кажете и да ми образложите, да рејтинг Србије тада и рејтинг Србије данас има икакве сличности, и да ми то образложите, ја би био презадовољан, и мислим да би сви грађани Србије разумели све то што ви причате.
На данашњи дан када никад нису биле веће плате у Србији, на данашњи дан кад није била никад мања запосленост, а не мања запосленост као што ви причате да су отишли људи, него што је порасла запосленост, што су дошле фабрике и што се ради. Не памтим када се више отворило фабрика, не памтимо кад се више путева израдило, урадило, и ауто-путева. Када се више обновило школа, болница, и свега онога што треба. Јел су то можда долазили председник Кине, председник Француске, канцеларка Немачке, председник Русије, и сви други, јесу ли долазили у то време. Јесте ли заборавили како су изгледали ти сусрети кад се дође. Јесте ли заборавили како изгледа израз лица после разговора са Ангелом Меркел, да ли је могуће да сте то заборавили.
За шта се у то време питала Србија, само ми реците једну ствар о којој се Србија питала, коју није добила споља и коју није морала да уради. Молим вас, наведите ми једну ствар коју је Србија самостално донела, кад вас молим, и која седнице Владе је одржана да није усклађен дневни ред са амбасадом.
И нема никаквих проблема. А како изгледа данас када Александар Вучић посети Кину, када посети Русију, када посети Француску, када посети Немачку, када оде у било коју земљу? Јел то некад изгледало тако? Јел тако Србија била уважена? Јел тако била Србија испоштована? Јел тако Србија водила мудру политику? Јел иде Александар Вучић, јел се извињава? Јел погнуо главу тамо у Сребреници, када су га напали, када му
37/2 МГ/ЛЖ

је живот био угрожен? Не, није погнуо главу зато што је представљао Србију. А где би били остали, ти који су били раније? Па закопали би се сами у земљу. Прво, не би ни отишли доле.
Немојте више да представљамо ствари неким лажним сликама или било шта. Хајде да причамо онако како јесте и хајде да отворимо у овој Србији те теме. Хајде да отворимо. Ко коме овде наређује? Која опозиција? Каква црна опозиција, о чему причате? Која опозиција? Пар тајкуна се скупило. Са политиком везе немају. Нису прошли поред политике.
Мишковић и Шолак паметнији од њих, из неке сенке дају новац, ови се представљају, Ђилас и Јеремић тајкуни, као нешто се разумеју у политику и они излазе. Јел знате како то изгледа? Изгледа тако што сваки дан и свако вече добију написмено шта ће да кажу сутра. Шта се они бре, разумеју у политику? Кога и када нападају? Све ћемо вам објаснити. Не вама, није битно ви, него ће морати грађани Србије да то знају како то функционише. Ко им каже да иду на бојкот, а ко им каже да не бојкотују, па ко је шта платио, па ко је који текст наручио. Ја ћу вам рећи у наредних пар дана шта стоји иза афере „Крушик“, шта стоји иза доктората Синише Малог. Ево, ја ћу вам лично рећи у наредна два дана. Односно, не вама, рећи ћу грађанима Србије, па да знају како то изгледа.
Јел хоћемо да водимо српску политику? Јел наша црква Србија и Александар Вучић који је легитимно изабран. Пун нам је ђаво више оних које је изабрао Александар Вучић овде, а они, нашли су друге цркве у које ће да се моле и мисле да су им то пријатељи и браћа. Нема у политици ни љубави, ни пријатељства, све је интерес, па ћемо да истерамо све на видело. Немојте више да се замајавамо. Молим вас, наведите ми, када је Србија била поштованија и када је имала боље резултате. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар Вулин.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Захваљујем се.
Знате, сетићете се како су се слатко Јеремић и Роћен смејали Србији и како су јој псовали мајку, како су се радовали, шта су јој радили и где су је довели. Знате, ја сам био и на листама црногорског руководства да не би требало да улазим у Црну Гору. Мора да је то због тих добрих односа са црногорском влашћу и што пропуштамо да им кажемо шта раде и што пропуштамо да реагујемо када нешто раде.
Није баш тако. Знате врло добро да није било ниједне њихове активности за коју смо сматрали да није у интересу српског народа, да то нисмо гласно и јасно осудили, да нисмо реаговали, да нисмо урадили оно што је до нас.
Не говоре се баш све ствари које се раде у односима између држава. Некад се негде не оде, некад се негде баш оде зато што хоћете да ставите до знања како се шта ради. Некада се и у економији осете различити политички потези, али не правите од тога представу. Не правите од тога циркус, позориште, него урадите и делујете. Некада направите и српску кућу и дате једно четири милиона евра, па ви сада видите да ли је то помогло нешто Србима или није помогло. Сигуран сам да је нешто добро и допринело и нешто добро урадило.
Онда, саберете све српске партије око себе, да дођу у матицу, да дођу у Београд, да дођу око свог председника Александра Вучића, а они када нема те центрифуге, када нема тог што их окупља, умеју и да се посвађају и да направе погрешан потез који више одговара онима који су против Срба, па се и тако реагује. Па се и тако води државна политика, па саберете све Србе око себе када год се обележава
37/3 МГ/ЛЖ

било каква и туга и радост, па покажете где и у ком правцу иде једна политика. Онда видите како се понаша Александар Вучић, па онда видите да га прихватају и пријатељи и непријатељи за оног ко говори у име свих Срба, где год да су. Тако видите једну промењену Србију и видите како се ти односи мењају.

38/1 БМ/ВК 17.45 – 17.55

Не ради ово Мило Ђукановић зато што мисли да ће тиме добити, не знам, нове гласове, неће. Он врло добро зна шта ради свом народу. Ово ради да би себе учинио вредним борбе против Србије и да добије подршку свих оних који су против Србије и да кажу – ево га, бори се, ево провоцира Србију, ево зато га треба подржати. То ради Мило Ђукановић сада.
Да ли смо пропустили то да кажемо? Као што видите нисмо, као што чујете нисмо и као што знате, борићемо се да Србе окупимо, ујединимо и да им помогнемо да се политички артикулишу, да буду довољно снажни да могу да се изборе са овим злом.
Да ли ће држава Србија о овом говорити на сваком међународном форуму, где год може? Хоће. Да ли ће говорити где год се говори о људским правима, о верским правима, о националним правима? Хоће. Да ли ће то питање поставити сваки пут кад види представника Црне Горе? Хоће. Да ли ће инсистирати на томе? Хоће. Да ли ће учинити све што је у њеној моћи? Па, наравно, да хоће. Да ли то осећа црногорска власт? Па, осећа.
Рећи ћу вам сада оно што сви знамо, али ајде да то кажемо пред грађанима Србије. У овом тренутку, ако није завршен састанак, ја заиста не знам, митрополит Амфилохије Радовић се налази на разговорима са председником црногорске Владе, ако у међувремену нису завршили. На нама је да чујемо шта су договорили, шта су урадили, па да видимо какав ће став српска држава заузети и према томе. Српска држава ће поштовати своју цркву, слушаћемо шта црква има да каже, слушаћемо шта каже патријарх Иринеј. Нисам ја већи православац од патријарха Иринеја. Он ће ми рећи шта треба да радим и шта очекује од моје државе и моја држава ће му свакако помоћи и биће ту.
Дакле, немојте, молим вас, ни на који начин да било ко овде помисли, ја немам никакву љутњу на вашу реакцију, ви имате право то да кажете. Све је боље него да се понашате као Ђилас, да се понашате као Шолак, као Мишковић, као Мариника Тепић, који раде против своје земље и тајно и јавно, све је боље од тога и ја се захваљујем сваком ко дође у овај парламент и каже шта има да каже, овде пред грађанима Србије, а не против своје Србије. Дакле, све је боље него Ђилас и његова службеница Мариника Тепић, која спроводи оно што он каже. Ми ћемо урадити све што је у нашој моћи и бићемо пажљиви и стрпљиви, али не пажљиви и стрпљиви у смислу да чекамо да не реагујемо, већ пажљиви и стрпљиви да урадимо оно што неће сметати српском народу.
Знате, ја слушам митрополита Амфилохија који изађе и некад неодмерено каже штошта функционерима Србије, штета што тај гнев некада није усмеравао према Милу Ђукановићу, штета. Да је раније то радио можда би било другачије, али морате да цените државничку реакцију Александра Вучића који није хтео да одговара на то и није хтео да направи сукоб, није хтео да направи свађу, а за мало се направила свађа. Могла је да се направи унутар нас, између нас. Дакле, ово је озбиљна и промишљена држава која води рачуна, која зна шта треба да ради.
Помињали сте овде и Косово. Нећемо да бежимо од теме Косова, нећемо да бежимо од онога што се дешава на простору КиМ. Када је грађанин Србије, када је српска власт одлучила да се УНМИК умањи и скоро помери са простора КиМ, када је српска власт увела Еулекс на простор КиМ, као правну и као наоружану силу, када је српска власт одлучила да склони са простора КиМ Русију, Кину и остале земље непризнаваче, а увела Еулекс и ЕУ, када је померила Кејфор да буде тек, они кажу – трећи одговарач, да тако преведемо, када је увела Кејфор који реагује тек након косовске полиције на било шта да се деси, па онда Еулекс, па тек онда Кејфор, онда ви више немате избора, него морате да уђете у ту борбу и морате бар у косовску полицију да уведете Србе.
38/2 БМ/ВК

Онда морате бар ту да покушате да убаците Србе, да не прелазе Шиптари и хапсе на север, да они не командују регионом север, бар толико да урадите. Кад су вам очистили пре тога и Кејфор и УНМИК, кад су вам склонили све што је могло да чува Србе на простору КиМ, да су сачували УНМИК и Кејфор у пуном капацитету, могли сте другачије да преговарате, али они су уклонили Еулекс и ви сте имали само један избор, да се правите да се ништа није променило или да почнете да се борите. Шта да радите? Отиђите сад у Косовску Митровицу и разговарајте са људима да ли би више волели да су им косовски полицајци који се тамо налазе па се налазе, нисмо их ми довели, да су то Шиптари или да су њихове комшије Срби. Шта да раде? Да се праве да то није важно, па важно је, ономе ко живи у Косовској Митровици, то је страшно важно и страшно му је важно да то буде његов комшија.
Уз сва извргавања, уз све лажи Шиптара, уз све покушаје РОСУ-а, све њихове упаде, све сукобе које имамо са њима и које ћемо тек имати, али шта друго да радите? Да се чекало и да се ништа није урадило, имали бисте само непрекидне колоне Срба са Косова који напуштају КиМ и ништа више. Овако су осетили своју државу, ту је, бори се.
Да ли ви мислите да је неко срећан због Бриселског споразума? Да ли мислите да никог није болео и не боли стомак сваки пут кад помислите на Бриселски споразум? Да ли мислите да је неко од нас славље правио? Па, нисмо ми правили славље са Бриселским споразумом, били тужни, болело, мука, али мораш то да урадиш због свог народа, јер шта да урадиш друго, да га бар тако задржиш, да га тако некако сачуваш.
Александар Вучић, ја сам био са њим, је после Бриселског споразума, дан, отишао у Скупштину Косовске Митровице и разговарао са свим одборницима. Можете замислити како је било, колико је болело, можете замислити те емоције, можете замислити бес, гнев, збуњеност, па су разумели, па нико није отишао, па су сви остали на простору Косова и Метохије. Овде имате посланике са простора КиМ, они најбоље знају. Да ли бисте докторе, више волели да имате комшију полицајца, макар и косовског полицајца тако како је направљен, кроз регион север, или да вам буде Шиптар из јужне Митровице? Како другачије?
Тако се изборило и тешко, и сада је тешко и сада је мука. Ми смо Срби, овде говоримо истину пред српском државом, пред српском нацијом, не тријумфујемо, не радујемо се, нема славља, него мука и тешко, али има то да радиш, има то да радиш за своју земљу и свој народ, не мењамо кравате као неки други што на језерима неким мењају кравате, не радимо то. Тешко је, знамо колико је тешко и знамо колика је мука и Срби на Косову знају колика је мука, али знају шта мора, знају да мораш то да урадиш. Извукли су ти оно једино што си имао, имао си Кјфор, имао си УНМИК, извукли су ти, нема. Кејфор сада када позовете, они кажу - обратите се Еулексу, а Еулекс каже - обратите се косовској полицији. Нема, неће, неће да реагују. Онда, ако је већ тако, а знаш да је тако, онда бар задржи нешто Срба, задржи их ту и докле год задржимо Србе да живе на простору КиМ, докле год контролишемо институције на северу КиМ, ми смо ту и држава Србија је ту и не може без нас.
Да може без нас, па ви мислите да не би завршили до сада? Шта, воле да преговарају са нама? Много им се свиђа што морају да слушају шта Срби хоће, шта Срби желе и шта Срби мисле? Него, мора зато што смо задржали Србе, зато што смо их задржали у институцијама, зато што не могу без нас. Колико су вриштали, колико су претили када су градоначелници севера поднели оставке и повукли се из тих институција? Колико је међународна заједница вршила притиске на њих да се врате? Колико је вршила притисак на органе Републике Србије?
38/3 БМ/ВК

Не може без Срба, не може, али смо их задржали и морамо их задржати. Сва наша борба је да задржимо Србе на простору КиМ. Док је њих, дотле је и Србије, све остало је празна прича и можемо да говоримо, да хвалимо једни друге какви смо јунаци, али само задржати Србе на простору КиМ, то је борба, то је једина борба и бити са њима. Александар Вучић је био са њима кад год је било тешко и најтеже и у лице је говорио оно што је била највећа мука.
Колико пута су други одлазили пред њих, али у тешким тренуцима. Не кад дођете пред изборе и кажете - не брините, све је у раду, само што се нисте вратили у државно правни поредак, то је готово, само изгласајте, него дођеш и кажеш колико боли, дођеш и кажеш шта је истина, дођеш и кажеш - бићу ту, дођеш и кажеш - неће се поновити мартовски погром.

39/1 ВС/ВЗ 17.55 – 18.05

Подигнеш војску, изведеш војску по приви пут од 1999. године, подигнеш војску, због које читав свет скочи на војску Србије и на врховног команданта војске Србије, да тражи од њега да се прекине. Па, избаци амбасадора једне велике моћне државе, наш председник каже, нећеш ми ти говорити где ћу да пустим жандармерију и где ћу да пустим војску. Па, то се није десило до 1999. године.
Због таквог приступа је престао напад на север Косова. Због таквог приступа су се повукли са Газивода, због таквог приступа, јер некада покажете чврстину, војничку чврстину, некада преговарате. Увек преговарате, али иза себе имате моћну државу, иза себе имате снажну војску, иза себе имате народ који вас разуме, народ који зна шта хоће.
Па, није се то дешавало, камо среће да се то десило 2004. године, да се бар једна јединица померила, да се једна једина јединица спустила, 2008. године да је бар неко осетио потребу да подигне борбену готовост војске. Нико ништа, војска се чудила, питала, збуњена, бесна зашта нас храните, ако не за то. Нико их питао није, нико реч није рекао, нико наређење, ни једно, није послао.
Сада смо показали и пажљиво су мерили реакцију наше војске, и пријатељи и непријатељи, колико брзо ћемо се окупити, на које правце ћемо изаћи, хоће ли се сви одазвати, хоћемо ли стићи опремљени, наоружани, или ћемо се довозити аутобусима. Када су видели да се створила борбена, делатна војска, онда су почели да размишљају другачије. Онда су почеле да падају тензије, онда се и КФОР јавио, онда су се сви јавили и рекли, хајде да смиримо тензије, што би рекла ЕУ, да се обе стране уздрже од запаљивих изјава. Е, тако је било.
Дакле, све је то држава и држава тако поступа, држава користи све своје механизме, држава не одговара на оно што би прво било, па најлакше би сада било председнику Вучићу да каже, прекидам све дипломатске односе са Црном Гором, готово, не треба, каква Црна Гора. Два дана касније, Срби из Црне Горе ће да дођу да питају, па како да прелазимо границе, како да добијемо пасоше, како да се школујемо у Београду, када имате споран споразум између Србије и Црне Горе, по којој се наша деца, српске националности, из Црне Горе, школују бесплатно, како да се лечимо ако не функционишу споразуми између наших система осигурања? Шта да радимо са српском имовином, која се налази у Црној Гори?
Најлакше би било рећи ово, што сада сви осећамо и бесни смо, и људи смо и гади ми се то што видим у Црној Гори, да мој народ мора да доказује да је Острошки манастир његов. Па, коме припада? Гади ми се, али шта да урадимо, да прекинемо дипломатски односе? Да сада одмах прекинемо дипломатске односе, па да нам Острог буде још даљи? Па, да нам Срби у Црној Гори буду још даљи? Шта да урадимо друго?
Паметно, корак по корак, ово има своју цену и оставиће траг у нашим односима, али неће оставити траг на животу Срба у Црној Гори. Неће на њих оставити траг. На све друго може и мора и треба. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има госпођа Славица Ђукић Дејановић. Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, заиста имам најпре потребу да захвалим највећем броју посланика, што функцију надзора и кроз ову форму посланичких питања, последњег четвртка у месецу, обављају на начин, у складу са јачањем система власти.
Законодавној власти, наши грађани не придају онај значај који треба, између осталог због неразумевања или не хтења појединаца, да свој посао раде, у складу са актима, која регулишу понашање посланика.
Мени се некако чини да код постављања посланичких питања Влади, мада
39/2 ВС/ВЗ

се у овом дому, од појединих представника опозиције и оних који не подржавају власт, чешће чују питања председнику државе, а заправо питања треба постављати нама, који седимо овде, министрима, председници Владе и некако ми се чини да одговори на ова питања су прилика да се подсетимо да постоји, пошто су очигледно сугестије посланика о томе да дипломатске активности, на највишем нивоу Србије, нису у складу са очекивањем појединаца, посебно у овом тренутку, када су односи између Црне Горе и Србије врло деликатни, управо због статуса СПЦ. Дакле, мени се некако чини да поједини посланици по мало заборављају на чињеницу да постоји парламентарна дипломатија.
Парламентарна дипломатија би морала бити комплементарна, дипломатији државе. Дакле, оној спољној политици коју води председник државе, коју води Влада Републике Србије, о којој су моје колеге, министри, пре свега председница Ана Брнабић, доста говорили.
Да ли треба брзоплето реаговати? Да ли треба пред јавности изнети, баш сваки корак који се ради у спољно политичким активностима? Да ли треба правити афере у вези са угледом спољно политичких активности и затварати врата пред светом? То је сте питање на које овај дом треба да да одговор.
Они појединци, који постављају та питања, а ја сам свесна да сам данас дошла као министар да будем питана, али просто имам обавезу јер сам дуго седела у посланичким клупама и најдуже сам заправо радила у држави на тим пословима, и имам потребу можда да их подсетим, да треба да се питају, а шта су они кроз парламентарну дипломатију лично урадили, јер има таквих могућности, и може бити да је комплементарност званичне и парламентарне дипломатије, најбољи кључ да углед земље буде на вишем нивоу, и да деликатна питања као што смо сада пред таквим питањима, буду решавана на много мудрији начин него што би они то желели.
Да постоји искрена жеља да се на овај начин приступи питању СПЦ и да одређена подршка, онда је највероватније да би формулације питања, бар оних који добро знају зашто то питају, била сасвим другачија. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има госпођа Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Ја ћу јако кратко, колеге су све рекле. Питала бих вас, када кажете уз све мане које је претходна власт имала, имали су макар јасан став, када су имали јасан став, 2004. године, када је био погром, па Србија није урадила ништа, а тада је то била у пуном капацитету територија над којом смо ми имали, могли да имамо моћ, снагу. Није била проглашена независност, или да су било шта урадили 2004. године, док су горели српски манастири и цркве. Не сећам се да је нешто било. Спалили су џамије у Београд. Добро, јасан став.
Или 2006. године, са Црном Гором, 2008. године када је проглашена независност Косова, какав јасан став су имали и око чега?
Шта је најјаснији став које су имали претходне власти? Најјаснији став које су претходне власти имале и које најбоље говоре о томе, каква је та власт била, колико отворена, искрена поштена, је показан у депеши „викиликса“, која каже да је Вук Јеремић, америчком амбасадору Мантеру недвосмилено рекао да је Србија за чланство у НАТО. Причали су једно грађанима, а друго амбасадорима.
И ви кажете да постоји јасан став према нечему, било чему, КиМ, Црној Гори, НАТО, ЕУ, Русији, не нису они имали јасан став ни по чему, а нису имали искрен, пре свега према својим грађанима. И рекли сте ми још једну ствар и тиме ћу завршити, опоменули сте ме за моје недолично обраћање. Не знам на шта сте мислили, ако сте мислили на страшне речи које сам изговорила, цитирала сам представнике Савеза за Србију. Ја тако нешто ни о коме никада не бих рекла. Цитирала сам.

40/1 ЈИ/МП 18.05 -18.15

Али ми је чудно, поштовани народни посланиче, да ме ви упозоравате на недолично обраћање и понашање, ви који сте када је Срђан Ного, посланик Двери, на „Твитеру“ написао да Александар Вучића и мене треба вешати на Теразијама, који сте одговорили – на Теразијама је окупатор вешао родољубе, тако да то не долази у обзир.
То је ваша политичка комуникација. Вешајте их, али они нису родољуби, немојте на Теразијама. И ви ми кажете да се ја недолично понашам. Имам пуно поштовање према вама зато што сте народни посланик и са неким гласовима представљате неке грађане Републике Србије, зато вас поштујем, али немојте ми ви говорити о недоличном понашању и говору.
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.
Изволите. До два минута.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Имам два минута, мени је одговарано 80, 70 минута, како год.
Постоји иронија, постоји контекст, једно је „Твитер“, госпођо Брнабић, друго је Народна скупштина, али то је много мање важно. Дакле иронија, сарказам, не знам јесте чули за то?
Оно што је много важније, сада се показало да је господин Вулин рекао да није срећан због присуства ... да нико није, да је огорчен, бесан, љут, осећа се повређено, а ви сте овде више пута рекли да сте поносни, да је Бриселски споразум сјајно, дипломатско и да се ви поносите тиме. Ту сте сами себи скочили у стомак.
Што се тиче овога, опет сте погрешно интерпретирали, када сам рекао да су имали чврст став, јединствен став. Не. Рекао сам да су око мало чега имали чврст или по мени задовољавајући став, али су имали према Милу Ђукановићу. То је поента, то сам рекао. Оставите друге ствари и грешке сада, говорим о претходним властима.
Ова власт ваша је тикве садила са Милом Ђукановићем и пре него што сте дошли на власт и када сте дошли на власт, па да видимо резултате тог деловања.
Последњи и најважније, поводом овог питања господина Лончара – да ли смо цењени, да ли смо икада били тако цењени, да ли је Србија поштована, колико је поштована, ко је долазио? Долазили су, господине Лончар, долазили су и раније, долазио је и Путин, долазила је и госпођа Ангела Меркел.
Оно што сте спочитали тој претходној власти који ја немам никакаве развојне мотиве, нити интересе да брани, али оно што сте им спочитали, ни израз лица Ангеле Меркел, па то је нешто најпозитивније што могу да станем и да кажем на рачун Бориса Тадића.
То што после састанка са њим је Ангела Меркел имала такав израз лица, па нисмо ми ту, нису наши министри и председници ту да задовољавају срећу Ангеле Меркел, господине Лончар, него су ту да бране националне интересе.
Да је он усрећио тада Ангелу Меркел, да је задовољио и осмех изазвао код Ангеле Меркел, још увек би био председник Републике, још увек би ти зли жути били на власти, верујте ми, господине Лончар.
Какав је углед наше власти видело се у Паризу и председника Вучића по третману какав је имао и он и Србија на прослави завршетка Великог, односно Првог светског рата. То вам је најбољи показатељ… (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Војислав Вујић.
Изволите.


40/2 ЈИ/МП

ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Хвала, господине председавајући.
Госпођо Ана Брнабић, премијерко, даме и господо, министри, моје писмо би и по вокацији и по политици моје странке требало прво да буде упућено Славици Ђукић Дејановић, али просто због ове претходне дискусије ја ћу прво питање своје да упутим госпођи Ани Брнабић или министарки Јадранки Јоксимовић.
Актуелна тема у Црној Гори? То неће да буде моје комплетно питање, али просто тражим неку везу. Како је рекао малопре министар Вулин, ми ни до овог тренутка немамо информацију шта се у Црној Гори дешава? Преговори су у току и разговара се. Славица Ђукић Дејановић је једним најумеренијим тоном рекла да је у ствари дипломатија једино решење и најнормалнији приступ решавању оваквог проблема.
Оно што је најбоље из целе приче и што је порука једна, пре свега за све нас који живимо на Балкану, су одједанпут јединство и велика подршка међусобна између СПЦ, између исламске верске заједнице и између католичке верске заједнице.
Ја мислим да би овде требало да ставимо тачку и да се више овоме, бар на овакав начин овде не расправљамо.
Али када причамо о тој међународној и регионалној сарадњи, ево ја упућујем питање за премијерку. Значи, пре неколико дана, тачније 21. или 22. децембра председник Србије Александар Вучић је био у Тирани по питању такозваном „малог Шенгена“, зато сам рекао да и госпођа Јоксимовић може да одговори на ово питање просто интенција Европске заједнице и јесте да се и у оквиру саме Европе формирају регионалне сарадње.
На истој тој конференцији био је присутан и Мило Ђукановић и он је дао подршку једној таквој регионалној сарадњи и он се заложио да требамо најнормалније да комуницирамо и пре свега да будемо сви сконцентрисани на оснаживање региона. Моје питање је да ли ће се та регионална сарадња проширити и на неке друге земље у региону и да ли ће између осталих циљева, ја ту информацију немам, бити доминантна борба против организованог криминала и да ће се радити на очувању свих тренутних граница које постоје у оквиру ове регионалне сарадње?
Свакако морам да кажем да кад причамо о регионалној и опште, међународној сарадњи, да је Александар Вучић дефакто урадио пуно. Ми имамо одличне резултате и кад је у питању министар спољних послова Ивица Дачић, не причам само о признању Косова, него уопште о једној од отворене комуникације са свим земљама са којима смо у једном периоду скоро изгубили свакакву комуникацију.
Наравно, не треба ништа мање да буде ни битно то што је председник моје странке Драган Марковић Палма, и поред тога што није ни министар, ни амбасадор, сложићете се сви, урадио доста и на међународној сарадњи, а и на довођењу великог броја инвеститора у Србију.
Друго питање, а опет за мене и битније од овога је свакако питање за Славицу Ђукић Дејановић и за Министарство које она води. Александар Вучић је препознао то као највећи проблем и зато смо овог пита у овој Влади имали формирано Министарство за популациону политику и за демографију, па ме интересује у народној години, обзиром да смо повећали и буџет, а са друге стране имамо и резултате конкретне кад је у питању Јагодина, сваке године имамо по два одељења ђака првака више. Какви су планови вашег министарства за следећу годину?
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министар, господин Александар Вулин.

40/3 ЈИ/МП

Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Хвала.
Знате, са влашћу Мила Ђукановића шуровали су они који су палили ову Скупштину. Сећате се њихове велике радости и среће када су коначно ослободили ову Скупштину, ослободили су је слика, намештаја, вредних тепиха, разних уметнина, ти су шуровали са Владом Мила Ђукановића и шурују до дана данашњег. Мислите да су се променили? Мислите да се стари савези гасе? Мислите да они који су заједно палили ову Скупштину, а ту мислим и на Мила Ђукановића, на његову подршку тадашњем петооктобарском ДОС-у, и финансијску, обавештајну и сваку другу криминалну, мислите ли да њихових савеза више нема? Слушате ли Мила Ђукановића? Мислите да жели да Србијом влада снажан лидер као што је Александар Вучић или неки Ђилас? Нешто ми говори да му је Ђилас ближи и да би лакше са Ђиласом могао да се бави својим пословима и да га ништа нико не пита и да се нико ни не побуни када, на пример, његов министар спољних послова каже да ће у Интерполу гласати због регионалне стабилности за Косово. Па, му и те како одговоримо, па и ставимо до знања шта је наш став. Дакле, стари савези се не губе и стари савези се не гасе.
Оно што ја лично мислим, а ово није став Владе Републике Србије, али имам ту прилику да сада кажем, апсолутно сам против овога што се ради у Црној Гори, апсолутно сам против донесеног суманутог закона по коме Срби треба да изгубе своју цркву, своје манастире, своје светиње и сматрам да треба да пратимо црквену политику, да видимо како ће се црква понашати. Црква најбоље зна шта је потребно, па како црква буде ишла, да и ми идемо у том правцу. То је моје лично мишљење, није став Владе Републике Србије, дозволите ми да имам право да га кажем.
Нисмо ми и није председница Владе нигде погрешила у томе што је рекла. Ми смо поносни на борбу која се водила и која се води и око Бриселског споразума и свега што се дешавало после њега, поносни на храброст људи који су га спровели, поносни на храброст Александра Вучића да га избори.
А да ли мислимо да је најбољи и најлепши, па наравно да није. Па, ви седите и преговарате са терористима. Да ли стварно неко ко је иоле озбиљан може да помислим да је пријатно седети са Хашимом Тачијем? Еј, седите са човеком за кога знате да о вашем народу мисли све најгоре.

41/1 БД/ИР 18.15 – 18.25

Седите са људима који су или убијали или учествовали у убијању вашег народа. Ви мислите да је то пријатно, да се неко радује томе? Али, то вам и кажемо, то је мука, то је бол, то је бол у стомаку, то је гађење које осећате, али због свог народа ви то морате и можете да истрпите. Нисмо ми сретали Хашима Тачија у Дубровнику, када није ни морао ни требао да се среће, него смо га сретали тамо где смо морали да се боримо, да се тучемо са њим, да сачувамо српску државу и српску нацију на простору Косова и Метохије.
Наравно да смо поносни на борбу, а да ли се радујемо Бриселском споразуму, да ли се радујемо томе што смо уопште морали да преговарамо са њима? Па, наравно да се не радујемо. Па, ко може да буде поносан? Ко може да буде радостан због тога? Али се поносиш када видиш како је Александар Вучић изнео ту борбу и како је и даље носи. Наравно да сте поносни.
Ко може да буде срећан? Па, ми би се поносили да смо могли, као организована и уређена држава, да завршимо оно што је започето 1998. године, као што је радила свака држава на свету, али сте имали најмоћнији војни савез против себе и сада морате да преговарате, па када већ преговарате, наравно да сте поносни на оне који се боре и који се добро и храбро боре да заступају српске интересе и српску државу. А, да ли вам је пријатно? Да ли се осећате добро? Да ли се радујете? Да ли мислите да је то добро? Па, наравно да није добро. Једино добро је за нас Устав Србије, али нажалост, Резолуцијом 1244 Устав Србије је суспендован са простора Косова и Метохије, па се онда морате борити овако како се борите и овако како се Александар Вучић бори.
Дакле, јефтини су то демагошки трикови. Немојте то да радимо, бар не када је Косово у питању. Нико није ни срећан, ни задовољан што мора да преговара и што је преговарао, а понос осећамо само због борбе коју водимо и ни због чега другог. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има госпођа Јадранка Јоксимовић.
Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
Па, ево, ја ћу, наравно, ово што сте ви, посланиче, поменули у контексту регионалне сарадње, иницијатива, али пре тога, заиста бих морала да прокоментаришем нешто што је претходни посланик изговорио, као велики апологета бившег председника Тадића, коме је, забога, најлепшу похвалу дао бесан израз лица Ангеле Меркел пре десетак година када је дошла у Београд.
Знате, то што сте сада рекли, то је или такво непознавање политике, или такво непознавање одговорне међународне политике или сте заиста одушевљени владавином Бориса Тадића и ДС били и њиховим међународним пословима и међународним урушавањем Србије у сваком погледу и сваком тренутку.
Израз лица канцеларке Меркел је тада говорио да је запањена да председник једне државе, важне државе у региону као што је Србија, је давао таква лажна обећања, која би се можда свидела некима у Европи, у ЕУ, па и у неким појединим државама, иако се не подударају са онима што је српски национални интерес, дакле, да запањено обећавајући председник једне државе такве ствари, а заправо недовољно храбар да их спроведе у унутрашњој политици, јер иду избори, па треба обећавати на све стране, а не реализовати ништа, то је похвала лудости, а не похвала памети.



41/2 БД/ИР

Према томе, оно што смо ми радили и што је радио Вучић и због чега је Србија данас цењена, па између осталог, и председник допринео својим одговорним приступом, јесте одрживо, рационално, разумно и изводљиво, а са становништва Србије, у најмању руку, прихватљива решења иза којих бисмо могли да стојимо, без обећања о томе да ће се другима свидети и да ћемо због других радити, већ оно што јесте обавеза, изаћи из једног зачараног круга, али задовољити оно што је интерес Србије, наших грађана и наших људи.
То су одговорни политичари широм Европе и света прихватили, јер то су озбиљни људи. То су људи који знају кад са неким причају, дакле, да ли причају са људима који имају легитимитет, који имају подршку народа и који раде у интересу свог народа. И, верујте, ја сам министар за европске интеграције скоро пет година, поштују вас само онда када браните интересе свог народа, чак и када се са вама не слажу.
Они који обећавају и они који раде све у интересу сопственог опстанка, дакле, и политичког и сваког другог, они нису цењени. Они су партнери привремени, са којима се, ако може да се извуче корист за другу државу, радо сарађује, али се исто тако радо одбацују онога тренутка када се види да више немају своју улогу. То није случај са овом Владом. То није случај са председником Вучићем.
Ми се боримо за наше интересе на један разуман, врло одговоран, врло зрео, а могу да вам кажем и врло одлучан начин.
У праву су моје колеге, не прича се о свему у јавности. Ја никада нисам изашла као министар да вам препричам какви су моји разговори. Ја се трудим да нашим грађанима пошаљем поруку да је ЕУ добра будућност за Србију, али то не значи да прећуткујемо и да смо неми на оно што није увек у интересу наше земље и да смо неодговорни ћутолози у тим разговорима, који само слушају.
Неко од посланика је рекао – Тања Фајон је извршила притисак око изборних услова. Није нико извршио притисак око изборних услова. То је био један разуман дијалог и договор и увиђање чињеница да неке ствари могу да буду боље, можда чак не и за нашу странку, да кажем, фаворабилне, али да укупан контекст могу да унапреде и нико није вршио притисак.
Притисак код одговорних људи долази само од увиђања потребе да се ствари још више унапреде у интересу грађана. Е, у том интересу грађана радио је Вучић и када је ова странка, када смо покренули иницијативу о том тзв. мини Шенгену, или регионалну иницијативу. Наравно, вама се сада обраћам, јер је друго питање на дневном реду.
Према томе, интерес грађана је целог региона да се економија узме као најбољи оквир за унапређење односа за пацификацију целог региона, за помирење, за смањење предрасуда. Када имате четири основне слободе – слободу кретања капитала, слободу кретања људи, услуга, идеја, на крају крајева, ви онда рађате дипломатију људи. То није више само међународна референца Владе, парламента, министра овог или оног, дипломатија људи.
Дакле, ми живимо у региону. Један од предуслова и европских интеграција јесте регионална сарадња. Али, регионална сарадња на крају доноси корист и економску и политичку и безбедносну свим грађанима наших земаља. И то је била руководећа идеја, пре свега, наравно, грађанима Србије, али зашто да не, и грађанима региона. То није ни замена за европске интеграције, нити због тога желимо било коме да се правдамо, као што је више пута рекао председник, ја сматрам да је у праву, јер ово је аутентична регионална иницијатива.


41/3 БД/ИР

Ово је аутентична иницијатива Србије и председника Србије, која је увек доживљавана као неки хегемон који има посебне интересе у региону, а ми нисмо хегемон, него одговорна држава која жели да и други напредују и да ћемо само тако бити интересантнији и бити компетативнији на једном великом европском тржишту.
Подсетићу вас да је Црна Гора иницијално реаговала негативно на овај предлог. Поједини министри из Владе Црне Горе су говорили како то није добро за црногорску економију. Али, знате, ако сте земља која жели да уђе у ЕУ, а Црна Гора је, између осталог, па повезано и са другим питањима око црногорске политике, земља која је отворила највећи број поглавља у преговорима са ЕУ. То обавезује.
Ако хоћете да уђете у ЕУ и на много захтевније тржиште, а није вам субрегионална и регионална иницијатива добра за вашу економију, па са каквом ћете економијом да изађете на стотине пута јача тржишта, као што је тржиште ЕУ, заједничко тржиште ЕУ?
Према томе, ово је нека врста додатне вежбе и практиковања добре економије и компетитивне економије и за оно што је заједничко тржиште.
Да не говорим о томе да у том смислу Црна Гора, наравно, и треба као земља која је још увек са Србијом предњачећа земља процеса европских интеграција. Треба да поштује права мањинска, људска, грађанска и верска права свих оних који у Црној Гори живе.
У том смислу, мислим да су европске интеграције добар оквир за разговор и о тој теми. И то је паметно и зрело промишљање, о којима су и моје колеге говориле. Хвала.

42/1 ТЂ/ИЋ 18.25 – 18.35

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар, господин Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Драги народни посланици, драги грађани Србије, ја ћу врло кратко. Мислио сам да постоји минимум неког разума, минимум неких чињеница или нечега, али очигледно сам се преварио. Овде смо могли да чујемо од господина ствари које не могу ни да се схвате, ни да се разумеју и не знам ни како је могао то да изговори да је њему био цењенији Тадић и, не знам, Коштуница него Александар Вучић. Ја сам све то придавао томе да они иоле нешто разумеју, да имају неки преглед игре, али да то раде из неког свог разлога, из неке своје тактике. Ја сам данас коначно схватио да они никакав преглед игре немају, да су они озбиљни антиталенти за политику и за све остало и, нажалост, с таквим људима тешко је полемисати и причати. Мораћемо да се окренемо себи и да гледамо шта је најбоље за грађане Србије, јер од неких ствари треба схватити да нема користи. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар, госпођа Славица Ђукић Дејановић. Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Захваљујем, поштовани посланиче, на питању које сте ми упутили због тога што се ради заиста о питању које дира можда најдубљи национални интерес, у овом моменту Србију. То што нас има испод седам милиона у овом моменту, што је просечна старост 43,2 године, што је очекивана дужина живота 78 година за жене, а 72 за мушкарце, што значи да ћемо бити све старији као нација и у Европи смо осма по реду држава по тој просечној старости. То су питања која су за све стратегије, везане за све сегменте живота у Србији, више него важне.
У последње две и по године буџет Владе Републике Србије, односно ви сте овде изгласали буџет који је имао доста разумевања за трансфере ка јединицама локалне самоуправе када је у питању пронаталитетна политика и 1,2 милијарде је издвојено за јединице локалне самоуправе да саме на основу сопствених приоритета учине све у складу са елементима Стратегије за подстицање рађања, јер су различити проблеми у различитим срединама. Ми заиста имамо изванредне примере на нивоу градова и општина утрошених средстава и захваљујући само тој врсти активности, ми смо нпр. смањили листе чекања за 2.500 малишана, дечака и девојчица, за вртиће, за предшколске установе.
Наравно да почетни резултати и ако су нас демографи научили да ће први добри резултати бити за 10 година, овакве политике популационе се већ могу регистровати. Ми смо једина земља у региону, а узете су у обзир све чланице бивше Југославије, Румунија, Бугарска, дакле, земље ЕУ, Мађарска која изузетну пажњу посвећује овом питању и Албанија, која у првих девет месеци има за преко 600 новорођене деце више него прошле године, све остале су у минусу.
Шта су наши планови и шта овај ресор који је сада функционисао на нивоу кабинета и до и након избора ће свакако радити? Ово је ресор који ће се бавити, пре свега, стварањем бољих услова за младе људе да остану у Србији да живе и раде у Србији, да планирају бројније породице, кроз пројекте везане за изградњу станова.
Нама подаци говоре да само 29% наших младих суграђана, парова, има решено стамбено питање. Изградња и могућност да се дође до стамбеног простора је врло битна за све породице, за све партнере који планирају рађање, децу и опстанак овде.
Други битан елемент је сарадња са послодавцима. Знате, послодавци су врло заинтересовани за профит. Послодавац је у крајњем случају и држава и финансијске институције и привредни субјекти, али активност коју смо кренули да тестирамо и да заједнички улажемо у предшколске установе које нису само место
42/2 ТЂ/ИЋ

образовања, односно чувања деце, већ и образовања и стицања оних првих навика које дете треба да има и у културолошком и у интелектуалном и у сазненом смислу, треба да буду на вишем нивоу. Тек 51% деце која би требало да се нађу у предшколским установама је смештено у ове, што значи да разговор са послодавцима о субвенцијама, које би држава дала и партнерство које бисмо имали у погледу развоја мреже предшколских установа… То јесте наш план.
Ова два плана су најдиректније везана за иницијативе Савета и то Националног савета за популациону политику, на чијем челу је председник државе, и Савета Владе, на чијем је челу председница Владе. Дакле, ми ова два сегмента никако не можемо решавати само кроз кабинет на чијем са ја челу. То можемо радити искључиво заједнички, сви министри, пре свега, задужени за здравље, социјалну политику, финансије, образовање, и те како сарађују на овим питањима и заједничке активности дају солидне резултате.
Оно што јесте јако важно то је да је знање о репродуктивном здрављу у многим срединама на прилично ниском нивоу и да појам сексуалног образовања и репродуктивног здравља треба, кроз систем школовања, да буде један од наших задатака, а са друге стране заиста и охрабривање родитеља да на прикладан начин приђу овом питању у комуникацији са својом децом. Јесте важан проблем, јер број малолетничких трудноћа, број оних који заправо имају здравствене проблеме, а потенцијално су родитељи или будући родитељи, није мали, тако да у сарадњи са здравственим системом и системом социјалне заштите мислимо да је потребно и те како радити на овим питањима.
Још само два сегмента хоћу да поменем. Један је везан за средства информисања који не ретко сензационалистички прилазе темама које су везане за популациону политику и заправо имају контрапродуктивне ефекте. Мислимо да извесна едукација и сарадња са њима треба у наредном периоду да буде на вишем нивоу, као што сматрамо да најодговорнији у јединицама локалне самоуправе, и ту је пример Јагодина, морају заправо радити на начин да окупе и невладин сектор и део академске заједнице која припада тој средини и да мобилишу сваког појединца, да заједнички радимо на овом питању.
Дивни текстови су написани 2008. године. Као министар сам их, када сам ушла у Владу, нашла у фиокама прекривене прашином. Дакле, стручњаци су дали велики допринос да се направи стратегија која није била примењивана и заправо од 2017. године радимо на овим питањима, али то је само први корак. Чека нас дистанца од 7.000 миља.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Војислав Вујић.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Хвала, уважени председавајући.
Да се захвалим свима који сте дали одговор и само једна мала напомена. Ја сам вас малопре у сред дискусије госпође Јоксимовић замолио да ми дате реч. Знам да то није по Пословнику. Нисам плашљив човек, али се моја тетка узнемирала начином и тоном како се министарка обратила, па сада кажем јавности да то није било упућено мени. Господин, колега Вукадиновић је био ту и сво време је та критика ишла ка њему, а мени је овај други део био упућен.
Ако могу да наставим даље са питањима, али да ми вратите ових 30 секунди, пошто ми малопре нисте дали.
Питање за Александра Антића. Оно што је свакако актуелно у сектору којим се ви бавите, господине Антићу, то је тзв. Турски ток, па ме интересује докле су стигли радови, како напредују радови и колико је то у ствари уопште важно за Србију?
42/3 ТЂ/ИЋ

За господина Ђорђевића питање, јуче смо са дневног реда повукли закон који се тиче миграција, па вас сада молим да нас ви сада мало информишете, каква је уопште стратегија када су у питању економске миграције, какве су последице и шта ми као држава можемо да очекујемо по том питању?
За господина Вулина, још једном ћу да апострофирам оно што сте ви јуче подвукли, а то је ствар која је мени прекјуче била утисак дана, а то је стратегија коју ћемо заједнички да усвојимо сви, стратегија у којој је најбитнији циљ да ће територија Србије остати у границама оваквим каквим јесу.

43/1 АЛ/ЦГ 18.35-18.45

За све оне неверне Томе који су рекли и слутили разно-разне ситуације ово је одговор Владе Републике Србије и свих нас посланика који ћемо за тај закон да гласамо. Ово није стратегија која се мења сваки месец, ово није стратегија која се мења сваких годину дана. Ово је дугорочна стратегија и ово је пут којим ће Србија у наредном периоду да иде.
Успут,, министре да вас питам, обзиром да свакако много боље војно опремљени у односу на неко претходно време, искрен да будем и у односу на комшије око нас, на наше мало ближе и мало даље суседе, још једина ствар за коју мислим да нам можда фали, а вас молим за одговор, а то је бољи систем за ПВО - да ли ћемо га и када набавити? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар господин Антић.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Господине Вујићу, добра вест за вашу тетку.
Ових дана смо завршили са постављањем цеви гасовода „Турски ток“ од границе са Бугарском до границе са Мађарском. Наравно, то је пре свега добра вест за све грађане Србије. Ми, као што смо и обећали, до краја године ћемо завршити са постављањем цеви на нашој деоници тог гасовода. Ми смо то реализовали. Линијски део гасовода смо завршили.
Наравно пред нама је још доста посла. Током 2020. године треба завршити блок станице, мерне станице, велику компресорску станицу која треба да обезбеди да тај гасовод има пун капацитет и да можемо да избацимо неопходни притисак како би се снабдевала и Мађарска из тог правца. Све у свему, ми смо велики део посла ове године завршили.
То је од изузетног значаја за Србију. Србија добија нови правац снабдевања гасом. Нажалост, Србија је све ово време била ослоњена само на онај правац из Украјине преко Мађарске. Сада имамо једну далеко већу енергетску сигурност која може да нам обезбеди, пре свега две кључне ствари. Прво, да Србија има транзит гаса и од тога остварује приходе, што је за нас који смо до сада били негде, да кажем, на слепом цреву било незамисливо и с друге стране, то може да нам омогући нове планове за гасификацију Србије.
Значи, читав сет нових пројеката нам се сада отвара. Сада гас можемо да доведемо до читаве Србије, да развијамо нове индустријске зоне, да обезбедимо да сви градови буду прикључени на гас, у смислу њихових топлана итд.
Очекујемо да ће све земље на траси „Турског тока“ реализовати своје пројекте. У овом тренутку сви погледи су уперени пре свега ка Бугарској. Хајде да кренемо редом. Она морска деоница тог гасовода је завршена. Очекујемо почетком јануара да ће то бити званично проглашено у Турској. Завршена је деоница копненог дела гасовода у Турској до границе са Бугарском. Завршена је прва деоница гасовода у Бугарској од границе са Турском до њихове велике компресорске станице „Странџа“ којом улази тај гасовод у њихов гасни систем, али још увек је велики део посла како би се тај гасовод довео до границе са Србијом.
Они су ту у неком лаганом кашњењу, лаганом - то је овако да кажем са моје стране можда флексибилан израз. Има кашњења. И они су требали свој гасовод да заврше до краја године. Међутим због проблема, надам се, због проблема са избором извођача и одређени судски поступак који су имали том приликом, они су тек скоро почели са радовима и конзорцијум са саудијском фирмом „Аркад“ на челу је почео са радовима. Ми очекујемо или имамо обећање да ће они у првој половини следеће године завршити неких 308 км гасовода према Србији, што ће обезбедити да прве количине гаса према Србији из тог правда потекну у другој половини 2020. године.
43/2 АЛ/ЦГ


Понављам, пројекат од изузетног значаја за Србију. Заиста капиталан пројекат, пројекат дугачак 403 км, са великим бројем пратећих гасних елемената, укључујући и велику компресорску станицу која ће бити изграђена негде у околини Жабара, дакле, пројекат који драматично мења положај Србије на гасној мапи и региона и Европе и пројекат који Србију, понављам, ставља у могућност да Србија од транзита гаса има приходе и што је још важније да може да планира нове пројекте.
Желим, без обзира што је још пуно посла, да кажем да је ово пролазно време за нас изузетно значајно. Желим да се захвалим читавој Влади на једној огромној посвећености реализације тог пројекта, наравно свима који су у том пројекту учествовали и Мешовитом комитету за сарадњу са Руском Федерацијом, на чијем челу са наше стране се налази први потпредседник Владе Ивица Дачић, али и пре свега огромна захвалност председнику Вучићу на великој подршци коју је дао развоју овог пројекта и мени лично као човеку који се испред наше Владе налазио на челу Радне групе за изградњу тог гасовода. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар, госпођа Јадранка Јоксимовић.
Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
Посланик је рекао да је његова тетка узнемирена мојим тоном и начином обраћања посланику. Знате, мене је сада ваша тетка јако узнемирила зато што се ја заиста питам – да ли сам ја прекорачила границе доброг укуса, а ја то никада не радим. Значи, настојим да и посланицима опозиције на врло аргументован начин, јер ово је дебатни форум, ваша тетка, само да разуме, гледа Скупштину, то је дебатни форум и тон може да се диже, мења горе-доле, али је битно да нема вређања, увреда личних итд. Мене је заиста тетка јако узнемирила, да ли сам ја прешла ту границу. Лично мислим да је ваша тетка била узнемирена тиме што је она помислила да сте ви у опозицији па се ја вама тако обраћам. Немојте да бринете за тон. Ја то никада, нити посланици СНС то не раде. Тако да мислим да је само ту настао проблем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар Вулин.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поштовани посланиче, свако опремање и свако наоружавање Војске Србије се одвија у складу са одговарајућим планским документима, у складу са одговарајућим стратегијама, у складу са одговарајућим пројекцијама које даје на првом месту Војска Србије, Генералштаб Војске Србије, односно надлежне управе које најбоље знају шта је потребно Војсци Србије.
Није никаква тајна да смо 1999. године током НАТО агресије преживели страшне ударе, да нам је уништен значајан део нашег ПВО, да је ваздухопловсто једва преживело, да је уништен и значајан број наших радара.
Од 1999. до 2012. године нисмо се потрудили да било шта од тога обновимо, да било шта урадимо. Од 2012. године до данас то радимо интензивно. Чињеница је да Војсци Србије недостаје још противаздухопловних система и чињеница је да ћемо на томе радити да можете бити поуздани да ће Војска Србије бити јача него што је била.
Баш сада све да цртам и све да кажем и да дам сваки датум и сваког произвођача и сваку цену, то наравно нећу урадити, али у оно што и ви и сви грађани Србије могу бити сигурни, поуздани – Војска Србије је већ сада јача него што је била, а биће и много јача већ идуће године. Хвала.
43/3 АЛ/ЦГ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар, господин Ђорђевић.
Изволите.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Када су у питању економске миграције и када је у питању стратегија о економским миграцијама, поред демографског питања свакако представља једно од најважнијих питања и о томе говори и само ангажовање председника који нема своје обраћање јавности који на првом месту не ставља питање економских миграција, како и на који начин да се изборимо са тиме да младе задржимо, али и да их вратимо у нашу земљу и да учинимо нашу земљу интересантном да можда и неки странци дођу да живе овде код нас.

44/1 БМ/МТ 18.45 – 18.55

У таквим околностима координациони тим је свакако донео, да кажем, један закључак да је потребно нашој земљи да има стратегију економских миграција, односно како и на који начин да се као држава поставимо, како би управо овај проблем решили.
У том смислу се и кренуло у израду стратегије. Стратегија је тренутно у фази јавне расправе, било је у шест градова и 3. јануара се завршава. Очекујем да се јавност, која је врло заинтересована за ову тему, укључи у целу причу, достави своје предлоге, јер од квалитета те стратегије и од тога шта ми желимо зависи и како ћемо после тога бити постављени према акционом плану и ко ће какав бити носиоц у држави када је у питању акциони план, а све са циљем да се спречи одлазак и повратак младих, да се учини, да кажем, на једном ефикаснијем нивоу.
Када су у питању економске миграције, закључило се да постоје три разлога зашто се оне дешавају. Оне су, свакако, присутне и у земљама које су много развијеније од Србије и да постоји лако решење говори чињеница да можда једина земља која има делимично или, онако, да кажем, успех у томе јесте Израел. Три компоненте су ту битне, када су у питању економске миграције. Прва јесте материјално-финансијска, свакако можда и најважнија. Друга јесте брига државе о самом грађанину. Трећа јесте друштвени живот.
Када је у питању друштвени живот, кренућемо од тога, ту је Србија далеко испред свих других, али, наравно, то није довољно.
Када је у питању брига државе ту смо започели, управо и наша премијерка када је у свом експозеу рекла, дигитализацију, бригу о грађанима, затим однос према њима. Олакшавање тог свакодневног живота наших грађана је врло битна чињеница. ` Материјално-финансијски, као што сам рекао је можда најбитнији, али је најспорији и најтежи да се достигне неки задовољавајући ниво.
Свакако сви они успеси које имамо као држава говоре о томе да ћемо свакако у перспективи врло брзо доћи до тога да имамо, на неки начин, један задовољавајући ниво који може да пружи могућност да све три компоненте имамо на задовољавајућем нивоу.
Министарство финансија, такође, ради и постоји доста мера које оно чини. Ја сам био у Израелу и причао сам са људима који су тамо радили на томе, не разликују се оно доста од нас, осим у чињеници да доста храбрије улазе у те мере и доста храбрије их спроводе. То говори и чињеница да храброст коју је председник урадио 2014. године када смо направили прекретницу и када смо позитивно кренули у нашој економији треба да учинимо и у овим стварима, да мере које треба да предузмемо требамо храбрије да предузмемо и сигуран сам да ће ова Влада то и учинити.
Оно што је, такође, битно то је да данас имамо и ту присутну ситуацију у нашем политичком животу да, и кад год наш председник прича о овоме, и кад год неко прича о овоме, долази до ироније са оне стране, оне опозиције која данас тражи бојкот следећих избора и која у свему томе види, да кажем, једну иронију и говори против тога. Они говоре против државе, против перспективе ове државе, против будућности ове државе и на неки начин, док се ми бавимо повратком младих, док се ми бавимо тиме како да учинимо нашу земљу интересантно и да млади не одлазе из ове земље, Шолак и Ђилас се баве тиме како, кад је у питању једна друга миграција, миграција капитала, како да изађе из ове земље, како да се не опорезује и како да се извуче на нека егзотична места.
То је суштинска разлика између њих и нас и ја верујем да ће ова Влада сигурно успети у томе, јер будућност ове земље управо зависи од ове ствари. Хвала.

44/2 БМ/МТ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има госпођа Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Што се тиче миграција, ми заиста јако много радимо на томе и поделила бих некако у две теме на којима радимо. Једно је, наравно, да правимо услове да млади људи или генерално људи не желе да одлазе из Србије и то је све оно што је радила Влада од 2014, па ова Влада од 2016. године, дакле да направите конкурентну економију, отварате радна места, подижете плате, подижете плате у јавном сектору, посебно у здравству и просвети. То ћемо наставити да радимо и то мислим да заиста даје ефекта.
Друга велика тема је како да вратимо оне људе који су отишли у иностранство у земљу. На томе смо радили интензивно последњих 12 месеци и имамо неке конкретне резултате. Једна ствар коју ми не радимо је да имамо било какву анализу колико људи се враћа у земљу. Дакле, ми немамо те податке и свако ко критикује Владу, прича о одливу мозгова, а нико не прати колико људи се врати, јер се људи и враћају.
Поред тога, ја сам прошле године у децембру започела једну годишњу конференцију са нашим, пре свега младим људима из дијаспоре, која се зове – Таленти на окупу, писала сам на адресе 50 најбољих, најпрестижнијих светских факултета, да замолим да људи који су из Србије, студенти који су из Србије или наставно особље, уколико желе да контактирају мене и мој тим, да организујемо заједно ову конференцију. Прошле године смо имали одличну конференцију у палати Србије са 260 људи из иностранства, на којој смо цео дан разговарали о томе шта је то што Србија може да уради да променимо неке ствари како би њима било лакше да се врате. Ту сам чула ствари о којима нисам имала појма и мислим да нико од нас, свакако нико ни раније, није знао да док ми декларативно позивамо људе да се врате, да постоје неке законске, нака законска оптерећења где ми њима наплаћујемо сваки повратак.
На пример, да уколико имате особу која је неко време у иностранству, када жели да се врати у земљу, када хоће да врати своју имовину од књига преко електронске опреме, телевизора, вешмашине, аутомобила, да све што је процењено преко имовине од пет хиљада евра, они морају да плате царину на то. Дакле, ако је неко био у иностранству пет, седам, десет, петнаест година и више, има породицу, жели да се врати, свакако ће имати имовину, сопствену имовину у много већој вредности и неће се осећати ни позвано, ни стимулисано да се врати у земљу у којој ће онда на то да му наплати царину, а то је њихова имовина. То су неке ствари које смо конкретно и брзо могли да променимо и већ смо променили.
Ја сутра имам другу такву годишњу конференцију и један позитиван индикатор што се овај пут на ту конференцију одазвало 450 људи, много боље, и 260 је већ било одлично, али 450 фантастичних људи, који ће доћи, сутра је конференција целодневна у Народном позоришту, где ћемо ми њима да представимо шта смо све урадили у односу на оно што смо се договорили пре 12 месеци, шта смо урадили у ових 12 месеци и дефинисати шта додатно можемо да урадимо.
Ја ћу вам рећи сад неколико ствари конкретних које смо урадили. Дакле, прво смо изменили тај порески третман, наравно захваљујући свима вама, народним посланицима, и свим оним народним посланицима који су гласали за те измене закона, ја ћу бити поносна да то сутра представим и ми смо то подигли тако да уколико је неко био у иностранству до десет година, тај лимит је у овом тренутку до 20 хиљада евра, па тек изнад 20 хиљада евра плаћате царину. Ако је био у иностранству више од десет године, нема лимита, само се врате, донесу комплетно своју имовину без плаћања било каквих додатних царина.
44/3 БМ/МТ

Други огроман проблем је била нострификација диплома. Јако тежак процес, врло нетранспарентан процес који је могао да траје у недоглед и то је оно што је њима наравно сметало. Ми смо као Влада усвојили предлог закона који смо послали у Скупштину, ја се надам да ће бити на дневном реду ванредног заседања, уколико Скупштина то прихвати, у јануару или у фебруару, где смо скратили датум за нострификацију диплома са 90 дана на 60 дана, плус смо предложили да за 500 најбољих универзитета, са три најпрестижније листе имамо аутоматско признавање у року од осам дана. Од 1. јануара уводио е-нострификацију, да све направимо електронски, да ти људи не морају да скупљају своје папире, да их копирају, да им фали један папир, да доносе на шалтер, да то све ураде електронски и да смо ми њихов сервис.

45/1 ВС/ЛЖ 18.55 -19.00

Основали смо и један програм који се зове „тачка повратка“, из кога ће вероватно изаћи једна агенција за циркуларне миграције где имамо људе који се баве само људима који желе да се врате.
Дакле, од најпрактичнијих ствари, када желите да се вратите у земљу, где добијате личну карту, где вадите здравствену књижицу, шта можете да урадите, како је тржиште рада, како да помогнемо да се запослите, нађете адекватан посао, и све такве ствари.
Последња ствар, велика, је да смо опет захваљујући вама, ја вам се свима захваљујем на томе, у склопу сета финансијских закона изменили законе који се тичу пореза за грађане, тако да сада компаније које од 1. јануара запосле неког ко је у дијаспори, дакле повратника, желе да га врате, а има минимално три пута просечну плату, што значи да прима плату од 1.500 евра, у наредних пет година су ослобођене од чак 70% плаћања пореза и доприноса. Тако да то чинимо јако конкурентним. Тако да су то неке најконкретније ствари где се ми боримо да се наши људи враћају у земљу, паралелно са тим се боримо да наши људи остају у земљи.
Хвала вам на овом питању заиста.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Војислав Вујић. Изволите.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Захваљујем.
С обзиром да имам само два минута, ја госпођи Јоксимовић поново морам да споменем моју тетку и да кажем нешто, у зависности од околности у којима се ја налазим, моја тетка зна, и сигурна је да сам ја увек на правој страни. Ако ви алудирате на то што сам ја у Врњачкој бањи опозиција, шта да радим такве су околности.
Овде сам неко ко подржава ову власт, а управо је премијерка рекла један део разлога зашто је то тако. Хвала вам на одговорима које сте дали, а друго, што се тиче моје тетке, верујте ми сутра ћу јој о вама све најлепше да јој испричам, пошто вас она не познаје.
Кад је у питању пољопривреда, да сад не постављам питање Драган Марковић Палма је више пута замолио да се дође до неке стратегије или до начина како можемо пољопривредне произвођаче да информишемо шта требају да сеју, шта требају да саде у некој наредној години.
Обзиром да сте ви задужени за информационе технологије, покренули сте тај један позитиван талас, можда би требало да размишљате о том начину те брзе комуникације између пољопривредника, задруга у којима им се свакако помаже да их формирају и Министарства које има најтачније информације. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Пошто више нико не жели, односно пошто је сада 19,00 сати завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања и захваљујем свима на учешћу.
Са радом настављамо сутра у 10,00 сати.

(Седница је прекинута у 19,00 сати)