Предлог закона образложила је државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Благојевић. Она је навела да је Међународни житарски савет (IGC) међувладина организација чија је сврха поспешивање међународне сарадње у трговини житарицама, ширењу промовисања, отворености и коректности у сектору житарица као и доприносу стабилности тржишта житарица и унапређењу светске безбедности у храни. Ови циљеви се траже кроз побољшање транспарентности тржишта кроз размену информација, анализа и консултација на тржишту и политике развоја. Око 56 држава су чланице ове организације. Тржишни услови за житарице, пиринач и уљарице посматрају се на дневној бази, кроз промет дневних извештаја и одржавање интернет информационе услуге, а Савет формално размењује информације о тржишним условима на састанцима одбора и седница Савета. Годишња IGC Конференција житара је јавни форум за дискусију и прилика да се окупе међународни купци и продавци, представници индустрије и креатори политике на једном месту.

Тржишне информације о житарицама, пиринчу и уљарицама доступне су на јавној интернет страници и путем претплате. Конкретно, индекс житарица и уљарица (GОI) доступан је свакодневно путем јавне IGC интернет странице, заједно са билансом понуде и потражње и прогнозама за читав низ земаља и роба. Детаљни тржишни коментари, анализе и статистике IGC пружа путем претплате на недељне или месечне извештаје и услуге преноса података. IGC такође пружа дневне котације извозних цена и извештаје са тржишта, заједно са приступом својим обимним базама података, владама чланицама. У октобру 2012. године, IGC се придружио Секретаријату информационог система пољопривредног тржишта (АМIS). Иницијатива је основана на захтев министара пољопривреде G20. Обухвата четири усева (пшеница, кукуруз, пиринач и соја) и има за циљ да промовише транспарентност тржишта хране и координацију активности политике као одговор на несигурност на тржишту.

IGC сваке године одржава две редовне седнице Савета, било у Лондону или, на позив, у земљама чланицама. Његове функције су надгледање спровођења Конвенције о трговини житарицама, 1995, расправљање о тренутним и перспективним кретањима на тржишту житарица, као и праћење промена у националној политици житарица и њихових тржишних импликација.

Циљеви ове конвенције су унапређивање међународне сарадње у свим аспектима трговине житарицама, нарочито ако они утичу на ситуацију по питању житарица које се користе за исхрану, промовисање ширења међународне трговине житарицама и обезбеђивање најслободније могуће трговине, укључујући уклањање препрека у трговини и непоштених и дискриминаторских пракси, у интересу свих чланица, нарочито чланица које су земље у развоју, те највећи могући допринос стабилности међународних тржишта житарица, у интересу свих чланица, побољшање светске сигурности хране и допринос развоју земаља чије привреде су у великој мери зависне од комерцијалне продаје житарица, али и предвиђање форума за размену информација и дискусију о разлозима за забринутост чланица у вези са трговином житарицама.

Након образложења Одбор је прихватио Предлог закона о потврђивању Конвенције о трговини житарицама, 1995, који је поднела Влада, а за известиоца на седници Народне скупштине изгласао је председника Одбора Маријана Ристичевића.

Под другом тачком дневног реда, Одбор је на предлог члана Верољуба Матића размотрио евентуалне допуне Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2021. годину, на члан 9, који се односе на управне округе Мачвански и Сремски и усвојио Закључак који ће проследити ресорном министарству.

Одбор је размотрио и ургенцију за исплату заосталих подстицаја у пољопривреди, као и несметану исплату достиглих подстицаја и по том питању усвојио Закључак.

Седници је председавао председник Одбора Маријан Ристичевић, а присуствовали су чланови у заменици чланова Одбора Момир Стојилковић, Јелисавета Вељковић, Оља Петровић, Ненад Филиповић, Милија Милетић, Станислава Јаношевић, др Љубинко Ракоњац, Никола Кожовић, Дијана Радовић, Соња Тодоровић, Верољуб Митровић, Тијана Давидовац, Жарко Богатиновић и Велибор Станојловић.