На састанку су учествовали представници 28 земаља чланица ЕУ, Европског парламента, Европске комисије, Европског савета, земаља кандидата за чланство у ЕУ – Албанија, Црна Гора, Србија, Македонија и Турска, као и гости које је Аустрија као домаћин позвала на састанак – Андора, Исланд, Монако, Норвешка, Швајцарска, Украјина и тзв. Косово* (било је представљено са фуснотом „Овај назив не утиче на став о статусу и у складу је са Резолуцијом СБУН 1244 и мишљењем МСП о косовској декларацији независности“ и без државних обележја). У делегацији Одбора за европске интеграције Народне скупштине су Елвира Ковач, заменица председника Одбора, Биљана Пантић Пиља, члан Одбора и Владимир Ђурић, народни посланик.

На 60. пленарном састанку КОСАК расправљано је о председавању Аустрије Савету Европске уније, о преговорима о изласку Уједињеног краљевства из Европске уније, о климатским политикама и Енергетској унији и о транспарентнијој Европској унији која је ближа својим грађанима у светлу долазећих избора за Европски парламент.

Првог дана пленарног заседања КОСАК, говорено је о аустријском председавању, о преговорима о изласку УК из ЕУ, као и о климатској политици ЕУ и пројекту Енергетска унија.

Састанак су отворили председници аустријског Националног већа и Федералног већа Волфганг Соботка и Инге Пош Грушка, који су подсетили на све изазове са којима се Европска унија суочава и који захтевају свеобухватна решења на нивоу Уније и јачање уздрманог поверења њених грађана. Због тога су размена информација и парламентарни дијалог, у оквиру КОСАК, важни за конструктивну сарадњу земаља чланица и доношење ефективних одлука о битним питањима ЕУ. Посебно је истакнута и важност подршке земљама Западног Балкана, за које мора да постоји јасна европска перспектива и јака подршка грађана процесу приступања, како у региону не би јачао утицај земаља као што су Кина и Русија. Такође, закључено је и да је Европској унији потребан Западни Балкан.

У оквиру сесије о аустријском председавању, државна секретарка у аустријском Федералном министарству унутрашњих послова Каролине Едштадлер, представила је резултате аустријског председавања Савету ЕУ у кључним приоритетима обједињеним под слоганом „Европа која штити“, а који се односе на безбедност и борбу против илегалних миграција, дигитализацију, као и политику проширења и стабилност у суседству ЕУ.

Заменица председника Одбора за европске интеграције Елвира Ковач, захвалила је аустријском председавању на ангажовању у региону и на подршци питању проширења, што је потврђено посетама председника Републике Аустрије, председника Владе Републике Аустрије и председника Националног савета Парламента Републике Аустрије Србији и региону. За државе у региону ова подршка је значајна. Додала је да је политика проширења, садржана у европским интеграцијама, била покретач реформи у свакој од држава региона и довела је до конкретних резултата. Наставак подршке реформама у земљама Западног Балкана у овом тренутку je од изузетне важности, а јасна перспектива чланства у Европској унији је кључни фактор стабилности у региону. Закључила је да се, иако се процес приступања не заснива само на отварању и затварању преговарачких поглавља, већ пре свега у остваривању трансформацијe земље у модерно и просперитетно друштво у којем грађани имају високе животне стандарде уз владавину права, надамо да ће до краја аустријског председавања бити одржана међувладина конференција на којој ће бити отворена нова преговарачка поглавља у преговорима Републике Србије и Европске уније.

Следећа сесија посвећена је питању изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније. У дебати су учествовали представници Европског парламента Данута Хибнер и доњег и горњег дома британског парламента Сер Вилијам Кеш и лорд Тимоти Босвел. Истакнуто је да је главни циљ споразума о изласку да се процес што више олакша за грађане и бизнисе и обезбеди заштита њихових права.

Европски парламентарци су првог дана заседања КОСАК размотрили и политику ЕУ у области климатских промена и енергетике, о чему је разговарано са Марошом Шефчовичем, потпредседником Европске комисије за Енергетску унију. Он је представио рад ЕУ на испуњавању циљева за 2030. годину, који се односе на енергетску ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије. Парламентарци из свих земаља ЕУ су дали своју пуну подршку преласку на тзв. „чисту“ енергију, за шта су трошкови у последњим годинама драстично смањени, али су такође позвали на јачање енергетских капацитета ЕУ и интензивније напоре у области истраживања и иновација, како би се смањила енергетска зависност ЕУ и омогућило суочавање са последицама климатских промена.

Другог дана састанка вођена је расправа о начинима за унапређење транспарентности ЕУ и њено приближавање грађанима. Расправу на ову тему отворио је Јосеф Мосер, аустријски федерални министар за уставна питања, реформе, дерегулацију и правду. Истакавши потребу за јачањем поверења грађана у институције и рад ЕУ, али и поверења међу државама чланицама, Мосер је говорио о иницијативама за сарадњу на којима је Аустрија радила у току свог председавања. Посебно је наглашена важност стабилности у суседству ЕУ и тесне сарадње са земљама Западног Балкана у свим областима важним за безбедност Уније.

О изазовима за транспарентност у раду институција ЕУ говорила је Маиреад Мекгинис, прва потпредседница Европског парламента, подсећајући да транспарентне парламентарне процедуре играју кључну улогу у бољем информисању грађана и спречавају евроскептицизам и популизам. Грађани желе да виде конкретне резултате ЕУ, што захтева координисану акцију на националном и на нивоу Уније.

Заменица председника Одбора за европске интеграције Елвира Ковач указала је на важност речи инклузија, будући да сматра да је одговор на проблем како превладати демократски дефицит у функционисању ЕУ, како превладати губитак поверења у институције ЕУ, садржан управо у тој речи. Истраживања потврђују да једна држава или регија може бити просперитетна само ако се трансформишу институције, од затворених и искључивих, ка инклузивним, отвореним за широке облике економске и политичке партиципације. Мишљења је да укљученост представља један од кључних принципа од којих се мора кренути у процесима редефинисања европских политика. Управо степен укључености или искључености, степен грађанске партиципације јача политичку заједницу, јача социјалну кохезију и хоризонталне везе између различитих мањинских и социјалних група. Пројекат уједињене Европе може опстати само уколико се укине јаз између доносиоца политичких одлука и грађана, уколико се оснаже политичке укључености, инклузије свих мањинских заједница. Друштво које ће омогућити социјалну вертикалну и хоризонталну покретљивост је друштво које ће победити популизам и све пратеће манифестације. Само инклузивна заједница може победити страх и мало начети предрасуде. Предрасуде су вероватно непобедиве, али бледе у заједници која је отворена, а не пуна гетоизираних енклава. Гетоизирана друштва рађају популизам, насиље и говор мржње.

Парламентарци су посебно нагласили потребу за већим утицајем националних парламената и на доношење одлука на нивоу ЕУ и на јединство Уније у њиховом спровођењу, али и њихову улогу у промоцији резултата ЕУ међу грађанима и у јачању дијалога грађана са институцијама ЕУ.

На крају пленарног састанка, усвојени су Заједнички закључци и Заједничка изјава чланова КОСАК, који се односе на питање безбедности и борбе против илегалних миграција, обезбеђивања просперитета и конкурентности кроз дигитализацију, сарадњу са земљама Западног Балкана и Југоисточне Европе, климатске политике и Енергетску унију, као и транспарентнију ЕУ и њено приближавање грађанима.