Састанком су председавали председник Одбора за европске послове немачког Бундестага Гунтер Крихбаум и министар правде Баден-Виртемерга и председник Одбора за питања Европске уније немачког Бундесрата Гуидо Волф. Првог дана састанка на дневном реду су биле теме као што су поновно покретање трансатлантских односа, резултати немачког председавања ЕУ, лекције научене током пандемије КОВИД-19, тј. о сарадњи у ЕУ током пандемије у области здравствене заштите, док се другог дана расправа водила о будућности ЕУ, као и о улози ЕУ у свету – са акцентом на партнерство са Африком.

Учесницима КОСАК састанка обратили су се Савезна канцеларка др Ангела Меркел, председница Европске комисије др Урсула фон дер Лајен и бивши Савезни председник професор Хорст Кохлер. Првог дана, у оквиру дискусије о лекцијама наученим из кризе корона вируса и сарадње у ЕУ у случају пандемије у здравству, говорила је др Андреа Амон, која је од 2017. године на челу Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ). Учесници су дискутовали о већој надлежности ЕЦДЦ, што је недавно затражио Европски парламент, док је Европска комисија представила предлоге за његово јачање. Учесници су разговарали о побољшању предиктивних капацитета, успостављању упоредивости између база података држава чланица и развоју дигиталног система раног упозоравања.

Немачка канцеларка Меркел је анализирала резултате немачког председавања ЕУ и истакла да је оно било у великој мери обележено мерама сузбијања пандемије КОВИД-19. С тим у вези истакла је значај усвојеног свеобухватног ЕУ пакета вредног 1.824.3 милијарде евра који обједињује Вишегодишњи финансијски оквир 2021-2027 и напоре за опоравак у оквиру инструмента Next Generation EU. Поред тога, истакла је да се Европски савет сложио о општем приступу реформском пакету за заједничку пољопривредну политику (ЗПП) након 2020. године, са обавезним екошемама и појачаним условљавањем. Савет је такође дошао до делимичног општег приступа европском климатском закону, а да није успео да се договори о циљу смањења емисије штетних гасова. Немачко председавање подржава предлог Комисије за смањење емисије CО2 од најмање 55 одсто до 2030. године у поређењу са нивоима из 1990. године и тежи постизању споразума Савета о овом циљу пре краја године. Говорећи о Западном Балкану, Меркел се осврнула на земље кандидате и истакла да очекује да се преговори о чланству са Албанијом и Северном Македонијом отворе, и поред условљавања Бугарске решавањем питања везаних за национални македонски идентитет, као и да је евидентно да је Србија учинила напредак у реформама али је и даље присутан проблем у односима са Приштином.

У оквиру треће сесије на тему анализе немачког председавања ЕУ, заменица председнице Одбора Стојковић је истакла да иако смо суочени са последицама светске пандемије, вредно и доследно радимо на остварењу реформи како бисмо постали равноправна чланица ЕУ. Србија је отворила 18 и доставила преговарачке позиције за још пет преговарачких поглавља. Очекујемо подршку свих чланица ЕУ и позивамо немачко председавање да на Међувладиној конференцији до краја ове године отвори барем једно од поглавља за које је Србија спремна. Сматрамо да би то био корак напред и тиме би се потврдила приврженост Европске уније политици проширења. Стојковић је истакла да је Србија прихватила да даљи ток преговора настави у складу са новом методологијом, и да они нису аутоматски процес, већ резултат спроведених реформи, од кога зависи и наш напредак на путу ка ЕУ. Изразила је очекивање да ЕУ остане кредибилан партнер који ће кроз различите механизме ангажовања и присуства у региону, укључујући и финансијску подршку, омогућити да државе региона брже и ефикасније испуњавају своје обавезе у процесу приступања ЕУ.

На четвртој сесији под називом „Будућност Европске уније“, председница Европске комисије др Урсула фон дер Лајен отворила је дебату о Конференцији о будућности Европе, са посебним нагласком на улози националних парламената, који су више пута захтевали равноправност са Европским парламентом. Истакла је да је потребно укључити националне парламенте, да је учешће парламентараца као представника грађана неопходно. Расправа се такође водила о европском концепту зеленог договора о економском опоравку, мерама планираним за опоравак и јачање отпорности ЕУ, уз истицање важне улоге ЕУ као глобалног лидера. Председница ЕК је истакла да ће ЕУ обезбедити вакцине за скоро 700 милиона људу, укључујући и грађане на Западном Балкану и Африци. Говорећи о Западном Балкану нагласила је да је политика проширења заиста важна, да је усвојена нова методолигија и да земље кандидати које остваре напредак морају бити награђене.

Председница Одбора Ковач је у свом обраћању истакла велики посао који је Србија до сада урадила у процесу реформи за чланство у ЕУ, које остаје стратешки циљ, као и да у овим тешким временима ЕУ треба да демонстрира снагу и спремност да настави са политиком проширења. Изазови су бројни и велики, не само због тренутне пандемије корона вируса, већ и питања нелегалне миграције и свеприсутне претње нове економске кризе. Ковач је истакла да само заједничким радом можемо да наведене изазове превазиђемо, а ми, државе кандидати за чланство смо спремне да сарађујемо са нашим партнерима из ЕУ на реализацији заједничких циљева, истакла је Ковач. Имајући у виду циљеве и теме Конференције о будућности Европе, верујемо да постоји довољан простор за учешће и допринос држава кандидата у дебатама на теме као што су климатске промене, заштита животне средине, одрживи раст, једнакост и социјална правда, регионални развој, јавно здравље, миграциони изазови, иновације, права и слободе и још многе друге. Ковач је истакла важност да је укључивање парламената Западног Балкана у дебату о будућности ЕУ веома важно.