Јавно слушање је отворио заменик председника Одбора за заштиту животне средине Иван Карић и указао на значај овај теме, како у свету, тако и у читавом региону Балкана.

Проф. др. Снежана Богосављевић Бошковић, министар пољопривреде и заштите животне средине у уводном излагању је навела да је Република Србија чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (UNFCCC) од 2001. године, а Кјото протокола од 2008. године. Оквирна Конвенција УН дефинисала је основни циљ који се односи на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, а начин остваривања овог циља у периоду од 2008. до 2012. године утврђен је Кјото протоколом. Имајући у виду да су обавезе из Кјото протокола истекле, преговори о новим обавезама за период од 2012. године су започети 2007. године и још увек трају. Циљ је да нови договор буде усвојен на 21. конференцији држава чланица Оквирне конференције УН, која ће бити одржана крајем године у Паризу, истакла је Снежана Богосављевић Бошковић. Министарство пољопривреде и заштите животне средине, уз подршку донација Европске уније и у сарадњи са другим релевантним институцијама, припремило је предлог могућих смањења емисија гасова са ефектима стаклене баште у наредном периоду, тачније до 2030. године. Процене смањења ће бити прецизније утврђене након додатних анализа, а затим прослеђене Влади Републике Србије на даље разматрање и усвајање, навела је министарка пољопривреде и заштите животне средине. Констатовала је да је ефекат емисија гасова са ефектом стаклене баште у 2013. години за 3,5 процената мањи у односу на 2010 годину. За потребе Првог двогодишњег ажурираног извештаја Србије према UNFCCC израђени су инвентари у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине, а реализовани коришћењем финансијских средстава Глобалног фонда за животну средину, уз помоћ Програма Уједињених нација за развој УНДП Србија.

Данијела Божанић, шеф Одсека за климатске промене у Министарству пољопривреде и заштите животне средине навела је да су обавезе Републике Србије усмерене на Оквирну конвенцију УН о промени климе, а која се односи на извештавање, односно прилагођавања на измењене климатске услове кроз Национални извештај и двогодишњи ажурирани извештај, као и на хармонизацију националног са законодавством ЕУ. Представила је прорачун емисије гасова указујући да енергетски сектор производи највећи ефекат стаклене баште у Србији.

Представница УНДП-а за Србију Стелиана Недера навела је да организација коју она представља, помаже Републици Србији у решавању проблема климатских промена, спровођењем разних пројеката, развојем националног капацитета, пружањем подршке у међународним разговорима као и финансијском подршком.

У наставку јавног слушања, заменик министра за заштиту животне средине и просторног планирања Републике Македоније Стево Темелковски упознао је чланове скупа са стратешким оквиром Републике Македоније, наводећи да је њихова Влада, у сарадњи са Националним саветом одрживог развоја, представила инвентар гасова са ефектом стаклене баште, климатски сценарио, као и мере за ублажавање и прилагођавање климатским променама.

Скупу се обратио и Бен Мартин, представник Климатског парламента, објаснивши да његов тим наступа као мрежа законодавних тела широм света, која ради на подизању свести парламентараца о важности климатских промена, њиховом умрежавању и пружању подршке при реализацији кампања и пројеката.

У наставку расправе говорили су Горан Пејановић, помоћник директора Републичког хидрометеролошког завода, Давор Шкрлец из Евроског парламента, Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, проф. др. Драгољуб Тодић, испред Института за међународну политику и привреду и Звездан Калмар из Центра за екологију и одрживи развој.

Активну улогу на јавном слушању имале су народне посланице Нада Лазић и Гордана Чомић, као и представници цивилног друштва.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ