На јавном слушању, које је окупило народне посланике, представнике релевантних министарстава и шире научно-стручне јавности, бројне невладине организације и представнике медија, чули су се опречни ставови по питању коришћења и увоза производа који садрже генетички модификоване организме (ГМО).

У име Одбора за заштиту животне средине, присутне је поздравила председница Одбора Милица Војић Марковић, нагласивши да је идеја јавног слушања да саговорници изнесу различита мишљења на ову тему, као и да се у оквиру предвиђених дискусија дају одговори на многа питања и недоумице које постоје у вези са утицајем трансгена на животну средину и здравље.

На почетку прве сесије, присутнима се обратила представница Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Вања Којић која је говорила о законодавном оквиру биолошке сигурности, подсетивши да је 2009. године Народноа скупштина усвојила Закон о генетички модификованим организмима. Закон уређује поступак за издавање одобрења за употребу и увођење ГМО у животну средину, забрањује стављање у промет модификованих организама и производа од генетички модификованих организама, и утврђује који се пољопривредни производи биљног порекла не сматрају генетички модификованим организмима.

Представник Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине Тони Петровић говорио је о здравственом аспекту употребе производа са ГМО, истакавши да је законодавни оквир добар,али да постоји потреба отварања независних акредитованих лабораторија како би се омогућила и практична примена Закона о генетички модификованим организмима.

Из Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, присутнима се обратила Јадранка Зенић Зељковић која је говорила о недостацима постојећег Закона, нагласивши да Закон није усклађен са прописима Европске уније и Светске трговинске организације (СТО).Правила СТО не прописују општу забрану увоза генетички модификованих организама, већ омогућавају државама чланицама да забране увоз појединих производа на основу процене ризика по здравље и животну средину. С друге стране, чињеница да Закон о генетички модификованим организмима предвиђа општу забрану гајења и увоза ГМО налаже да се законодавни оквир усклади са прописима СТО, с обзиром на најављени скори улазак Србије у ову светску организацију.

У дискусији која је уследила, учешће су узели представници Центра за екологију и одрживи развој, Института за ратарство, Уније за органску пољопривреду, Покрета за Краљево, Покрета Зелених Србије, Еколошког покрета Лазаревац, Центра за повртарство из Велике Плане, Покрета "Двери Србије" и Еколошког покрета Ниша. Указано је на потребу научно-стручне аргуметације по питању употребе ГМО и утицаја који ови организми имају на људе и животну средину. Истакнута је неопходност доношења подзаконских аката који ће омогућити примену Закона о генетички модификованим организмима. Учесници дискусије износили су и чињенице које говоре о негативном утицају ГМО на људски организам и животну средину и позивали на опрез када је у питању употреба ГМО, без обзира на, како су навели, предности ГМО које су показане кроз поједине експерименте. Од кључног значаја је истраживање, које може да потраје и деценијама, пре него што се са сигурношћу може говорити о утицају ГМО на здравље људи и животну средину, навели су учесници скупа.

У оквиру друге сесије, учесницима се обратио проф. др Миодраг Димитријевић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Он се осврнуо на настанак и развој генетички модификованих организама и изнео став да ГМО нису потребни, с обзиром да јекласична пољопривредна производња светски призната. Ирена Берет, председник организације "Стоп ГМО" Србија говорила је у име 10.000 грађана, чланова ове организације, и апеловала да се у Србији, и поред притиска светских корпорација, не дозволи увоз производа који садрже ГМО. Она је указала на поједине научне студије које говоре о томе да не постоје докази да су ГМО безбедни за употребу.

Нада Мишковић, председник Националне асоцијације за развој органске производње нагласила је да је шанса Србије гајење и извоз конвенционалних пољопривредних производа за којима постоји велика тражња у свету. Србија треба да се развија у правцу производње квалитетне органске хране, како би обезбедила већи пласман ових производа на европско тржиште хране, додала је Мишковић. Своје ставове изнели су представници удружења Здрава планета, Института за ратарство и повртарство Новог Сада, Еколошког друштва Вреоци, Центра за зелену економију, Института за молекуларну генетику и друга удружења. Констатовано је да је органска пољопривреда развојна шанса Србије и да јавност требада се више едукује о утицају ГМО на здравље и околину. Ангажовање независних лабораторија које би испитивале ГМО је од великог значаја, речено је у дискусији и оцењено да одрживи развој Србије треба да буде заснован на еколошкој пољопривреди.

Уводничари треће сесије били су др Марина Стаменковић Радак са Биолошког факулета у Београду, др Алексеј Тарасјев са Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" и проф.др Лариса Јовановић Коломецејева из Научно-стручног друштва за заштиту животне средине Србије "Екологика". Проф. др Марина Стаменковић Радак говорила је о контексту економске будућности заснованом на природним ресурсима, одрживом развоју, и отрансгеним технологијама. Поменута је и успешна примена модификације гена у лечењу појединих болести. Др Алексеј Тарасјев упознао је присутне са принципима анализе ризика од ГМО, међународним инструментима и ситуацијом у Србији и подсетио да је Србија потписница Картагенског протокола о биолошкој сигурности и Конвенције о биолошкој разноврсности,основних међународних докумената који говоре о безбедној употреби ГМО. Током расправе чула су се и мишљења о негативним ефектима које би произвела општа забрана производње и увоза ГМО, с обзиром да је њихова примена у лечењу неких тешких болести велика.

У оквиру последње, четврте сесије, резултате својих истраживања представили су проф. др Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета у Београду, Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије и Даринка Стокић из Центра за унапређење животних активности "Доматра". Професор Шеварлић изнео је чињенице које говоре о негативном утицају који употреба и увоз производа који садрже ГМО имају на српску економију, истичући и погубан ефекат на пољопривреду Србије. Неопходно је доношење правилника који омогућава практичну примену Закона, рекао је Шеварлић и додао да је веома важно да сви производи који садрже ГМО буду обележени. У току дискусије, представник Управе за заштиту биља обавестио је присутне да нису планиране амандманске измене Закона о генетички модификованим организмима и уверио присутне, с обзиром на изражену бојазан од стране учесника јавног слушања у вези са квалитетом контроле производа који садрже ГМО, да се у Републици Србији врши строга контрола безбедности производа који садрже ГМО.

Учесницима јавног слушања обратили су се народни посланици Захарије Трнавчевић, који је говорио о утицају ГМО на здравље и животну средину и др Александра Томић која је говорила о утицају ових производа на привреду Србије и навела примере добре праксе у суседним земљама у којима постоји тржиште за пласман органски произведе хране, што се, између осталог, постиже и удруживањем произвођача органске хране.

У раду јавног слушања учествовали су и народни посланици Миодраг Стојковић, Гордана Чомић, Душан Петровић, Иван Карић, Консантин Арсеновић, Ото Кишмартон, Дејан Николић, Љубан Панић, Живојин Станковић, Невена Стојановић, Ружица Игић, Ненад Китановић, Чедомир Протић, Арпад Фремонд и Миодраг Николић.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ