29. јанауар 2019. Председник Одбора Миодраг Линта и члан Одбора Александар Марковић у разговору са представницима Удружења резервних војних старешина и ветерана Српске Крајине у Србији

29. јанауар 2019. Председник Одбора Миодраг Линта и члан Одбора Александар Марковић у разговору са представницима Удружења резервних војних старешина и ветерана Српске Крајине у Србији

Уторак, 29. јануар 2019.

Линта и Марковић примили делегацију Удружења резервних војних старешина и ветерана Српске Крајине у Србији

Делегација Удружења резервних војних старешина и ветерана Српске Крајине у Србији разговарала је данас са председником Одбора за дијaспору и Србе у региону Миодрагом Линтом и чланом Одбора Александром Марковићем о подршци државних органа Србије лицима која су у Хрватској осумњичена за ратне злочине или против којих су подигнуте оптужнице за ратни злочин.


Председник Удружења Коста Новаковић истакао је да је Удружење извршило анализу судских поступака који се у Хрватској воде против Срба и закључило да држава Хрватска води политички мотивисане поступке, негирајући одговорност за настанак грађанског рата. Он је навео да је до сада евидентирано 21.255 процеса који служе за оптуживање српског народа, имајући у виду да се особама које су оптужене додају војни чинови које нису имале, како би кривица била већа. Он је оценио да хрватском правосуђу нису важни аргументи, већ што већи број пресуда, а највећи број процеса се води у одсуству оптужених, те их у процесима заступају браниоци по службеној дужности, који и нису много заитересовани за исход процеса. Оно са чиме се оптужени сусрећу јесте и недоступност документације, навео је Новаковић и представнио неколико конкретних случејва. Он је додао и да се у Србији водило само неколико процеса за ратне злочине против Хрвата који су углавном ослобођени кривице, а касније и пуштени на слободу.

„У Србији у затворима нема Хрвата осуђених за ратне злочине, нити се против њих воде процеси за ратне злочине почињене над Србима“, закључио је Новаковић.

Он је напоменуо да све то служи Хрватској као основ за захтевање ратне одштете, па се тако у Хрватској помиње износ од 300 милијарди евра ратне одштете коју треба тражити од Србије. Он је додао и да се у овим политички монтираним процесима врши дискриминација Срба у погледу висине затворских казни, као и да се највећи број оптужених налази у Србији, па испада да у Србији данас живи преко 15.000 злочинаца.

Ђорђе Пражић, секретар Удружења истакао је да се у Хрватсклој спроводи континуирана антисрпска пропаганда, као и да је са простора бивше војно-поморске области протерано преко 63.000 Срба и Југословена. Он је представио такође неколико конкретних случајева и упознао председника Одбора Линту са формирањем новог Удружења ветерана војне морнарице, које је основано у јануару ове године у Београду.

Члан Удружења и адвокат Радивој Николић представио је суштину судских процеса за ратне злочине над Србима у Хрватској. Он је истакао да је овим лицима онемогућена правна заштита, као и да постоје озбиљни проблеми у финансирању њихове одбране. Он је навео да у хрватском правосуђу постоји матрица по којој су сви припадници ЈНА и учесници у рату ратни злочинци. Према њему посебно је обесхрабрујуће то што је јавност у Србији слабо упозната са овим процесима, као и да медији за исте готово да нису заинтересовани. Он је закључио да је потребна интервенција свих државних органа у Србији против оваквих политички монтираних процеса и додао да се у Хрватској тренутно води 3.600 поступака против Срба, који се у највећем броју налазе у Србији.

Председник Одбора Миодраг Линта истакао је да од 1995. године до данас држава Србија није овом проблему поклонила дужну пажњу, посебно имајући у виду да је државна политика Хрватске да Србија буде представљена као агресор, а као доказ томе биће хиљаде оваквих оптужница и пресуда против Срба.

„Крајњи моменат је да Србија предузме нешто да заштити себе, а тиме и своје грађане“, закључио је Линта.

Он се сложио са представницима Удружења да се у Хрватској воде политички мотивисани процеси против Срба који имају за циљ да представе српски народ као агресора, а хрватски као народ који је водио тобоже праведан и одбрамбени рат. Он је додао да је разговарао са појединим државним органима од којих је затражио да се води политика реципроцитета према Републици Хрватској, јер је то једини прави начин имајући у виду да Хрватска води непријатељску политику према нашем народу и држави. Линта је додао да ће помоћи Удружењу да се организјују сусрети са председником државе и председницом Владе, како би држава стала иза свог народа и помогла грађанима да докажу своју невиност. Он се заложио да се дефинише неколико мера и активности на том плану и навео да би било пожељно да при Министарстрву правде буде формирана канцеларија која ће давати правне савете оптуженима, да се обезбеде средства за пружање финансијске помоћи осумњиченим и оптуженим Србима и да се покрену поступци од стране нашег Тужилаштва за ратне злочине против припадника хрватских и бошњачких паравојних, војних и полицијских формација који су починили или наредили злочине против Срба широм Хрватске и БиХ. Такође, Лита је истакао да тражи да се новим законом свим крајишким борцима призна ратни стаж за читаво врeме рата у двоструком трајању.

Линта је прихватио молбу Удружења да се сазове посебна седница Одбора за дијаспору и Србе у региону на којој би се разговарало о овом проблему.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31