Четвртак, 4. јун 2020.

Заштита деце од насиља један од главних циљева националне политике наше земље

Председница Народне скупштине Републике Србије и Одбора за права детета Маја Гојковић на представљању Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020–2023. године, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истакла је да спречавање и сузбијање насиља, односно заштита деце мора бити, и јесте један од главних циљева националне политике наше земље.


Гојковић је нагласила да ћемо само удружени и истрајни у остварењу овог циља, успети да створимо и сачувамо сигурно окружење за децу, у коме ће моћи да безбрижно расту и стасавају, изражавају различитости и развијају своје потенцијале.

Гојковић је рекла да је добро што је посао усвајања Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља успешно завршен, као и да је сада задатак пуна примена Стратегије како би свако дете у Србији било заштићено од насиља и како би сва деца у нашој земљи одрастала у безбедном и сигурном окружењу.

„Заиста је страшно када се само и реч „насиље“ повезује са дететом у било ком смислу. Ипак, тужна је чињеница да се деца суочавају са насиљем у свом породичном окружењу, школи, институцијама за децу без родитељског старања и децу са инвалидитетом...“, рекла је Гојковић и додала да са све већом доступношћу интернета и дигиталних комуникација, тамна страна људске природе се огледа и кроз злоупотребу ове технологије, у облику дигиталног насиља.

Гојковић је навела да деца могу бити изложена разним облицима физичког, сексуалног и емоционалног насиља и злостављања, занемаривања и дискриминације.

„Ако знамо да искуство које се доживи током детињства утиче на читав живот, онда је јасно колико насиље које дете претрпи може да се одрази на његово одрастање. Зато насиље према деци представља један од великих проблема данашњице, којем морамо безкомпромисно да се супротставимо“, поручила је Гојковић.

Председница Скупштине је подсетила да је право на заштиту од свих облика насиља утврђено Конвенцијом Уједињених нација и међународним уговорима, које је наша земља усвојила међу првим земљама у свету, пре 30 година.

„Зато би свако од нас морао да постави питање: Шта би ми, као појединци, родитељи, носиоци одређених функција, запослени у државним органима и институцијама, образовним установама, невладиним организацијама, као друштво у целини, требало да знамо, како бисмо били у могућности да препознамо потенцијалну жртву или починиоца и шта треба да предузмемо да насиље спречимо“, навела је Гојковић и додала да у ситуацији када се насиље деси морамо умети да на најделотворнији начин отклонимо штетне последице, или да их бар учинимо мање страшним, а починиоце да казнимо у складу са законом.

„Стратегија нам пружа одговоре на управо ова питања, а њена примена биће оријентир и водич ка друштву без насиља“, рекла је Гојковић и додала да ниједан вид насиља не сме да буде невидљив, као да ни за једну врсту насиља не смемо да будемо глуви, слепи или неми.

Гојковић је напоменула и да, имајући у виду неретке појаве вршњачког насиља, деца морају да знају шта је насилничко понашање, да буду свесни своје одговорности и последица, које могу да буду трагичне, као и да је неопходна кординација свих институција – у сектору образовања, социјалне и здравствене заштите, полиције и правосуђа у превенцији насиља, и пружања подршке деци која трпе насиље.

„Насиље настаје тамо где постоји нетолеранција, неразумевање, недостатак емпатије, а нестаје у процесу јачања узајамног разумевања, поверења и сарадње“, поручила је Гојковић.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 1 2 3 4 5