Састанак су отворили председник француског Сената Жерар Ларшер и председавајући Одбора за европске послове француског Сената и Националне скупштине Жан Франсоа Рапан и Сабин Тиле. На почетку састанка одржан је минут ћутања поводом недавне смрти председника Европског парламента Давида М. Сасолија.

Након презентације резултата и договора постигнутих на састанку КОСАК Тројке од стране председавајућих, уследиле су три сесије на којима се дискутовало о приоритетима француског председавања Саветом ЕУ, новим методама рада у оквиру КОСАК и дванаестогодишњици од увођења евра, постигнућима и будућности европске монете. На састанку су поред чланова парламената држава чланица ЕУ, учествовали и представници одбора за европске интеграције парламената држава кандидата за чланство Албаније, Северне Македоније, Србије и Црне Горе у својству посматрача и представници парламената Велике Британије, Швајцарске, Норвешке и Грузије, у својству специјалног госта.

У првом делу, истакнута је важност јединства ЕУ која се суочава са све већим демократским дефицитом и мото француског председавања Савету ЕУ гласи „Обнова снага и осећај припадања”. Истакнуто је да, упркос пандемији, покушавамо да се вратимо нормалном животу, чему је доказ и организација ове Конференције. Истакнута је све већа улога и значај националних парламената на нивоу ЕУ, јачање поверења и оснаживање фундаменталних права. Државни секретар Министарства за Европу и спољне послове Клемент Боне представио је приоритете француског председавања Савету ЕУ као што су суверенија Европа, нови модел раста кроз дигиталну, зеленију и више социјалну и хуманију Европу која испуњава очекивања својих грађана. Подсетио је на капацитете Европске уније да се бори против мигрантске кризе, јача спољашње границе Уније и наставља да снажније координира спољну и безбедносну политику ЕУ и најавио одржавање конференције о Западном Балкану у јуну 2022. године.

Стојковић се на почетку свог излагања захвалила Парламенту Француске на организацији КОСАК и пожелела успех у наредних шест месеци председавања. Истакла је да је за стабилност демократије важна безбедност и сарадња свих актера на нивоу ЕУ, и у том смислу не треба да буде запостављена и мора бити оснажена кроз методологију преговора која се сада води у оквиру кластера и чији је један од највећих заговорника управо Француска. Истакла је да Република Србија и Народна скупштина настављају да доследно раде на остварењу реформи, уз то поштујући и уважавајући све различитости и проблеме са којима се суочава и ЕУ. Стојковић је истакла да је одлука о отварању кластера 4 добра и да ће омогућити Србији да додатно кандидује важне пројекте из области животне средине, обнове диверзититета, побољшању квалитета ваздуха, воде и тла, као и циркуларне економије. Србија је остварила видљив напредак на плану законодавне и институционалне реформе у више области, укључујући националне мањине, спречавање прања новца, трговине људима, азила, борбе против корупције и организованог криминала, и у току су уставне реформе о којима ће се грађани изјасниоти на референдуму 16. Јануара 2022. године. Стојковић је нагласила да сматра да је процес приступања дефинисан бројним обавезама, одлукама које морамо донети, а које захтевају снажну политичку вољу, спровођење правних реформи и решавање спорова са суседима. Такође, и Европска унија мора бити кредибилан партнер који ће кроз разне механизме ангажовања и присуства у региону, укључујући и финансијску подршку, омогућити да државе кандидати за чланство у ЕУ брже и ефиканије испуњавају своје обавезе, закључила је Стојковић.