Присутни су дискутовали о управљању, токовима и складиштењу опасног отпада, индентификовању проблема и предлога за системска решења који би довели до побољшања заштите животне средине на овом пољу.

На јавном слушању покренуто је, између осталог, и питање третирања инфективног медицинског отпада, где су идентификовани проблеми попут санирања отпада који на годишњем нивоу износи 5000 тона, а који се само делимично третира на територије Републике Србије. Предлоге решења за санацију системског отпада присутни су дефинисали у виду појачане контроле кретања опасног отпада, појачаног инспекцијског надзора, класификовања оператера за управљање отпадом, као и регистрације установа које производе опасан отпад.

На јавном слушању било је речи и о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла, где је дат предлог за увођење спалионица које би санирале отпад на температури између 1200 и 1600 степени целзијуса, како би долазило до што мањег загађивања ваздуха.

Председник Одбора за заштиту животне средине, захвалио се присутнима на учешћу и на изнетим предлозима и додао да ће присутни добити извештаје са састанка, а наредно јавно слушање најавио је за следећу седмицу, којим ће се наставити дефинисање проблема у области животне средине, са циљем доношења нових закона из ове области.

Јавном слушању присуствовале су бројне невладине организације, представници Министарства пољопривреде и заштите животне средине и чланови Одбора за заштиту животне средине.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ