Посебну прилику да се обрати учесницима састанка имао је Ненад Чанак, председник Одбора за европске интеграције, као један од панелиста у оквиру Сесије I - „Проширење Европске уније“. У свом обраћању Чанак је истакао да је част бити међу онима који разумеју позицију Србије и важност европских интеграција. Нагласио је да су на Балкану вечни проблем границе, те да је зато потребно учинити да те границе нестану, а то се може учинити само чланством у ЕУ. Подсетио је присутне и на Франтишека Заха, као симбола јединства свих присутних учесника састанка. Објаснио је специфичност позиције Србије, која произилази из односа са Европском унијом и Русијом. Рекао је да је питање безбедности Срба на Косову и Метохији једна од кључних тема и да се то не може решити без јаке Србије, која треба да постане тачка сарадње, уместо тачка сукоба истока и запада. Рекао је да се Србија може похвалити тиме што њена друга покрајина – АП Војводина има најмногојезичнију Скупштину у Европи, што је такође вредност коју би унела у ЕУ. Напослетку је закључио да Европска унија пре свега мора бити гарант мира и стабилности и да је Србија спремна да пружи свој допринос, те да је значајна помоћ и подршка држава чланица Вишеградске групе како би Србија што пре постала чланица ЕУ.

Други панелиста на тему „Проширење Европске уније“ Јан Чарногурски, бивши председник Владе и министар правде Републике Словачке, понудио је своје виђење чланства Србије у Европској унији, истичући као два главна проблема чињеницу да се Србија види као савезник Русије, али и проблем Косова и Метохије, који је настао услед кршења Резолуције 1244. Нагласио је да се Словачка стиди што је дозволила прелетање борбених авиона изнад своје територије 1999. године, те да је сигурно да други пут не би дала овакву сагласност.

У оквиру Сесије II, која се односила на размену мишљења пред 61. Пленарни КОСАК, изнето је мишљење да би један од ставова Вишеградске групе требао да буде неопходност проширења Европске уније на Западни Балкан. У оквиру последње, треће сесије, размењена су мишљења о будућности ЕУ у светлу избора за Европски парламент.

Народна посланица, Дубравка Филиповски је у осврту на коментар о односима Русије и Србије нагласила да је чланство у ЕУ главни спољнополитички приоритет Србије, о чему сведоче и подаци о трговинској размени са државама чланицама ЕУ од 65 одсто, трговинска размена са државама ЦЕФТА износи 18-25 одсто, док је са осталим државама она свега 15 одсто.

На крају састанка усвојени су Закључци са састанка одбора за европске послове парламената држава чланица В4, у којима су препознати напори Србије да спроведе реформе, те да би то требало да буде одражено кроз повећање броја отворених и затворених поглавља, осуђено је увођење такси од 100 одсто на робу из централне Србије и Босне и Херцеговине и пружена је снажна подршка чланству Србије у ЕУ, за које ће се државе чланице В4 заложити и на 61. Пленарном састанку КОСАК.