Састанак су отворили председник Парламента Финске Мати Ванхенен и члан Великог комитета Парламента Финске Kимо Киљунен који су истакли значај националних парламената и при томе позвали на принцип солидарности у решавању заједничких проблема на нивоу ЕУ, који је камен темељац европских вредности. Присутнима се обратио и премијер Финске Анти Рине, који је представио приоритете финског председавања: јачање заједничких вредности и владавине права, конкурентност и социјална инклузија, преузимање улоге глобалног лидера у борби против климатских промена и свеукупна заштита безбедности грађана.

Шеф делегације Елвира Ковач је у оквиру прве сесије „Финско председавање Савету ЕУ“ истакла да је „изузетно важно да сагледамо кључне аспекте даљег развоја наше сарадње, у светлу нових догађаја и изазова у Европи и шире, али и развојних шанси које су пред нама. Морамо имати у виду да се стабилност и сарадња потврђују кроз једну од најуспешнијих политика ЕУ – политику проширења“. Истакла је да Република Србија вредно и доследно ради на остварењу реформи како би постала чланица Европске уније, уз то поштујући и уважавајући све различитости и проблеме са којима се суочава и сама Европска унија. Е. Ковач је истакла да смо до сада отворили 17 преговарачких поглавља и очекујемо да се на Међувладиној конференцији до краја године отворе најмање два преговарачка поглавља. То би био корак напред у овом осетљивом политичком тренутку када није донета позитивна одлука о отварању преговора са Северном Македонијом и Албанијом, што је корак уназад за ове државе али и за цео регион. Политика подстрека и охрабрења, као и консолидација ставова унутар ЕУ по питању пријема нових држава мора бити постигнута како би државе још више убрзале своје реформе на путу ка ЕУ, закључила је Елвира Ковач.

Говорећи у оквиру 2. сесије „Промоција владавине права и Европске повеље о основним правима“, Елвира Ковач је истакла да је Република Србија посвећена поштовању основних људских права и слобода, и у протеклом периоду спровела је значајне реформе у области владавине права. Последњи Извештај ЕК o напретку Србије у поглављима 23 и 24 (nonpaper), који се бави владавином права, представљен је државама чланицама на COELA 15. новембра 2019. Остварен је видљив напредак на плану законодавне и институционалне реформе у више области, укључујући националне мањине, спречавање прања новца и трговине људима, азила, борбе против корупције и организованог криминала. Усвојен је веом важан Закон о бесплатној правној помоћи. У погледу Поглавља 24, Србија наставља с напорима у областима миграција и управљања границама.

Члан Делегације Владимир Ђурић је у оквиру друге сесије истакао да владавина права и демократија представљају основне европске вредности, на које грађани свих европских држава имају право, и као такве су драгоценије од било ког краткорочног политичког циља. Сувише често видимо компромисе, нарочито у погледу демократије и слободе медија, зарад краткорочних политичких циљева у региону. То подрива кредибилитет Европске уније, шири нежељени евроскептицизам и намеће следећа питања: Шта је важније –владавина права или регионална стабилност? Који од ова два треба да буде основни циљ у региону? Да ли ова два циља могу уопште бити одвојена? Да ли мањкавости демократије могу бити опроштене у корист обећаних регионалних агенди које заправо не доприносе одрживој дугорочној стабилности? Једно је сигурно – нема дугорочне стабилности без демократије, закључио је Владимир Ђурић.

Другог дана састанка Владимир Ђурић је, говорећи на тему климатске стратегије за Европу, истакао да су политичари који се баве питањем заштите животне средине у државама кандидатима третирани као они који нису довољно компетентни да се баве значајним националним питањима, што показује да се политика заштите животне средине мора додатно промовисати. Грађани су данас, на срећу, много свеснији индекса квалитета ваздуха и не виде у њему квалитет. Управо заштита животне средине додаје на значају политици проширења, јер загађен ваздух не познаје границе, и нису му потребне визе. Скорашње информације су да шест термоелектрана на Западном Балкану стварају зону највећег загађења у Европи. Поједине студије показују да бу увођење квота за превелику емисију у државама кандидатима довело до неиздрживог повећања цене струје. Република Србија је инвестирала највише што је могла последњих година, али нашем енергетском сектору још увек су потребне инвестиције од додатних 250 милиона евра годишње и то још увек неће декарбонизовати енергетски сектор. Државе Западног Балкана требају стога бити важан део европског „green deal – а“, јер у супротном, он неће бити ни добар ни лош, закључио је Владимир Ђурић.

Делегација Одбора за европске интеграције је на маргинама КОСАК-а имала више билатералних сусрета који су резултирали конкретним инцијативама за унапређење парламентарне сарадње у области европских интеграција.

Наредни састанак председавајућих КОСАК биће одржан 18. и 19. јануара 2020. године, док је пленарни састанак заказан за 25. и 26. мај 2020. године у Загребу. Оба састанка организује наредно хрватско председавање Савету ЕУ, које ће формално бити преузето 1. јануара 2020. године.