„Ове године обележавамо низ славних историјских датума, 180 година од успостављања дипломатских односа, 100 година од завршетка Првог светског рата, победу над фашизмом, као и многе друге“, рекла је Гојковић и додала да би српски народ веома тешко опстао и остварио своје националне и државотворне циљеве да није, у кључним историјским тренуцима, био подржан од стране великог и братског руског народа.

Гојковић је захвалила Русији на принципијелној и доследној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије по питању Косова и Метохије и истакла да ће ово највеће и најтеже питање за српски народ и државу, које носи глобалне последице, захтевати још много истрајности, мудрости и снаге да би се, насупрот бруталном насиљу над невиним и немоћним жртвама, споменицима и црквама, насупрот грубој једностраности, сталним провокацијама и насупрот површности и цинизму многих, дошло до праведног и одрживог решења.

Председница Скупштине је указала да у то решење Србија улаже све своје снаге, чувајући безбедност и мир и да је у томе досадашња и будућа подршка руског народа и државе од непроцењиве вредности, те указала да Русија, боље него ико други, разуме са чиме се ми суочавамо.

Гојковић је рекла да је познато да је спољнополитички приоритет Србије пуноправно чланство у Европској унији, као и да се наше земља залаже да ови процеси буду усклађени са жељом Србије да на међународном, регионалном и глобалном плану унапређује сарадњу са партнерима и пријатељским земљама.

Председница Скупштине Србије је указала да је Србија, у сложеним геополитичким околностима и нестабилном окружењу, поштујући слободарски дух, вољу и достојанство својих грађана, у Народној скупштини донела одлуку о војној неутралности.

„Србија нема жељу и аспирацију да постане чланица НАТО. Имамо сувише тешку историју повезану са овом алијансом да бисмо уопште размишљали о томе. Истовремено, остајемо отворени, а политика војне неутралности то омогућава, за активну сарадњу са свим партнерима и безбедносним актерима у региону и шире, у циљу очувања мира и стабилности“, рекла је Гојковић.

Гојковић је истакла да се Народна скупштина принципијелно и доследно, у складу са државном политиком, залаже за остварење начела слободне и равноправне сарадње на међународној сцени, без коришћења санкција и поручила да Србија никада и ни под каквим условима неће уводити било какве санкције братској Руској Федерацији и руском народу, те да ће делегација Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе наставити да се, доследно и принципијелно, у складу са међународним правом, залаже за пуни повратак права делегације Русије.

Гојковић је истакла да данас велику заслугу за односе две државе имају пре свих председник Републике Србије Александар Вучић и председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин, који су својом визијом, државничком мудрошћу и изузетном храброшћу и марљивошћу успели да преокрену многе неповољне токове и усмере их у корист српске, односно руске државе и грађана.

Гојковић је нагласила и да је сарадња са Државном думом, као и са Саветом Федерације достигла највиши облик, што потврђује и заседање Комисије за сарадњу између два парламента, као јединственог облика парламентарне сарадње.

Гојковић је истакла значај економске сарадње и поздравила међусобну бесцаринску трговину, повећање броја компанија које извозе у Руску Федерацију, проширење структуре производа, даљу либерализацију трговине и подсетила да наша робна размена бележи готово двоцифрени раст у поређењу са првих осам месеци прошле године.

Осврћући се на историјске везе српског и руског народа, заједничку борбу, Гојковић је подсетила да је на стогодишњицу од почетка Великог рата, цару Николају II Романовом, поред Народне скупштине у Београду подигнут споменик и истакла да Србија никада неће заборавити огромне жртве које је поднела Русија, не допуштајући да Србија сама прими удар Аустроугарске империје и њених савезника.

Гојковић је напоменула да је српски народ убрзо имао прилику да узврати доброчинством, када је уточиште у нашој земљи нашло око седамдесет хиљада Руса, од којих су многи за сва времена задужили српску културу, просвету и науку, а својој новој домовини Руси су дали 12 академика Српске академиjе наука.

Председница Скупштине је указала да два народа спајају ови и многи други потресни догађаји из заједничке историје, духовна и културна блискост, а многи велики духовници и умни људи дали су свој допринос ризници наших културних односа.